Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-124/24 od 05.03.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Aleksandra Durutovića i presuda Osnovnog suda u Čačku 3 K. br. 148/20 od 13.10.2023. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Aleksandra Durutovića, advokat Marko Tomović, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku u vezi člana 54. Krivičnog zakonika, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili da iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe za delo koje mu je stavljeno na teret.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, pri čemu kao nezakonit dokaz na kome se pravnosnažne presude zasnivaju označava iskaz svedoka oštećenog AA, koji je u vreme kada se dogodila saobraćajna nezgoda bio maloletan i ispitivan je pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Čačku, bez prisustva punomoćnika, a nakon toga nikada nije ispitan o predmetu svedočenja, niti mu je pruženo pravo da se izjasni o imovinskopravnom zahtevu, na koji način je zanemareno pravo oštećenog, kao i pravo okrivljenog da se o toku saobraćajne nezgode izjasni svedok očevidac. Shodno tome dokazi izvedeni u predistražnom postupku bez pozivanja i bez prisustva punomoćnika i maloletnog oštećenog AA su po navodima branioca sačinjeni sa povredom člana 154. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično – pravnoj zaštiti maloletnih lica i na istima se ne može zasnivati odluka suda.

Napred navedene navode branioca okrivljenog, Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim.

Odredbom člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP propisano je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

U konkretnom slučaju, oštećeni kao svedok AA je na zapisniku sačinjenim dana 27.09.2019. godine pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Čačku KT. 618/19 od 27.09.2019. godine, u prisutvu zakonskog zastupnika, koristio se svojim pravom da ne svedoči usled postojanja razloga iz člana 94. stav 1. tačka 2) ZKP, s obzirom da mu je okrivljeni rođeni brat. Samim tim, u ovom slučaju, radi se o zapisniku o saslušanju na kome se oštećeni nije ni izjašnjavao, odnosno koristio se svojim pravom da ne svedoči te iz ovakvog zapisnika nije utvrđena ni jedna činjenica i na istoj se pobijana presuda ni ne zasniva, pa su suprotni navodi branioca izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti ocenjeni kao neosnovani.

Pri tom, sud nije dalje razmatrao navode branioca kojima se ukazuje na povredu prava oštećenog u ovom postupku i nepostupanje shodno odredbama kojima se pruža krivičnopravna zaštita maloletnim oštećenim licima, jer isti nisu na štetu okrivljenog, već isključivo na štetu oštećenog lica, te ne mogu biti predmet ocene ovog suda prilikom odlučivanja o podnetom zahtevu.

Dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, međutim, prilikom obrazlaganja istaknute povrede branilac navodi da je sud pogrešno prilikom odmeravanja kazne okrivljenom kao otežavajuću okolnost cenio okolnost da su se oštećeni pridružili krivičnom gonjenju, pri čemu kao olakšavajuća okolnost nije cenjeno da se maloletni oštećeni AA nije pridružio krivičnom gonjenju, te sudovi nisu pravilno utvrdili i vrednovali činjenicu da je okrivljeni neosuđivan, da se korektno držao pred sudom, da je u međuvremenu zaključio brak i postao otac jednog deteta, kao i da se kretao dozvoljenom brzinom na spornoj deonici puta, kojim navodima branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je prvostepeni sud oglasio krivim okrivljenog da je izvršio predmetno krivično delo, tako što je neposredni uzrok saobraćjne nezgode postupanje okrivljenog suprotno članu 42. stav 1. Zakona o bezbedosti saobraćaja putevima, odnosno kretanje vozilom brzinom od 80 km/h na deonici puta gde je brzina kretanja vozila bila ograničena na 80 km/h, što ne proizilazi iz nalaza i mišljenja predstavnika Univerziteta u Novom Sadu, Fakulteta tehničkih nauka, Departmana za saobraćaj, i Komisije veštaka dr Zorana Papića, kojima je sud poklono veru i koji se izjasnio da ne može sa potpunom sigurnošću da utvrdi neposredan uzrok saobraćajne nezgode, da je očigledno da je brzina kojom se okrivljeni kretao bila u granicama dozvoljene brzine koja je s obzirom na radijus krivine bila bezbedna te ista nije neposredni uzrok saobraćajne nezgode, na koji način branilac osporava sadržaj obavljenog veštačenja i ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i učinjenu povredu zakona i člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 440. i 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković