.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
R1 151/2024
10.04.2024. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca Gerontološkog centra „Jelenac“ Sindikalna organizacija iz Aleksinca, čiji je punomoćnik Vukašin Ilić, advokat iz ..., protiv tuženih AA, kao pravnog sledbenika sada pok. BB, VV i GG oboje iz ..., kao pravnih sledbenika sada pok. DD, radi regresa, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Višeg suda u Nišu i Apelacionog suda u Nišu, u sednici održanoj 10.04.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari, STVARNO JE NADLEŽAN Viši sud u Nišu.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Aleksincu P1 142/17 od 27.11.2017. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca pa je obavezana prvotužena da tužiocu isplati novčani iznos koji je isplatio u svoje ime a za račun tužene, Privrednom društvu „ MBO-Biro“ d.o.o., na ime zakonske zatezne kamate na iznos glavnog duga kao i troškove postupka sve sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate, dok je tužbeni zahtev tužioca u preostalom delu u odnosu na prvotuženu odbijen, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca pa su obavezani drugotuženi i trećetužena da tužiocu solidarno isplate novčani iznos koji je isplatio u svoje ime a za račun pravnog prethodnika tuženih, Privrednom društvu „ MBO-Biro“ d.o.o., na ime zakonske zatezne kamate na iznos glavnog duga i kao i troškove postupka sve sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate, dok je tužbeni zahtev tužioca u preostalom delu u odnosu na drugotuženog i trećetuženu odbijen, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno na ime troškova parničnog postupka isplate 113.688,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Protiv navedene presude tužilac i tuženi su izjavili žalbe Višem sudu u Nišu koji je rešenjem Gž1 2293/21 od 18.05.2021. godine i rešenjem Gž1 7167/22 od 10.01.2023. godine vraćao spise predmeta Osnovnom sudu u Aleksincu radi otklanjanja procesnih nedostataka. Rešenjem Gž1 38/2023 od 30.05.2023. godine, Viši sud u Nišu se oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje o žalbama tužioca i tuženih izjavljenim protiv presude Osnovnog suda u Aleksincu P1 142/17 od 27.11.2017. godine i spise predmeta po pravnosnažnosti rešenja dostavio Apelacionom sudu u Nišu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu.
Apelacioni sud u Nišu nije prihvatio stvarnu nadležnost, smatrajući da se u konkretnom slučaju ne radi o radnom sporu, već o sporu male vrednosti, pa je za odlučivanje o žalbama protiv presude nadležan Viši sud u Nišu, zbog čega je uz propratni akt Gž1 703/2024 od 26.03.2024.godine spise predmeta dostavio Vrhovnom sudu radi rešavanja sukoba stvarne nadležnosti.
Rešavajući sukob nadležnosti na osnovu odredbe člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13- US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23), u vezi sa članom 25. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23) Vrhovni sud je utvrdio da je za odlučivanje o izjavljenim žalbama stvarno nadležan Viši sud u Nišu.
Naime, iz spisa predmeta proizilazi da su pravni prethodnici tuženih bili u radnom odnosu u Gerontološkom centru „Jelenac“, kao i da su preko tužioca Sindikalne organizacije Gerontološkog centra kupovali robu kod Privrednog društva „ MBO-Biro“ d.o.o. Aleksinac, koju su plaćali u ratama obustavom od zarada sve do prestanka radnog odnosa, da je potraživanje tužioca dug po osnovu neisplaćene kupoprodajne cene i zakonake zatezne kamate, a koji je tužilac u svoje ime a za račun tuženih isplatio Privrednom društvu„ MBO- Biro“ d.o.o. po osnovu presude Privrednog Apelacionog suda u Beogradu u postupku izvršenja pred Privrednim sudom u Nišu po rešenju I 696/13 od 08.01.2014. godine.
Suštinu radnog spora određuje njegov predmet, koji proizilazi iz sadržine radnog odnosa, koga čine međusobno uslovljena prava i obaveze zaposlenog i poslodavca a u konkretnom slučaju pravni prethodnici tuženih nisu bili u radnom odnosu kod tužioca niti je potraživanje tužioca proisteklo iz radnog odnosa, zbog čega nema mesta primeni odredbe člana 469 Zakona o parničnom postupku, po kojoj se spor iz radnog odnosa ne smatra sporom male vrednosti.
Tuženi je tužbu radi regresa podneo 15.04.2015. godine, a vrednost predmeta spora je 212.271,55 dinara, pa je pri srednjem kursu NBS za 1 evro od 120,01 na dan podnošenja tužbe vrednost predmeta spora dinarska protivvrednost 1.768,78 evra.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti, sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Prema Zakonu o uređenju sudova, viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbama na presude u sporovima male vrednosti (član 25. st. 2. tač. 3), a apelacioni sud odlučuje o žalbama na presude osnovnih sudova u građanskopravnim sporovima, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud (član 26. st. 1. tač. 3).
S obzirom na izloženo, za donošenje odluke o izjavljenoj žalbi u konkretnom slučaju nadležan je Viši sud u Nišu, pa je primenom člana 22. stav 1. ZPP, Vrhovni sud rešio nastali sukob nadležnosti odlučivši kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
