Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 843/23 od 16.03.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju. Tražio je troškove na ime sastava odgovora na reviziju i sudsku taksu.

Ispitujući pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23-dr.zakon), Vrhovni sud je odlučio da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Bez uticaja su revizijski navodi kojima se ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPPa, a koje su vezane za ocenu dokaza, jer se time suštinski osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja koje se u ovom postupku po reviziji ne može pobijati. Takođe, nisu od uticaja revizijski navodi o bitnim povredama postupka iz člana 396. stav 1. ZPPa učinjene pred drugostepenim sudom, jer u konkretnom slučaju izostanak obrazloženja drugostepenog suda o pojedinim žalbenim navodima nije bilo od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je vlasnik 15.600 komada akcija u privrednom društvu EAST POINT METALS LDT iz Nikozije, Kipar, da navedeno društvo ima još dva akcionara i to privredno društvo „HARAMALK“ d.o.o. Beograd sa 7.110 akcija i „SEBA STAR“ d.o.o. Stara Pazova sa 7.290 akcija, da u skladu sa članom 35. Statuta EAST POINT METALS LDT iz Nikozije, Kipar, tužilac ima pravo preče kupovine akcija u navedenom privrednom društvu, a da samu transakciju odobrava direktor. Ugovorima o kupovini udela od 14.06.2021. godine i 15.06.2021. godine, overenih kod javnog beležnika, prvotuženi je od drugotuženog i trećetuženog, kao vlasnike 100% udela, kupio udele u privrednim društvima „HARAMALK“ d.o.o. Beograd i „SEBA STAR“ d.o.o. Stara Pazova. Prvostepeni sud je utvrdio da je prvotuženi platio drugo i treće tuženom iznos od po 205.767.100,00 dinara na osnovu ugovora o prenosu udela.

Prvostepeni sud je odlučujući o osnovanosti tužbenog zahteva zaključio da je isti neosnovan, iz razloga što navedenim ugovorima nije raspolagano akcijama privrednog društva EAST POINT METALS LDT iz Nikozije, Kipar, da isti nisu simulovani jer nema desimulovanog ugovora, shodno članu 66. Zakona o obligacionim odnosu čiju dozvoljenost bi sud cenio, te da nema ni nedopuštene pobude koja je bitno uticala na odluku jednog ugovarača da zaključi ugovor. Takođe, prvostepeni sud utvrđuje da je prema članu 160. Zakona o privrednim društvima prenos udela slobodan, osim ako je ovim zakonom ili osnivačkim aktom drugačije određeno. Međutim, kod činjenice da su drugotuženi i trećetuženi bili članovi društva u kojima su imali 100% udela, a svojim udelima mogli su slobodno raspolagati jer nisu postojala ograničenja, to se izvršenjem ugovora o prenosu udela ne diraju prava u pogledu akcija navedenih privrednih društava u privrednog društva EAST POINT METALS LDT iz Nikozije, Kipar, niti se dira u akcionarska prava tužioca. Iz navedenog prvostepeni sud zaključuje da su prava i obaveze tužioca kao akcionara, zaključenjem Ugovora o prenosu udela, ostala nepromenjena, zbog čega je prvostepeni sud odbio tužbeni zahtev, kao i zahtev za određivanje privremene mere.

Drugostepeni sud prihvata materijalnopravne zaključke prvostepenog suda. Takođe nalazi da nije bilo trgovine akcijama privrednog društva EAST POINT METALS LDT iz Nikozije, Kipar, pa je samim tim bez značaja za odluku činjenica da je Statutom navedenog privrednog društva (čl. 35.) ustanovljeno pravo preče kupovine akcija navedenog privrednog društva u korist tužioca. I dalje su privredna društva „HARAMALK“ d.o.o. Beograd i „SEBA STAR“ d.o.o. Stara Pazova, akcionari privrednog društva EAST POINT METALS LDT Nikozija, Kipar, sa istim brojem akcija. Činjenica da je promenjen osnivač privrednih društva koji su akcionari navedenog privrednog društva se ne dira u prava tužioca, kao akcionara EAST POINT METALS LDT Nikozija, Kipar, niti je došlo do umanjenja njegovih akcionarskih prava po bilo kom osnovu, uključujući i pravo preče kupovine akcija.

Revident osporava pravilnost primene materijalnog prava i u reviziji ponavlja razloge na kojima zasniva tužbu. Ističe da se radi o simulovanim pravnim poslovima, te da su ugovorači imali i nedozvoljenu pobudu kako bi se izigralo tužiočevo pravo preče kupovine akcija. Takođe ukazuje da u ugovorima o prodaji udela nije uneta cena kao bitan element ugovora, te da ugovori ne mogu proizvoditi pravno dejstvo.

Revizija nije osnovana.

Nižestepeni sudovi su na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo na osnovu kog su zaključili da pobijani ugovori o kupovini udela nisu ništavi.

Ne mogu se kao osnovani prihvatiti revizijski navodi da se radi o ugovorima sa nedopuštenom pobudom. Pravilno nižestepeni sudovi obrazlažu da pobude iz kojih je ugovor zaključen ne utiču na njegovu punovažnost, osim ukoliko je nedopuštena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovarača da zaključi ugovor i ako je to drugi ugovarač znao ili morao znati, ugovor će biti bez dejstva (član 53. Zakona o obligacionim odnosima). U konkretnom slučaju tužilac nije dokazao da je na zaključenje ugovora o prometu udela nedopuštena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovarača, jer se krajnji statusno – imovinski efekti ovih pravnih poslova ne mogu kvalifikovati kao nedopušteni. Naime, promet udelima u navedenim privrednim društvima koja poseduju akcije u privrednom društvu EAST POINT METALS LDT iz Nikozije, Kipar, od strane tužioca okarakterisan je kao zloupotreba prava na štetu tužioca koji takođe poseduje akcije u navedenom privrednom društvu, sa ustanovljenim pravom prečeg sticanja akcija. Prema odredbi člana 160. Zakona o privrednim društvima, prenos udela je slobodan, pa su stoga drugotuženi i trećetuženi bili slobodni da raspolažu svojim udelima u privrednim društvima HARAMALK d.o.o. Beograd i SEBA STAR d.o.o. Stara Pazova, a pobude zbog kojih je prvotuženi stekao udele u navedenim društvima, makar i motivisani posrednim sticanjem imovinskih prava u društvu EAST POINT METALS LDT iz Nikozije, Kipar (preko navedenih društava koja su akcionari), ni u kom slučaju ne mogu se smatrati nedopuštenim. Radi se o slobodnom prometu imovinskih prava drugotuženog i trećetuženog, a činjenica da je na taj način, kako tužilac tvrdi, došlo do promene partnerskog odnosa u društvu EAST POINT METALS LDT iz Nikozije, Kipar (što nije po volji tužioca), ne ukazuje na nedopuštenu pobudu, jer se ništa nije promenilo u vlasničkoj strukturi društva EAST POINT METALS LDT iz Nikozije, Kipar, u kom tužilac i dalje poseduje većinski paket akcija.

Takođe, i prema oceni revizijskog suda, a nasuprot revizijskim navodima, pobijani ugovori nisu simulovani. To što se nije trgovalo akcijama društva EAST POINT METALS LDT iz Nikozije, Kipar, iako su o tome vođeni pregovori kako tužilac tvrdi, već se prometovalo udelima društva akcionara EAST POINT METALS LDT iz Nikozije, Kipar, ne ukazuje da se radi o fiktivnim ili simulovanim pravnim poslovima u smislu odredbe člana 66. ZOOa. Naprotiv, nižestepeni sudovi su utvrdili da je prava volja tuženih bila kupoprodaja udela, da su drugotuženi i trećetuženi izrazili stvarnu i slobodnu volju da prodaju svoje udele u društvima HARAMALK d.o.o. Beograd i SEBA STAR d.o.o. Stara Pazova, te da nema prikrivenog pravnog posla. I prema oceni revizijskog suda, za pravilnu primenu materijalnog prava irelevantne su okolnosti pod kojima su navedeni ugovori zaključeni (da navedena privredna društva nemaju zaposlene, ne ostvaruju dobit, suštinski ne obavljaju delatnost), a na kojima insistira tužilac i u reviziji, jer se njime ne dokazuje simulovanost ugovora o kupovini udela. Ugovori su zaključeni uz poštovanje zakonske forme i izražavaju pravu volju ugovornih strana, pa nema dokaza da se radi o prividnim ugovorima.

Dalje, nije od uticaja na pravilno presuđenje revizijski navod da pobijani ugovori ne sadrže cenu udela, te su stoga bez dejstva u smislu odredbe člana 462. stav 1. ZOOa. Ovo iz razloga što je u članu 2. oba ugovora regulisano da će prvotuženi isplatiti drugotuženom i trećetuženom cenu za kupovinu udela u iznosu i prema dinamici koja je dogovorena u zasebnom ugovoru između ugovornih strana. Kako je tokom postupka utvrđeno da je prvotuženi na ime cene udela drugotuženom i trećetuženom isplatio iznos od po 205.767.100,00 dinara, to znači da je ugovor sadržao dovoljno podataka pomoću kojih je cena određena, pa su stoga neosnovani navodi o ništavosti predmetnih ugovora iz razloga nedostatka cene u ugovorima.

Kako ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, kao ni razlozi o kojima revizijski sud vodi računa po službenoj dužnosti, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci.

Vrhovni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka imajući u vidu da troškovi nastali povodom odgovora na reviziju nisu bili potrebni za odlučivanje o reviziji.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković