.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2743/2023
31.01.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Zorice Bulajić i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mila Stevanović, advokat iz .., protiv tuženog Centra za socijalni rad Bojnik, čiji je punomoćnik Stanislav Stanković, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 366/23 od 22.03.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 31.01.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 366/23 od 22.03.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 366/23 od 22.03.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Lebanu P1 33/22 od 17.10.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da mu na ime troškova za službeno putovanje i isplate dnevnica isplati iznos od 5.925,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 13.07.2019. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 85.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 81.300,00 dinara od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 366/23 od 22.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je preinačena u stavu drugom izreke, tako što je tuženi obavezan da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 79.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 75.300,00 dinara od izvršnosti presude do isplate, dok je preko ovog iznosa do iznosa od 85.100,00 dinara dosuđenog prvostepenom presudom zahtev odbijen. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi, iz čije sadržine proizlazi da istu pobija zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23, u daljem tekstu: ZPP).
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu za isplatu troškova za službeno putovanje i dnevnica. Imajući u vidu razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova, kao i navode iznete u reviziji, Vrhovni sud je ocenio da ne postoji ni jedan od zakonom predviđenih razloga za odlučivanje o posebnoj reviziji. O osnovanosti tužbenog zahteva za isplatu novčanih sredstava odlučeno je primenom pravila o teretu dokazivanja i odgovarajućih odredbi materijalnog prava, pri čemu odluka u sporovima sa ovom vrstom tražene pravne zaštite zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u svakom konkretnom slučaju, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ni u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Navodi revizije o učinjenim bitnim povredama odredaba parničnog postupka i navodi kojim se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja nisu razmatrani, jer je razlog za izjavljivanje posebne revizije zakonom ograničen samo na pogrešnu primenu materijalnog prava
Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stava 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stava 2. tačke 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U ovoj parnici tužba za isplatu podneta je 17.09.2019. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 5.925,50 dinara.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stava 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Jelica Bojanić Kerkez s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
