Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podnela branilac okrivljene AA, advokat Jovana Sretković, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev i preinači drugostepeno rešenje na taj način što će uvažiti žalbu branilaca okrivljene izjavljenu protiv prvostepenog rešenja i sve troškove koji su okrivljenoj priznati drugostepenim rešenjem obračuna po važećoj AT, koja je važila na dan podnošenja zahteva za naknadu troškova.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene nižestepena rešenja pobijaju zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Naime, branilac u podnetom zahtevu navodi da je sud prilikom donošenja rešenja o troškovima postupka, a kasnije i veće istog suda u postupku odlučivanja po žalbi branilaca, bio dužan da primeni Tarifu o nagradama i naknadama troškova za rad advokata koja je važila u vreme podnošenja zahteva za naknadu troškova krivičnog postupka, koji je prema navodima zahteva predat sudu 03.08.2023. godine odnosno Tarifu o nagradama i naknadama troškova za rad advokata – Službeni glasnik 43/2023, koja je stupila na snagu 03.06.2023. godine i kojom tarifom je prestala da važi ranija tarifa.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu K 1774/21 od 12.10.2022. godine, pravnosnažna 15.11.2022. godine prema okrivljenoj AA na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP, odbijena optužba, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika i odlučeno da na osnovu člana 265. stav 1. ZKP, troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Članom 11. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“ 043/2023 od 26.05.20223. godine) je propisano da sudovi, javna tužilaštva, javni beležnici, javni izvršitelji, organi državne uprave i lokalne samouprave i drugi organi kada odlučuju o troškovima postupka, primenjuju tarifu koja važi u vreme donošenja odluke o troškovima postupka.

Odredbom člana 262. stav 1. ZKP je propisano da u svakoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi, odlučiće se ko će snositi troškove postupka i koliko oni iznose. Stavom 2. istog člana je propisano da ako nedostaju podaci o visini troškova, posebno rešenje o visini troškova doneće predsednik veća ili sudija pojedinac, kada se ti podaci pribave.

Dakle, imajući u vidu navedeno, odluka o troškovima krivičnog postupka kojom se odlučuje o tome ko snosi troškove krivičnog postupka, donosi se presudom, ili rešenjem koje odgovara presudi, a posebnim rešenjem se odlučuje samo o visini tih istih troškova i donosi se kada se pribave podaci o njihovoj visini, što je u konkretnom slučaju i urađeno pobijanim rešenjima.

Po nalaženju ovoga suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili Advokatsku tarifu „Sl.Glasnik RS“ br.121/12...37/21, koja je važila u vreme donošenja presude Trećeg osnovnog suda u Beogradu K 1774/21 od 12.10.2022. godine, kojom je odlučeno o troškovima postupka, pa su suprotni navodi branioca okrivljene, ocenjeni kao neosnovani.

Pored navedenog, branilac u zahtevu navodi da je i pobijanim drugostepenim rešenjem učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer je odluka drugostepenog suda, kojom je odlučeno o nagradi branioca na ime sastava žalbe od 14.09.2023. godine izjavljene protiv prvostepenog rešenja o troškovima krivičnog postupka, nepravilna iz razloga što je sud, prema stavu branioca, pogrešno obračunao visinu troškova za navedenu radnju, a imajući u vidu zaprećenu kaznu za krivično delo zbog kojeg je pokrenut krivični postupak.

Međutim, kako ovim navodima branilac istaknutu povredu zakona obrazlaže navodima kojima osporava činjenična utvrđenja suda, polemišući sa načinom obračuna i visinom dosuđenih troškova krivičnog postupka na ime nagrade branioca za sastav žalbe, koje pitanje spada u činjeničnu procenu suda i predstavlja povredu iz člana 440. ZKP, koja u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu istih, nije upuštao.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Jovane Sretković, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković