Presudom Višeg suda u Čačku Gžrr 1/2023 od 07.07.2023. godine, stavom I izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Čačku Prr1 41/21 od 16.11.2021. godine u prvom stavu izreke - u pogledu dosuđene visine naknade imovinske štete i rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u drugom stavu izreke. Stavom II izreke delimično je usvojena žalba tužene i preinačena presuda Osnovnog suda u Čačku Prr1 41/21 od 16.11.2021. godine u prvom stavu izreke - u odnosu na dosuđenu zakonsku zateznu kamatu, tako što je obavezana tužena da na pojedinačne novčane iznose naknade imovinske štete, dosuđene prvim stavom izreke presude Osnovnog suda u Čačku Prr1 41/21 od 16.11.2021. godine, isplati tužiocu BB zakonsku zateznu kamatu počev od 18.04.2019. godine do isplate na teret budžetskih sredstava Republike Srbije namenjenih pokriću tekućih rashoda Osnovnog suda u Čačku, osim rashoda za zaposlene i tekuće održavanje objekata i opreme (tačka 1), a odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tužena obaveže da na pojedinačne iznose naknade imovinske štete, dosuđene stavom prvim izreke presude Osnovnog suda u Čačku Prr1 41/21 od 16.11.2021. godine, isplati zakonsku zateznu kamatu počev od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa pa do 17.04.2019. godine (tačka 2). Stavom III izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stava II izreke pod tačkom 2, pravni prethodnik tužioca je zbog pogrešne primene materijalnog prava blagovremeno izjavio reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, posebna revizija u ovom sporu je dozvoljena radi usklađivanja drugostepene presude u pobijanom delu sa odlukama Evropskog suda za ljudska prava i odlukama Ustavnog suda, donetim u postupku po predstavkama i ustavnim žalbama poverilaca novčanih potraživanja iz radnog odnosa sa dužnicima protiv kojih se vodi izvršni postupak, a u kojem je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku.

Iz tog razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji u skladu sa članom 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je tužiočeva revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Osnovnog suda u Čačku I 2620/06 od 28.06.2006. godine određeno je izvršenje protiv izvršnog dužnika Fabrike reznog alata AD iz Čačka radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa pravnog prethodnika tužioca, sada pokojnog BB bivšeg iz .... Zaključkom izvršnog suda od 09.11.2008. godine naloženo je Narodnoj banci Srbije - Odeljenju za prinudnu naplatu da sprovede izvršenje na novčanim sredstvima na računu izvršnog dužnika. Izvršni postupak bio je u prekidu od 26.05.2010. godine do 08.07.2011. godine, zbog pokrenutog postupka restrukturiranja izvršnog dužnika. Zbog nedostatka sredstava na računima izvršnog dužnika izvršenje nije sprovedeno tim sredstvom izvršenja, niti drugim predloženim sredstvima. Rešenjem Osnovnog suda u Čačku R4 I 214/18 od 10.08.2018. godine usvojen je prigovor pravnog prethodnika tužioca i naloženo postupajućem sudiji da preduzme sve mere kako bi se okončao izvršni postupak u predmetu tog suda I 9144/10 (ranije I 2620/06) u najkraćem roku koji ne može biti duži od četiri meseca. Većinski vlasnik izvršnog dužnika, sa udelom od 57,6491% ukupnih akcija je tužena Republika Srbija. Pravni prethodnik tužioca u označenom izvršnom postupku nije naplatio svoje potraživanje.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju, članova 32. stav 1, 35. stav 2. i 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i članova 154, 155, 172. stav 1. i 190. Zakona o obligacionim odnosima, usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženu da nadoknadi pravnom prethodniku tužioca imovinsku štetu prouzrokovanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku, u visini nenaplaćenog potraživanja iz radnog odnosa dosuđenog izvršnom ispravom i određenog rešenjem o izvršenju. Po stanovištu tog suda, tužena odgovara za traženu imovinsku štetu koju pravni prethodnik tužioca nije naplatio u izvršnom postupku, jer je izvršni dužnik privredno društvo sa većinskim državnim kapitalom, a pravnosnažnim rešenjem utvrđena je povreda prava izvršnog poverioca na suđenje u razumnom roku u tom izvršnom postupku.

Drugostepeni sud je delimično preinačio prvostepenu presudu i obavezao tuženu na naknadu imovinske štete u visini novčanih potraživanja dosuđenih izvršnom ispravom, čija je naplata određena rešenjem o izvršenju, ali sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe. Po stanovištu tog suda, tužena je došla u docnju tek sa podošenjem tužbe tako da nije u obavezi da na iznos glavnog potraživanja plati zateznu kamatu od njegove dospelosti do podnošenja tužbe.

Po stanovištu revizijskog suda, osnovani su navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje. Prema stavu trećem te odredbe, odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivna.

Naknadom materijalne štete, prema pravilima obligacionog prava, uspostavlja se ranije stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala, isplatom u novcu ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja ne nadoknađuje štetu u potpunosti ili ako uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće (član 185. Zakona o obligacionim odnosima).

Evropski sud za ljudska prava je u predmetima u odnosu na Republiku Srbiju izrazio stav da za neisplaćena potraživanja zaposlenih prema društvenim preduzećima i preduzećima sa pretežnim državnim kapitalom, kao subjekata pod kontrolom države, dosuđena pravnosnažnom sudskom odlukom koja su u izvršnom postupku ostala nenaplaćena duži vremenski period od odgovara Republika Srbija iz sopstvenih sredstava. Presudama donetim u takvim predmetima Republika Srbija je obavezana da iz sopstvenih sredstava, u roku od tri meseca od njihove pravnosnažnosti, isplati podnosiocima predstavke iznose koji su im dosuđeni pravnosnažnim presudama domaćih sudova. Uvažavajući praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava i Ustavni sud je svojim odlukama, kojima je usvajao ustavne žalbe zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije, usled nesprovođenja rešenja o izvršenju - prinudne naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa od preduzeća sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, utvrđivao pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju, umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu.

Sledstveno izloženom, po stanovištu revizijskog suda, tužena je u ovom slučaju dužna da isplati iznose dosuđene izvršnom ispravom i određene rešenjem o izvršenju, što znači i zateznu kamatu na iznos glavnog duga od datuma njegove dospelosti pa do dana podnošenja tužbe u ovom sporu. Na taj način tužiocu će biti nadoknađena materijalna šteta u skladu sa pravilom sadržanim u članu 185. Zakona o obligacionim odnosima i njegovo imovno stanje biti dovedeno u položaj u kojem bi se nalazilo da je izvršni postupak okončan isplatom dosuđenog potraživanja u razumnom roku.

Zbog toga je, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Tužiocu su dosuđeni troškovi postupka po reviziji u iznosu od 18.000,00 dinara, za sastav tog pravnog leka i primenom člana 165. stav 2. u vezi sa članom 153. stav 1. i članom 154. ZPP, odlučeno je kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković