U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Milene Rašić i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva KTZ br.1342/23 od 04.04.2024. godine, podnetom protiv pravnosnažne presude Osnovnog suda u Ubu Spk. br. 11/23 (K. br. 20/23) od 19.05.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 03.09.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva KTZ br.1342/23 od 04.04.2024. godine podnet protiv pravnosnažne presude Osnovnog suda u Ubu Spk. br. 11/23 (K. br. 20/23) od 19.05.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Ubu Spk. br. 11/23 (K. br. 20/23) od 19.05.2023. godine, prihvaćen je sporazum o priznanju krivičnog dela Sk. br. 12/23 (KT. br. 129/22) od 19.05.2023. godine, zaključen između zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Ubu Milene Miljanić i okrivljenog AA iz ..., u prisustvu branioca, advokata Mitra Đenisića, po optužnom predlogu Osnovnog javnog tužioca u Ubu KT. br. 129/22 od 20.02.2023. godine, koji je ispravljen aktom javnog tužioca pod istim brojem od 19.05.2023. godine, pa je okrivljeni AA oglašen krivim da je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i izrečena mu je uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i istovremeno je određeno da se navedena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u vreme proveravanja od 3 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Prema okrivljenom je izrečna mera bezbednosti zabrana upravljanjem motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 10 meseci od dana pravnosnažnosti presude i isti je obavezan da snosi troškove krivičnog postupka, 2 te da plati u korist budžetskih sredstava Osnovnog javnog tužilaštva u Ubu iznos od 102.867,69 dinara, kao i na ime paušala u korist budžetskih sredstava suda iznos od 5.000,00 dinara, sve u roku od 2 meseca od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv navedene pravnosnažne presude javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva podneo je Vrhovnom sudu zahtev za zaštitu zakonitosti KTZ br.1342/23 od 04.04.2024. godine, zbog povrede zakona iz člana 317. stav 1. tačka 4) u vezi člana 262. st. 1. i 2. ZKP i 261. stav 2. tačka 8) ZKP i člana 317. stav 2. u vezi člana 428. stav 5. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i donese presudu kojom će utvrditi da je pravnosnažnom presudom povređen zakon u korist okrivljenog AA.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva braniocu okrivljenog, advokatu Mitru Đenisiću u skladu sa članom 488. stav 1. ZKP, te u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva ukazuje da je donošenjem pravnosnažne presude učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 317. stav 1. ZKP, jer je sud presudom prihvatio sporazum o priznanju krivičnog dela, iako isti u smislu člana 321. ZKP, ne sadrži sporazum o troškovima krivičnog postupka s obzirom da o troškovima koji obuhvataju nagradu i nužne izdatke punomoćnika oštećenih nije odlučeno, iako se radi o troškovima krivičnog postupka u smislu člana 261. stav 2. tačka 8) ZKP, što ih čini obaveznim elementom sporazuma o priznanju krivičnog dela u smislu člana 317. stav 1. tačka 4) ZKP, a osim toga presuda ne sadrži odluku o imovinskopravnom zahtevu.

Ovakve navode Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane.

Naime, prema odredbi člana 314. stav 1. tačka 4) ZKP, sporazum o priznanju krivičnog dela sadrži sporazum o troškovima krivičnog postupka, o oduzimanju imovinske koristi pribavljene krivičnim delom i o imovinskopravnom zahtevu, ukoliko je podnet.

U konkretnom slučaju javni tužilac i okrivljeni sporazumeli su se da sud okrivljenog obaveže da nadoknadi troškove krivičnog postupka, te da plati u korist budžetskih sredstava Osnovnog javnog tužilaštva u Ubu iznos od 102.867,69 dinara, kao i na ime paušala, u korist budžetskih sredstava suda, iznos od 5.000,00 dinara, a sve u roku od 2 meseca od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Dakle, sud je navedenom pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Ubu Spk. br. 11/23 (K. br. 20/23) od 19.05.2023. godine odlučio o troškovima krivičnog postupka, a činjenica da odluka o troškovima ne obuhvata sve troškove krivičnog postupka (odluku o troškovima punomoćnika oštećenog) ne utiče na zakonitost pobijane presude koja nesumnjivo sadrži odluku o troškovima, pa su suprotni navodi javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva, izneti u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti u pogledu učinjene povrede zakona iz člana 314. stav 1. tačka 4) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Pored navedenog, Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane i navode u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti da je pobijanom presudom učinjena povreda zakona iz člana 314. stav 1. tačka 4) ZKP, jer ista ne sadrži odluku o imovinskopravnom zahtevu.

Iz spisa predmeta proizilazi da je u članu 3. sporazuma o priznanju krivičnog dela KT br. 129/22 – Sk. br. 12/23 od 19.05.2023. godine, navedeno da su se oštećena BB i oštećena VV, ispitane u svojstvu svedoka oštećenih, pridružile krivičnom gonjenju protiv osumnjičenog, dok su navele da će imovinskopravni zahtev ostvariti u parnici.

Imajući u vidu napred navedenu odredbu člana 314. stav 1. tačka 4) ZKP, kojom je propisano da sporazum o priznanju krivičnog dela sadrži, između ostalog, sporazum o imovinskopravnom zahtevu, ukoliko je podnet, i činjenicu da iz spisa predmeta proizilazi da sam imovinski pravni zahtev nije ni podnet u krivičnom postupku, to presuda nije ni mogla da sadrži odluku o imovinskopravnom zahtevu, pa su suprotni navodi javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva izneti u podnetom zahtevu ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP Vrhovni sud je doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                   Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                        Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković