U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz .., čiji je punomoćnik Ljubomir Pantović, advokat iz ..., protiv tužene Akademije strukovnih studija Kosovsko metohijska, sa sedištem u Leposaviću, čiji je punomoćnik Božidar Leković, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2161/21 od 21.02.2022. godine, u sednici održanoj 25.01.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2161/21 od 21.02.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Raškoj P1 84/20 od 28.04.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se ponište rešenje tužene od 06.09.2016. godine i odluka tužene od 12.12.2016. godine, kao nezakonite. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka od 69.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2161/21 od 21.02.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca, potvrđena prvostepena presuda i odbijeni zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavio tužilac zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 10/23) i utvrdio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je ... . Penzionisan je kao ... 14.10.2005. godine, a tokom perioda od 01.10.2008. godine do 30.09.2016. godine, bio je u radnom odnosu kod Visoke tehničke škole strukovnih studija iz ... sa privremenim sedištem u Leposaviću, po osnovu više zaključenih ugovora o radu. Poslednji ugovor o radu tužilac je zaključio 29.11.2013. godine za obavljanje poslova „...“ sa punim radnim vremenom, a rešenjem od 10.10.2014. godine, imenovan je za ... studijskog programa osnovnih strukovnih studija ... . Dana 01.07.2016. godine tužena je pozvala nastavnike sa navršnih 65 godina života da podnesu pismeni zahtev nastavnom veću škole ukoliko žele da im se produži radni odnos u školskoj 2016/2017 godini, u skladu sa članom 59. Statuta škole. Tužilac je 31.08.2016. godine podneo zahtev za produženje radnog odnosa. Nastavno veće je nakon održane sednice i sprovedenog tajnog izjašnjavanja nastavnika, donelo odluku 05.09.2016. godine u kojoj je konstatovano da tužilac nije dobio potrebnu većinu glasova za produženje radnog odnosa u školskoj 2016/2017 godini. Direktor škole je odlučujući o zahtevu tužioca, a imajući u vidu odluku nastavnog veća, doneo rešenje od 06.09.2016. godine, kojim tužiocu prestaje radni odnos kod tužene sa danom 30.09.2016. godine, zbog ispunjenih uslova za starosnu penziju u skladu sa zakonom. Protiv navedenog rešenja, tužilac je izjavio prigovor 05.10.2016. godine i dopunu prigovora 02.11.2016. godine, koje je Savet škole odlukom od 12.12.2016. godine odbio kao neosnovane i potvrdio prvostepeno rešenje direktora.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev smatrajući da je tužena prilikom odlučivanja o zahtevu tužioca za produženje radnog odnosa u svemu postupila u skladu sa Statutom, te da u situaciji kada tužilac nije dobio većinu glasova nastavnog veća za produženje radnog odnosa, direktor tužene je na osnovu takvog mišljenja i svog diskrecionog prava doneo rešenje o prestanku radnog odnosa zbog ispunjenosti uslova za starosnu penziju.

Suprotno navodima revizije, Vrhovni sud smatra da su nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev.

Odredbom člana 78. Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS“ br. 76/05, 87/16) bilo je propisano da nastavniku prestaje radni odnos na kraju školske godine u kojoj je navršio 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja (stav 1.); da nastavniku iz stava 1. ovog člana u zvanju vanrednog ili redovnog profesora, odnosno profesora strukovnih studija može biti produžen radni odnos do tri školske godine, pod uslovima i na način predviđen statutom univerziteta, odnosno druge samostalne visokoškolske ustanove (stav 2.).

Članom 59. stav 2. Statuta tužene, predviđeno je da nastavniku prestaje radni odnos na kraju školske godine u kojoj je navršio 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja (stav 1); da nastavniku iz stava 1. ovog člana koji ima zvanje profesora strukovnih studija može biti produžen radni odnos do tri školske godine ako nastavnik koji navršava 65 godina života podnese zahtev za produženje radnog odnosa i to pod određenim uslovima između ostalog i da je psihički, fizički i zdravstveno sposoban za rad u prosveti (alineja 1) i ako nastavno veće Škole oceni da nastavnik ostvaruje značajne rezultate u naučnom, odnosno pedagoškom radu i time značajno doprinosi radu, ugledu i afirmaciji škole (alineja 2), te predviđa da su navedena dva uslova obavezna. Prema stavu 5. istog člana, Nastavno veće škole daje predlog direktoru škole tajnim glasanjem o produženju radnog odnosa nastavnika, a odluku o zahtevu prema stavu 6. donosi direktor škole na predlog Nastavnog veća.

Predmet tužbenog zahteva je poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa i odluke kojom su odbijeni kao neosnovani prigovori tužioca i potvrđeno prvostepeno rešenje. Iz navedenih materijalnopravnih odredbi proizlazi da po navršenju 65 godina života radni odnos nastavniku prestaje po sili zakona, dok produžetak radnog odnosa predstavlja mogućnost. U konkretnom slučaju, direktor škole je doneo odluku da tužiocu nakon što je navršio 65 godina života prestane radni odnos kod tužene imajući u vidu i predlog Nastavnog veća. Zahtev tužioca za produženje radnog odnosa i nakon navršenih 65 godina nije usvojen s obzirom da je posle sprovedene procedure neposrednog tajnog izjašnjavanja na sednici održanoj 05.09.2016. godine, Nastavno veće donelo odluku da se tužiocu ne produži radni odnos, jer je većina nastavnika bila protiv i takav predlog su podneli direktoru škole. Kako je i po zakonu i po Statutu tužene produženje radnog odnosa predviđeno kao mogućnost, pravilna je ocena nižestepenih sudova da su osporene odluke donete pravilnom primenom citiranih propisa, u zakonito sprovedenom postupku. Direktor škole na predlog Nastavnog veća donosi svoju odluku, ali pri tom ima diskreciono pravo da odluči da li će ili ne zaposlenom biti produžen radni odnos, a kod činjenice i da je predlog Nastavnog veća bio da se tužiocu ne produži radni odnos, pravilno je odbijen tužbeni zahtev. S obzirom na navedeno ne stoje navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Suprotno navodima revizije, a imajući u vidu da sud po pravilu odlučuje o zakonitosti odluke poslodavca (za koje je u ovom sporu utvrđeno da su zakonite i da su donete u pravilno sprovedenom postupku), a ne i o samom pravu, što je u isključivoj nadležnosti poslodavca, to sud samo izuzetno može rešiti takav sporni odnos i to radi otklanjanja zloupotrebe prava, a čije postojanje tužilac u konkretnom slučaju nije dokazao.

Imajući u vidu izloženo, Vrhovni sud je našao da reviziju treba odbiti kao neosnovanu, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković