R 220/2024 3.20

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
R 220/2024
25.09.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Gordana Nožica, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Osnovni sud u Nišu, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Nišu, radi naknade štete, odlučujući o zahtevu za određivanje drugog stvarno nadležnog suda, u sedici održanoj dana 25.09.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODREĐUJE SE Osnovni sud u Aleksincu za postupanje u predmetu Osnovnog suda u Nišu Prr 62/24.

O b r a z l o ž e nj e

Vrhovnom sudu dostavljen je predmet Osnovnog suda u Nišu Prr 62/24 uz dopis tog suda od 04.09.2024. godine, sa zahtevom za delegaciju nadležnosti. U zahtevu je navedeno da postoje opravdani razlozi za određivanje drugog stvarno nadležnog suda za postupanje u označenom predmetu, u smislu člana 62. Zakona o parničnom postupku, člana 32. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer tužilac podnetom tužbom zahteva od tužene Republike Srbije, odnosno Osnovnog suda u Nišu, kao njenog organa, naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Članom 62. Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 - US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20) propisano je da nadležni sud prvog stepena može sam ili na predlog stranke da podnese zahtev najvišem sudu određene vrste da odredi da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadležni sud, ako je očigledno da će tako lakše da se sprovede postupak ili ako za to postoje drugi opravdani razlozi (stav 1) i da o zahtevu nadležnog suda prvog stepena iz stava 1. ovog člana odlučuje veće najvišeg suda određene vrste (stav 7).

U konkretnom slučaju, tužilac je 02.09.2024. godine podneo tužbu Osnovnom sudu u Nišu, kojom je zahtevao da mu Republika Srbija – Osnovni sud u Nišu, na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku, isplati iznos od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate po srednjem kursu NBS sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.

Okolnost da je Osnovni sud u Nišu podnetom tužbom označen kao organ tužene čijim je postupanjem tužiocu prouzrokovana šteta, može da izazove kod prosečne osobe legitimnu sumnju u nepristrasnost označenog suda, čak i kad je sud objektivno nezavisan i nepristrasan. Takva okolnost predstavlja opravdan razlog za određivanje drugog stvarno nadležnog suda u cilju očuvanja prava stranke na nezavisan i nepristrasan sud, koje je neodvojiv deo prava na pravično suđenje, garantovanog članom 32. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 98/2006) i članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list Srbije i Crne Gore“ - Međunarodni ugovori broj 9/03, 5/05, 7/05-ispravka, „Službeni glasnik RS“ - Međunarodni ugovori broj 12/10, 10/15).

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci rešenja, na osnovu člana 62. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković