R 168/2024 3.21

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
R 168/2024
28.08.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB oboje iz ..., koje zastupa Slađana Lalović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Visoki savet sudstva, Viši sud u Novom Sadu, radi naknade štete, odlučujući o zahtevu za određivanje drugog stvarno nadležnog suda, u sednici održanoj 28.08.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODREĐUJE SE Viši sud u Somboru za postupanje u predmetu Višeg suda u Novom Sadu Gžrr 53/24.

O b r a z l o ž e nj e

Vrhovnom sudu dosavljen je predmet Osnovnog suda u Novom Sadu P 20/24 uz dopis Višeg suda u Novom Sadu Gžrr 53/24 od 21.06.2024. godine. U dopisu je navedeno da postoje opravdani razlozi za određivanje drugog stvarno nadležnog drugostepenog suda za postupanje po žalbi tužilaca izjavljenoj dana 18.04.2024. godine protiv presude na osnovu priznanja Osnovnog suda u Novom Sadu Prr 20/24 od 03.04.2024. godine, jer se tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete zasniva na pravosnažno utvrđenoj povredi prava tužioca na suđenje u razumnom roku učinjene u predmetu Višeg suda u Novom Sadu Gž 7476/21.

Članom 62. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 sa izmenama i dopunama) propisano je da nadležni sud prvog stepena može sam ili na predlog stranke da podnosi zahtev najvišem sudu određene vrste da odredi da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadležan sud ako je očigledno da će tako lakše da se sprovede postupak ili ako za to postoje drugi opravdani razlozi, a stavom 8. istog člana propisano je da zahtev, odnosno predlog za delegaciju nadležnosti može da se podnese i u drugostepenom postupku pod uslovima iz stva 1. ovog člana.

U konkretnom slučaju tužioci su naknadu neimovinske štete tražili od tužene Republike Srbije – Visoki savet sudstva – Viši sud u Novom Sadu, koji sud je vodio drugostepeni postupak u predmetu Gž 7476/21 u kome je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu R4P 286/23 od 15.11.2023. godine utvrđena povreda prava tužioca na suđenje u razumnom roku.

Okolnost da je Viši sud u Novom Sadu podnetom tužbom označen kao organ tužene Republike Srbije pred kojim je došlo do povrede prava tužilaca na suđenje u razumnom roku kod prosečne osobe može da izazove legitimnu sumnju u nepristrasnost označenog suda koji je kao drugostepeni stvarno nadležan da odluči o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude na osnovu priznanja Osnovnog suda u Novom Sadu Prr 20/24 od 03.04.2024. godine, čak i kada je sud objektivno nezavistan i nepristrasan. Takva okolnost predstavlja opravdan razlog za određivanje drugog stvarno nadležnog suda u cilju očuvanja prava stranke na nezavistan i nepristrasan sud koji je neodvojivi deo prava na pravično suđenje garantovano članom 32. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“ broj 98/06) i članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list Srbije i Crne Gore“ – međunarodni ugovori broj 9/03, 5/05, 7/05 – ispravka „Službeni glasnik RS“ – međunarodni ugovori broj 12/10 i 10/15).

Na osnovu navedenih razloga, primenom člana 62. stav 8. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković