Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. Zakona parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog od 01.06.2015. godine, s tim što nije bila prijavljena sve do 01.09.2015. godine kada je sa tuženim zaključila ugovor o radu na neodređeno vreme na radnom mestu ..., sa sedmim stepenom stručne spreme ... profila. Ugovorom o radu je određeno da će tužilja kao zaposlena obavljati sve poslove po nalogu poslodavca u okviru svoje profesionalne osposobljenosti. Spornim rešenjem broj ../2016 od 27.06.2016. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu zaključen 28.08.2015. godine, zbog toga što je usled ekonomskih promena, (smanjenje obima posla) prestala potreba za obavljanjem poslova na kojima zaposlena radi, a ne može da joj se obezbedi neka od mera za zapošljavanje kod poslodavca. Tužilji je prestao radni odnos zaključno sa 27.06.2016. godine i u radnom odnosu kod poslodavca je provela 9 meseci i 27 dana, te kako nema godinu dana navršenog radnog staža kod poslodavca, otpremnina joj nije obračunata. Rešenje je zasnovano na odredbama člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu sa obrazloženjem da su poslodavac BB i tužilja kao zaposlena zaključili Ugovor o radu dana 28.08.2015. godine za obavljanje poslova za kojima je prestala potreba usled ekonomskih promena kod poslodavca i smanjenja obima posla. Poslodavac zaposlenoj nije mogao da obezbedi drugi posao koji odgovara njenoj stručnoj spremi kod poslodavca, niti je bilo poslova koji bi mogli da joj se ponude u nižem stepenu stručne spreme za njeno zanimanje, kao ni prekvalifikacija za obavljanje drugih poslova ili skraćeno radno vreme. Navedeno rešenje tužilja je primila 29.06.2016. godine. Tuženi je u periodu od 01.07.2015. godine do 27.06.2016. godine imao dva zaposlena i to tuženog kao vlasnika agencije i tužilju. Prema nalazu veštaka ekonomsko-finansijske struke kod tuženog je u 2016. godini u odnosu na 2015. godinu došlo do pada prihoda obima poslovanja.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi odbili tužbeni zahtev, nalazeći da je osporeno rešenje zakonito sa stanovišta postojanja opravdanog razloga za otkaz.

Razlozi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava nisu osnovani.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

U konkretnom slučaju u Agencije za konsultantske aktivnosti „MAX T“, čiji je vlasnik tuženi kao preduzetnik i koja radi sticanja dobiti obavlja delatnost pružanja usluga i posredovanja, imala je samo dva zaposlena i to tuženog, kao vlasnika agencije i nosioca delatnosti i tužilju kao zaposlenu na poslovima ... . U situaciji smanjenja obima posla s obzirom da je došlo do pada prihoda i obima poslovanja, tuženi je kao vlasnik ovlašćen da reguliše radno-pravni status svom jedinom zaposlenom na način kako je to učinio osporenim rešenjem, bez obaveze da prethodno donosi bilo kakve akte u pogledu oglašavanja tužilje tehnološkim viškom s obzirom da je za radom tužilje, kao jedinom zaposlenom uz vlasnika prestala potreba. Tuženi je vršenje poslova koje je tužilja obavljala preuzeo na sebe, a u skladu sa pravom poslodavca da prema svojim potrebama u cilju racionalizacije u uštede i u skladu sa svojom poslovnom politikom samostalno odredi način na koji će organizovati proces rada, pa takvim postupanjem tuženog nisu zloupotrebljena prava na štetu tužilje. Stoga, suprotno ukazivanju revidenta u konretnom slučaju nije došlo do zloupotrebe prava od strane tuženog u postupku racionalizacije broja zaposlenih, s obzirom da je poslove tužilje preuzeo tuženi, a što sve spada u domen ocene celishodnosti racionalizacije i organizacionih promena i nije u domenu ovlašćenja suda u ovom postupku, u kome je ocenjena zakonitost osporenog rešenja sa stanovišta zakonite procedure i opravdanog razloga za otkaz. Zbog toga su i neosnovani navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Iz napred navedenih razloga na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković