Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, sa izmenama i dopunama), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a ukazivanje na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP nije predviđeno kao razlog za izjavljivanje revizije u situaciji kada protivno članu 407. stav 1. tačka 3. ZPP drugostepena odluka nije doneta nakon otvaranja rasprave u žalbenom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, katastarska parcela broj .../... površine 1014m² KO ... uknjižena je po kulturi kao njiva četvrte klase i po vrsti kao gradsko građevinsko zemljište na kome je tužilac AA suvlasnik sa 2028/9126 idealnih delova, a tužilac BB sa udelom od 582/9126 idealnih delova. Ova katastarska parcela površinom od 42,6%, odnosno 432m² u sastavu je još neimenovane asfaltirane ulice, od preostalog dela parcele odvojene ogradom koja se poklapa sa planskom regulacionom linijom.

Katastarska parcela broj .../... KO ... površine 911m² po kulturi i po vrsti zemljišta identična je katastarskoj parceli .../... KO ... i u svojini je tužioca AA sa 12/54 idealna dela, tužioca BB sa 6/54 idealnih delova i tužilje VV sa 3/54 idealna dela. Ova katastarska parcela celom svojom površinom u sastavu je neimenovane asfaltirane ulice koja se koristi kao javna saobraćajnica.

Katastarska parcela broj .../... KO ... površine 193m² i faktički prema planskom dokumentu, celom svojom površinom deo je Ulice ..., a planska i faktička regulaciona linija se poklapaju. Tužilac AA vlasnik je 1/3 idealnog dela ove katastarske parcele pokrivene tucanikom. Tužilac AA je vlasnik ove parcele sa 12/54 idealnih delova.

Katastarska parcela broj ... KO ... površine 520m² u sastavu je Ulice ... delom od 445m², dok je 75m² javni prolaz. Celom površinom ova parcela koristi se kao javni prostor, delom pokriven asfaltom, delom tucanikom. Tužilac BB je vlasnik obe parcele sa 12/54 idealnih delova.

Sve katastarske parcele delimično su opremljene komunalnom infrastrukturom i od centra Sremske Kamenice udaljene su oko ... .

Primenom komparativnog metoda predmetnog zemljišta sa okolnim katastarskim parcelama i indeskom njihove zauzetosti od 40%, veštak je cenu katastarskih parcela broj .../... i ... utvrdio u iznosu od 33.073,90 dinara/m², a katastarskih parcela broj .../... i .../... u iznosu od 28.504,87 dinara/m². Saglasno obimu svojinskog udela tužilaca na navedenom zemljištu tuženi je obavezan da tužiocu AA isplati 21.077.979,47 dinara, tužiocu BB 3.669.146,86 dinara i tužilji VV 1.442.663,14 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. U obrazloženju je naveo da je bez sprovođenja upravnog postupka tuženi tužioce lišio mogućnosti da svoju imovinu koriste u punom obimu, jer su Planom detaljne regulacije prostora „...“ u Sremskoj Kamenici („Službeni list Grada Novog Sada“, broj 41/07) i Planom generalne regulacije Sremske Kamenice sa okruženjem („Službeni list Grada Novog Sada“, br. 32/13 i 42/22) oni duži vremenski period uskraćeni u tom pravu.

Protivno revizijskim navodima, Vrhovni sud je našao da je pobijana odluka zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Članom 58. Ustava Republike Srbije zajemčeno je mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1) i propisano da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2). Prema stavu 3. ove odredbe zakonom se može ograničiti način korišćenja imovine.

Odredbom člana 1. Protokola 1 uz Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda regulisane su tri norme. Prve dve izražene su u prvom stavu navedenog člana i propisuju da svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine i da niko ne može biti lišen svoje imovine osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava. Treća norma sadržana je u stava 2. označenog člana i predviđa da je državi dopušteno da primenjuje zakone koje smatra potrebnim kako bi regulisala korišćenje imovine. Takvo korišćenje ili upotreba imovine mora biti u skladu sa opštim interesom (ili da bi se obezbedila naplata poreza ili drugih dažbina ili kazni).

Namenjivanjem predmetnog zemljišta za objekte opšte namene – saobraćajnice snabdevene komunalnom infrastrukturom, kod izostanka zakonom regulisanog upravnog postupka za eksproprijaciju predviđeno u članu 42. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“, broj 53/95 sa izmenama i dopunama), izuzimanjem zemljišta u privatnom vlasništvu radi javnog interesa, tužioci su faktički lišeni prerogativa prava svojine regulisanih članom 3. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kojim je propisano da vlasnik ima pravo da stvar drži, da je koristi i da njome raspolaže. U toj situaciji vlasnici imaju pravo na novčano obeštećenje u visini tržišne vrednosti nepokretnosti koja je u konkretnom slučaju pravilno utvrđena primenom svih relevantnih kriterijuma. Procena vrednosti 1m² predmetnih katastarskih parcela od strane Poreske uprave samo je pokazatelj najniže cene zemljišta na toj lokaciji i ona ne dovodi u sumnju rezultat veštačenja provedeno shodno članu 259. ZPP, kome je nakon detaljnog izjašnjenja veštaka osnovano poklonjena vera od strane nižestepenih sudova.

Na dosuđeni iznos novčane naknade tužiocu AA je primenom člana 277. ZOO pravilno dosuđena zakonska zatezna kamata od presuđenja do isplate.

Na osnovu izloženog, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Razmatrajući reviziju tuženog izjavljenu protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u delu kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu tužioca BB i tužilje VV, Vrhovni sud je shodno članu 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 403. stav 3. ZPP odlučio kao u drugom stavu izreke.

Članom 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima ili potraživanju u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Članom 410. stav 2. tačka 5. ZPP propisano je da je revizija nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1. i 3. ZPP) osim iz člana 404. ovog zakona.

Nižestepenim presudama odlučeno je o tužbenom zahtevu tužioca BB u iznosu od 3.669.146,86 dinara i o potraživanju tužilje VV u visini od 1.442.663,14 dinara, koji iznosi na dan podnošenja tužbe 15.09.2022. godine očigledno ne prelaze dinarsku protivvrednost 40.000 evra.

Saglasno izloženom, primenom člana 413. ZPP odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković