U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jovana Sretković, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača JP „Putevi Srbije“ Beograd, čiji je punomoćnik Branislav Popovac, advokat iz ..., radi poništaja i isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1260/23 od 12.04.2023. godine, u sednici održanoj 27.12.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1260/23 od 12.04.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 7266/19 od 27.12.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti Višeg suda u Beogradu za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Stavom drugim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe prema podnesku tužioca od 27.08.2021. godine i na ročištu od 15.12.2022. godine. Stavom trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništen je sporazum o naknadi broj ../2017 od 19.04.2017. godine, zbog postojanja bitne zablude o svojstvu predmeta, zaključenog između tužioca i tuženog. Stavom četvrtim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu na ime razlike između plaćene i pripadajuće naknade za oduzeto građevinsko zemljište isplati 9.621.105,60 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.12.2022. godine kao dana presuđenja do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu na dosuđeni iznos od 9.621.105,60 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu za period od 19.04.2017. godine do 27.12.2022. godine kao dana presuđenja. Stavom šestim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 461.405,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1260/23 od 12.04.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom, trećem, četvrtom i šestom izreke.

Stavom drugim izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba tuženog izjavljena protiv stava petog izreke.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, 72/11... 18/20), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koji revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio isključivi vlasnik kat.parc. br. .. njiva 2. klase, površine od 6364 m2 koja je eksproprisana pravnosnažnim rešenjem nadležnog organa uprave GO Surčin od 27.03.2017. godine u korist tuženog, radi izgradnje autoputa E 763 Beograd-Požega, deonice Surčin- Obrenovac. Tužilac je sa tuženim kao korisnikom eksproprijacije 19.04.2017. godine na osnovu njegove ponude, zaključio sporazum o naknadi za eksproprisanu nepokretnost kojim je utvrđena naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište po proceni PU Zemun od 640,00 dinara po m2, koju procenu je tužilac prihvatio kao i ponudu tuženog, te je tužiocu isplaćena naknada u iznosu od 4.136.600,00 dinara. Kat.parc. br. .. KO ... bila je u obuhvatu Prostornog plana za deo GO Surčin iz 2008. godine i 2012. godine u okrivu građevinskog područja u zoni planiranog zemljišta za porodično stanovanje, dok je Prostornim planom područja posebne namene infrastrukturalnog koridora Beograd-Južni Jadran deonica puta Beograd-Požega, na osnovu prethodno utvrđenog javnog interesa za eksproprijaciju rešenjem Vlade RS od 23.01.2016. godine, a pre zaključenja predmetnog sporazuma, predviđeno da bude deo DP1 reda koridor autoputa i po važećim planovima nalazi se u obuhvatu građevinskog reona. Međutim, ta promena namene navedene katastarske parcele nije sprovedena u katastru nepokretnosti, tako da se ista i dalje vodi kao poljoprivredno zemljište – njiva 2. klase u javnoj svojini RS. Ocenom nalaza i mišljenja veštaka građevinske struke utvrđeno je da razlika između naknade koja je tužiocu isplaćena za eksproprisanu katastarsku parcelu kao poljoprivredno zemljište i pripadajuće naknade za gradsko građevinsko zemljište po tržišnim cenama na dan zaključenja sporazuma 19.04.2017. godine iznosi 9.621.105,60 dinara.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su poništili sporazum o naknadi od 19.04.2017. godine koji je zaključen između tužioca i tuženog pred nadležnim organom uprave, zbog postojanja bitne zablude o svojstvu zemljišta na osnovu članova 61. i 113. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO). Obavezali su tuženog da tužiocu isplati razliku između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište do pripadajuće naknade za oduzeto gradsko građevinsko zemljište, primenom člana 58. stav 2. Ustava Republike Srbije, članova 41. stavovi 1. i 2. i 42. Zakona o eksproprijaciji i članova 82, 83. stav 2. i 88. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji.

Po oceni Vrhovnog suda, suprotno navodima revizije, pobijana presuda zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 1. Zakona o eksproprijaciji („Sl. glasnik RS“, br.53/95... 20/09 i 55/13) propisano je da se nepokretnosti mogu eksproprisati ili se svojina na njima može ograničiti samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Prema odredbi člana 41. stav 2. istog zakona, visina naknade u novcu za eksproprisanu nepokretnost određuje se po tržišnoj ceni prema okolnostima u vreme zaključenja sporazuma o visini naknade, a ako sporazum nije postignut, prema okolnostima u vreme donošenja odluke o naknadi. Odredbom člana 42. istog zakona propisano je da se naknada za eksporprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište određuje u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, ako zakonom nije dugačije propisano (stav 1), da procenu tržišne cene iz stava 1. ovog člana vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima (stav 2).

Navedenim zakonom (član 56. stav 2. i 3) propisana je dužnost korisnika eksproprijacije da organu nadležnom za sporazumno utvrđivanje naknade podnese pismenu ponudu o obliku i visini naknade, u roku koji ne može biti duži od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji. Organ opštinske uprave koji sporovodi postupak sporazumnog određivanja naknade bez odlaganja dostavlja ponudu ranijem sopstveniku eksproprisane nepokretnosti, a od upravnih i drugih organa i organizacija pribavlja obaveštenja o činjenicama koje mogu biti od značaja za sporazumno određivanje naknade, čija visina mora biti u skladu sa statusom eksproprisanog zemljišta.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju je tužiocu sporazumno utvrđena i isplaćena naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište iako je u vreme kada je sporazum zaključen to zemljište bilo proglašeno za gradsko građevinsko zemljište. Tužiocu ta činjenica nije bila poznata jer je u katastru nepokretnosti eksproprisano zemljište i dalje bilo upisano kao poljoprivredno i ne može snositi štetne posledice zbog tog pouzadanja (član 83. Zakona o premeru i katastru). Međutim, o tome je morao da vodi računa korisnik eksproprijacije kao javno preduzeće koje deluje u opštem interesu, koje je zato moralo da vodi računa o stvarnom statusu zemljišta jer to spada u domen njegovih obaveza i da u skladu sa tim podnese ponudu o visni naknade koja odgovara stvarnom statusu oduzetog zemljišta. Dok je na nadležnom organu uprave pred kojim se vodio postupak eksproprijacije i sporazumnog određenja naknade za eksproprisano zemljište, bila primarna obaveza da bude upoznat sa činjenicom da je izvršena prenamena zemljišta (iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište).

Posledica toga je da je tužiocu isplaćena novčana naknada koja je niža od tržišne vrednosti eksproprisanog zemljišta u statusu gradskog građevinskog zemljišta, a sporazum koji su stranke zaključile protivan je članu 58. stav 2. Ustava Republike Srbije i time povređeno tužiočevo pravo na imovinu oduzetu u opštem interesu, ali uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne vrednosti. Pravna posledica ništavosti sporazuma je restitucija na osnovu člana 113. stav 1. ZOO, a ako ista nije moguća isplaćuje se naknada u novcu prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. Stoga je tuženi dužan da isplati tužiocu odgovarajuću naknadu u novcu, u visini veštačenjem utvrđene razlike između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište i tržišne vrednosti zemljišta prema njegovom stvarnom statusu gradskog građevinskog zemljišta.

Pravilno je zauzeto pravno stanovište da je predmetna katastarska parcela promenila namenu i postala građevinsko zemljište u smislu člana 82. Zakona o planiranju i izgradnji građevinsko zemljište („Službeni glasnik RS“, br.72/09... 145/14). Prema ovoj zakonskoj odredbi koja reguliše pojam građevinskog zemljišta, to je zemljište koje je određeno zakonom i planskim dokumentom kao građevinsko, koje je predviđeno za izgradnju i redovno korišćenje objekata, kao i zemljište na kojem su izgrađeni objekti u skladu sa zakonom. Odredbom člana 83. stav 2. istog zakona propisano je da stupanjem na snagu planskog dokumenta kojim je promenjena namena zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnici tog zemljišta stiču prava i obaveze propisane ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu zakona, bez obzira na činjenicu što organ nadležan za upis na nepokretnostima i pravima na njima nije sproveo promenu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i prava.

Neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava jer je pobijanom presudom tužiocu dosuđena naknada u visini razlike između isplaćene i pripadajuće naknade a pri tom je poništen sporazum zaključen pred nadležnim organom uprave jer je isti poništen upravo zbog zablude o stvarnom statusu zemljišta i dosuđena je naknada koja odgovara tom stvarnom statusu eksproprisanog zemljišta.

Iz navedenih razloga, na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković