Istom presudom, prema okrivljenom AA i BB, na osnovu člana 87. KZ izrečene su mere bezbednosti oduzimanja predmeta i to od okr. AA 112 satova, a od okr. BB, novčani iznod od 50.000 evra, shodno potvrdama o oduzetim predmetima.

Pored toga, okrivljeni su obavezani da plate troškove krivičnog postupka, o čijoj visni će sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 907/23 od 06.11.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca VJT u Beogradu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, kao i branilaca okrivljenih BB, AA i VV i GG, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog BB, advokati Nemanja Vasiljević i Đurđija Mrdović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) do 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, kao i da odloži izvršenje pravnosnažne presude.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branioci okrivljenog ističu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da se nižestepene presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati i to na zapisniku o ispitivanju svedoka DD, koji je ispitan u postupku po molbi za međunarodnu pravnu pomoć. Nakon poučavanja o pravima u postupku, prilikom saslušanja u svojstvu davaoca informacija, tužilac je svedoku postavljao pitanja koja su Zakonikom o krivičnom postupku Republike Srbije zabranjena, u smislu člana 98. stav 3. ZKP, pitanja u kojima se lice navodi na odgovor ili mu se predočava iskaz koji je svedok dao u postupku u kome je bio u svojstvu okrivljenog. Po navodima odbrane na ovako datom iskazu sud nije mogao zasnovati svoju odluku jer je isti u suprotnosti sa odredbom člana 16. ZKP, Ustavom, i članom 7. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 1. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima („Službeni glasnik RS“ br. 20/2009 od 19.03.2009.godine) propisano je da se ovim zakonom uređuje postupak pružanja međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima u slučajevima kada ne postoji potvrđeni međunarodni ugovor ili kada određena pitanja njime nisu uređena. Članom 2. istog zakona propisani su oblici međunarodne pravne pomoći, koji obuhvataju 1) izručenje okrivljenog ili osuđenog, 2) preuzimanje i ustupanje krivičnog gonjenja, 3) izvršenje krivične presude, 4) ostale oblike međunarodne pravne pomoći.

Članom 83. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima propisani su ostali oblici međunarodne pravne pomoći, između ostalog stavom 1. tačka 1) izvršenje procesnih radnji, kao što su pozivanje i dostavljanje pismena, saslušanje okrivljenog, ispitivanje svedoka i veštaka, uviđaj, pretresanje prostorija i lica i privremeno oduzimanje predmeta.

Članom 84. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima propisano je da se ostali oblici međunarodne pravne pomoći mogu pružiti ako su ispunjene pretpostavke iz člana 7. ovog zakona i ako su ispunjeni uslovi predviđeni Zakonikom o krivičnom postupku.

Delom II članom 3. tačka 1. Zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima sa Dodatnim protokolom („Sl.list SRJ – Međunarodni ugovori“, br. 10/2001), propisano je da će zamoljena strana, u skladu sa načinima koje predviđa njeno zakonodavstvo, izvršavati zamolnice koje se odnose na krivične predmete koje joj budu uputili sudski organi strane molilje, a koje se odnose na obavljanje istražnih radnji ili dostavljanje dokaznog materijala, dosijea ili dokumenata.Tačkom 2. istog člana propisano je da ako strana molilja želi da svedoci ili veštaci daju iskaz pod zakletvom, ona će to izričito zatražiti, a zamoljena strana će tome udovoljiti ako to nije u suprotnosti sa njenim zakonodavstvom.

Iz spisa predmeta proizlazi da je svedok DD u postupku po zamolnici za pružanje međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima u odnosu na okolnosti kritičnog događaja, ispitan u prisustvu sudskog tumača D.Gelbhaus-a, putem video konferencije, pri čemu je konstatovano da se saslušanje sprovodi istovremeno i po molbi Republike Srbije na osnovu koje se saslušava kao svedok, nakon čega su mu predočena prava i obaveze iz člana 93-96. ZKP Republike Srbije. Imajući u vidu citirane odredbe, ispitivanje svedoka predstavlja zakonitu dokaznu radnju a zapisnik o njegovom ispitivanju-zakonit dokaz na kome se može zasnivati presuda. Navedena radnja, ispitivanje svedoka je sprovedena u skladu sa članom 83. i 84. citiranog Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i člana 3. Zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima, sa Dodatnim protokolom („Sl.list SRJ – Međunarodni ugovori“, br. 10/2001). Primenjeno je pravo zamoljene države, imajući u vidu da države prilikom pružanja međunarodne pravne pomoći primenjuju odredbe svog zakonodavstava, pri čemu je u konkretnom slučaju imenovani poučen i o pravima i obavezama koje mu pripadaju prema propisima Republike Srbije ,čime su u potpunosti zadovoljene odredbe Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i odredbe ZKP. Navedeni iskaz je pročitan na glavnom pretresu pred Višim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije dana 24.05.2023. godine, uz saglasnost stranaka, koje nisu imale primedbe na ovako izveden dokaz.

Imajući u vidu da je u konkretnoj situaciji postupljeno po Zakonu o međunarodnoj pravnoj pomoći i Zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima, sa Dodatnim protokolom, te da su upozorenja prilikom ispitivanja svedoka data u skladu sa odredbama ZKP, sam način postavljanja pitanja predstavlja način rukovođenja postupkom i vođenje ispitivanja od strane tužioca u skladu sa odredbama zakona zamoljene države, pri čemu ni prema odredbama ZKP vođenje saslušanja i postavljanje pitanja ne čini nezakonitim navedeni dokaz.

Sledstveno navedenom, kao neosnovani se ocenjuju navodi zahteva branilaca okrivljenog kojima se ukazuje da je izvođenjem ovog dokaza i zasnivanjem pobijanih pravnosnažnih presuda na istom, sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored toga, branioci okrivljenog u ostalom delu zahteva navode povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, navodima da u radnjama okrivljenog nedostaje subjektivni element krivičnog dela, koju dalje obrazlažu sopstvenom ocenom dokaza, iskaza svedoka i okrivljenih, te kroz analizu njihovih iskaza zaključuju da se radi o pogrešnoj pravnoj kvalifikaciji krivičnog dela, kao i pogrešno odmerenim otežavajućim okolnostima, na koji način ukazuju na povredu člana 440. i člana 441. stav 1. ZKP, koje povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, pa se Vrhovni sud u ocenu istih nije upuštao.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog BB, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                     Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković