Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 915/2024
18.09.2024. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Kojić, predsednika veća, Aleksandra Stepanovića, Miroljuba Tomića, Svetlane Tomić Jokić i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Vesnom Zarić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA i dr., zbog krivičnog dela trgovina uticajem iz člana 366. stav 5. u vezi stava 3. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB – advokata Branka Munižabe, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K PO4 27/22 od 23.10.2023. godine, koja je ispravljena rešenjem K PO4 27/22 od 09.01.2024. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 96/24 od 10.04.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 18.09.2024. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

I ODBIJAJU SE kao neosnovani zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB – advokata Branka Munižabe podneti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K PO4 27/22 od 23.10.2023. godine, koja je ispravljena rešenjem K PO4 27/22 od 09.01.2024. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 96/24 od 10.04.2024. godine u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postuku, dok se u preostalom delu zahtevi branioca okrivljenih ODBACUJU kao nedozvoljeni.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K PO4 27/22 od 23.10.2023. godine, koja je ispravljena rešenjem K PO4 27/22 od 09.01.2024. godine, okrivljena AA oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela trgovina uticajem iz člana 366. stav 5. u vezi stava 3. KZ i osuđena na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, koju će izdržavati, uz primenu elektronskog nadzora, u prostorijama u kojima stanuje i novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara a okrivljena BB oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ i izrečena joj je uslovna osuda kojom joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se neće izvršiti ukoliko u roku od dve godine od pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo. Istom presudom od okrivljene AA oduzeta je imovinska korist u iznosu od 16.000,00 dinara a prema okrivljenoj BB je izrečena mera bezbednosti kojom joj je zabranjeno obavljanje lekarskog poziva u ustanovama zdravstvene zaštite i privatnoj praksi u trajanju od dve godine od pravnosnažnosti presude, dok su obe okrivljene obavezane na plaćanje troškova krivičnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 96/24 od 10.04.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe VJT u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije i branioca okrivljenih a presuda Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K PO4 27/22 od 23.10.2023. godine, koja je ispravljena rešenjem K PO4 27/22 od 09.01.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti je podneo:

- branilac okrivljene AA – advokat Branko Munižaba, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ali iz obrazloženja zahteva proizizlazi da ga podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje;

-branilac okrivljene BB– advokat Branko Munižaba, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ali iz obrazloženja zahteva proizizlazi da ga podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je, nakon ispitivanja podnetih zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, u smislu odredbi člana 487. ZKP, dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima branioca okrivljenih, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB – advokata Branka Munižabe su neosnovani u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u preostalom delu zahtevi nedozvoljeni.

Iz obrazloženja zahteva proizilazi da branilac okrivljenih zahtev podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Ovo imajući u vidu da se u zahtevu navodi da je korišćen iskaz VV, saokrivljenog koji je sačinio sporazum, koji nije saslušan u postupku. Pored navedenog braniocu i okrivljenima tokom postupka nije bilo omogućeno da preslušaju audio snimke na koje se presude pozivaju, a u pitanju su audio snimci okrivljenih, koji nisu reprodukovani na glavnom pretresu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer iz spisa predmeta proizilazi da je sud na glavnom pretresu održanom dana 16.10.2023. godine, saglasno članu 406. stav 1. tačka 5) ZKP izvršio uvid u zapisnik na kome je odbranu iznosio okrivljeni VV dana 22.09.2021. godine, u odnosu na koga je doneto rešenje o razdvajanju KPO4 27/22 od 08.03.2022. godine iz razloga što je 04.03.2022. godine sklopio sporazum o priznanju krivice i koji je u razdvojenom krivičnom postupku pravnosnažno osuđen presudom Višeg suda u Novom Sadu KPO 4 32/22 (SPK.PO4. 4/22) od 27.04.2022. godine. Shodno navedenom, prvostepeni sud je pravilno postupio kada se na glavnom pretresu, održanom nakon pravnosnažnosti presude Višeg suda u Novom Sadu KPO 4 32/22 (SPK.PO4. 4/22) od 27.04.2022. godine, u skladu sa članom 406. stav 1. tačka 5) ZKP upoznao sa sadržinom iskaza koji je pravnosnažno osuđeni saučesnik VV dao tokom istražnog postupka, a pre zaključenja sporazuma o priznanju krivičnog dela.

Takođe su neosnovani navodi zahteva kojim se kao nezakonit dokaz navode audio snimci iz razloga što braniocu i okrivljenima nije bilo omogućeno njihovo reprodukovanje na glavnom pretresu imajuću u vidu da je na glavnom pretresu održanom dana 16.10.2023. godine doneto rešenje kojim je vršen uvid u pisane dokaze, između ostalih i u audio snimke i listinge SMS poruka sadržanih na kompakt diskovima, na šta stranke a samim tim i okrivljeni i njihov branilac nisu imali primedbi.

Sledstveno navedenom, Vrhovni sud nalazi da je prvostepeni sud u dokaznom postupku izveo dokaze na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, te da stoga nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju branilac okrivljenih neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB – advokata Branka Munižabe su u preostalom delu nedozvoljeni.

Branilac okrivljenih u zahtevima navodi i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, samo formalno označavajući ovu povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima. Međutim, branilac dalje u obrazloženju zahteva ne navodi na koji način je povređen krivični zakon, već svojim navodima suštinski osporava činjenična utvrđenja suda u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu izvedenih dokaza. Ovo imajući u vidu da branilac ističe da nije utvrđeno da je okrivljena BB službeno lice, jer je penzionerka i ne može imati nikakav službeni položaj u Domu zdravlja, niti se takav položaj može uspostaviti ugovorom o radu koji traje dva meseca.