Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) i utvrdio da su revizije neosnovane.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zasnovala radni odnos kod tužene po osnovu ugovora o radu broj .. od 21.11.2017. godine na radnom mestu ..., na određeno vreme od 21.11.2017. godine do povratka BB sa privremene sprečenosti za rad. Dana 01.11.2018. godine zaključila je ugovor o radu broj .. na određeno vreme do povratka BB sa porodiljskog odsustva i odsustva sa rada zbog nege deteta. Nakon toga, tužilja je dana 13.05.2019. godine sa tuženom zaključila ugovor broj .. kojim je zasnovala radni odnos na određeno vreme do povratka zaposlene VV zbog privremene sprečenosti za rad, a dana 24.05.2019. godine sa tuženom je zaključila ugovor o radu broj .. za rad na određeno vreme do povratka zaposlene GG sa odsustva sa rada. GG se vratila na posao dana 28.10.2019. godine ali je tužilja nastavila da radi kod tužene na poslovima ... u ... bez zaključenog dodatnog ugovora o radu. Na radu kod tužene je ostala sve do 22.12.2020. godine s tim što je u septembru 2020. godine prešla da radi u objekat tužene u ... na poslovima ... . U periodu od 03.11.2019. do 19.12.2020. godine tužilja nije imala zaključen ugovor o radu, mada su joj isplaćivane zarade i izvršena je uplata na obavezno socijalno osiguranje.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je polazeći od odredbe člana 155. st. 1-3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, odredbe stava 10. naznačenog člana, člana 37. stav 6. Zakona o radu odbio primarni tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme od 03.11.2019. godine. Ovo iz razloga što je članom 155. stav 10. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 89/2017... 10/19) izričito propisano da radni odnos na određeno vreme kad su u pitanju naznačene školske ustanove ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme. Primena naznačenih odredbi citiranog zakona je primarna u odnosu na Zakon o radu kao opšti akt. U takvom slučaju odredbe Zakona o radu su supsidijarnog karaktera u smislu odredbe člana 2. stav 2. istog zakona u odnosu na ona pitanja koja nisu regulisana odredbama posebnog zakona. Usvojio je eventualni tužbeni zahtev tužilje i utvrdio da je tužilja zasnovala radni odnos na određeno vreme kod tužene dana 03.11.2019. do 19.12.2020. godine. Ovo iz razloga što je tužilja nakon isteka ugovora koji je zaključen 24.05.2019. godine (broj .. – na određeno vreme) nastavila da radi kod tužene na istim poslovima, za obavljeni rad uredno je isplaćivana zarada i izvršena je uplata na obavezno socijalno osiguranje. Tužilja je imala pravni interes da postavi takav tužbeni zahtev a koji je prvostepeni sud usvojio.

Drugostepeni sud je u svemu prihvatio pravne razloge koje je naveo prvostepeni sud uz obrazloženje da se radni odnos kod ustanova na koje se odnosi primena Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (posebno imajući u vidu odredbu člana 155. stav 10. tog zakona) ne može transformisati tj. da se radni odnos na neodređeno vreme po navedenom zakonu zasniva isključivo na osnovu raspisanog konkursa što u ovom slučaju nije bilo prisutno. Tužilja je bila sve vreme angažovana na određeno vreme do zamene odsutnih radnica i u takvim slučajevima nije bio raspisivan konkurs.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilna je pravna argumentacija drugostepenog suda. Prema odredbi člana 155. stav 10. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme. Radi se o propisu lex specialis u odnosu na odredbe Zakona o radu i u takvom slučaju odredbe Zakona o radu kao opšteg propisa su supsidijarne u smislu člana 2. stava 2. istog zakona u odnosu na ona pitanja koja nisu regulisana odredbama posebnog zakona.

Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja regulisano je da se radni odnos na neodređeno vreme po navedenom zakonu zasniva isključivo na odnosu raspisanog konkursa, što ovde nije slučaj.

Pravilan je stav drugostepenog suda vezano za usvajanje tužbenog zahteva tužilje da se utvrdi da je zasnovala radni odnos na određeno vreme kod tuženog od 03.11.2019. do 19.12.2020. godine. Tužilja je bila angažovana na zameni odsutne radnice sa danom 24.05.2019. godine po ugovoru o radu na određeno vreme broj .. . Zaposlena GG, koja je bila odsutna vratila se sa privremene sprečenosti sa rada dana 28.10.2019. godine ali je tužilja nastavila da radi kod tužene sve do 19.12.2020. godine. U tom periodu ostvarila je sva prava iz radnog odnosa tj. redovno joj je isplaćivana zarada, bila je prijavljena na obavezno socijalno osiguranje, i obaveze u tom pogledu od strane tužene su uredno izvršene. Shodno tome, pravilno su zaključili nižestepeni sudovi da tužilja shodno članu 194. ZPP ima pravni interes podnošenja tužbe sa takvim tužbenim zahtevom.

Navodima iz revizija stranaka ne dovodi se u pitanje pravilnost pobijane odluke. Ovo iz razloga što Vrhovni sud nalazi da je pravna argumentacija drugostepenog suda pravilna i u svemu prihvatljiva. Svi ti navodi koji su isticani u revizijama stranaka, isticani su i u žalbenom postupku, koje je drugostepeni sud cenio i izveo pravilan zaključak o neosnovanosti istih. Ni drugi revizijski navodi nisu od posebnog značaja da mogu dovesti do drugačije odluke suda.

Na osnovu svega iznetog, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Kako nijedna od stranaka nije uspela u revizijskom postupku, to je o troškovima revizijskog postupka odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković