.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 28114/2023
22.11.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Mirjane Andrijašević i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Janković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Privredni sud u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 402/23 od 24.08.2023. godine, u sednici održanoj 22.11.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 402/23 od 24.08.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 402/23 od 24.08.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu Prr1 43/2022 od 16.05.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje, pa je tužena obavezana da joj isplati na ime imovinske štete po osnovu povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 1.259,51 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.02.2022. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila da sud tuženu obaveže da tužilji na dosuđeni iznos od 1.259,51 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu za period od 04.01.2022. godine pa do 03.02.2022. godine kao neosnovan. Stavom trećim izreke, tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 36.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do isplate.
Viši sud u Beogradu je, presudom Gžrr1 402/23 od 24.08.2023. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Drugog osnovnog suda u Beogradu Prr1 43/2022 od 16.05.2023. godine, u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu Prr1 43/22 od 16.05.2023. godine, u stavu trećem izreke, tako što je tužena obavezana da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 30.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude pa do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada imovinske štete tužilji izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku nastale zbog delimičnog neispunjenja potraživanja zaposlene iz radnog odnosa u stečaju utvrđenih potraživanja nad stečajnim dužnikom sa većinskim državnim kapitalom na osnovu prethodno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pobijana odluka ne odstupa od Zaključka usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.11.2018. godine o odgovornosti Republike Srbije za naknadu materijalne štete nastale zbog neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka u ovom slučaju. Navodi revizije revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava pri obračunu zakonske zatezne kamate su bez uticaja na odlučivanje, imajući u vidu da je tužilja podnela prijavu potraživanja u postupku stečaja bez potraživanja zakonske zatezne kamate.
Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 468. stav 1. i člana 479. stav 6. Zakona parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. Zakona parničnom postupku propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Na osnovu odredbe člana 479. stav 6. istog zakona, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena.
Tužbu radi naknade imovinske štete tužilja je podnela 09.08.2022. godine a vrednost predmeta spora je 5.669,71 dinara.
Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kom se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da protiv odluke drugostepenog suda, u ovoj vrsti spora revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
