.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 767/2024
03.09.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Milene Rašić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti iz člana 209. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Aleksandra Radojičića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 4 K-757/22 od 24.10.2023. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1 - 85/24 od 28.02.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 03.09.2024. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Aleksandra Radojičića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 4 K-757/22 od 24.10.2023. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1 - 85/24 od 28.02.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu 4 K-757/22 od 24.10.2023. godine, okrivljena AA oglašena je krivom da je izvršila krivično delo neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti iz člana 209. stav 1. Krivičnog zakonika i izrečena joj je uslovna osuda, tako što joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i istovremeno je određeno da se utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljena u vreme proveravanja od 2 godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo. Istom presudom, okrivljena je obavezana da snosi troškove krivičnog postupka i plati na ime imovinsko pravnog zahteva iznose precizno navedene u izreci prvostepene presude.
Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 - 85/24 od 28.02.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA i presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 4 K-757/22 od 24.10.2023. godine je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljene AA, advokat Aleksandar Radojičić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a pobijane presude preinači, tako da okrivljenu oslobodi od optužbe za delo koje joj je stavljeno na teret.
Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA je neosnovan.
U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljene navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer delo za koje je okrivljena oglašena krivom nije krivično delo, s obzirom da u izreci presude nisu opisani uslovi koje okrivljena nije ispunjavala za dobijanje kredita i kojim propisom je taj uslov za dobijanje kredita određen. Branilac ukazuje da krivično delo za koje je okrivljena oglašena krivom iz člana 209. stav 1. KZ predstavlja krivično delo sa tzv. „blanketnom dispozicijom“, pa je usled toga potrebno da radnja izvršenja opisana u izreci presude sadrži propise u kojima su uređeni uslovi koje je bilo potrebno da je okrivljena ispunjavala, što u ovom konkretnom slučaju nedostaje.
Po oceni Vrhovnog suda, izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nisu osnovani, koji navodi su već bili predmet ocene drugostepenog suda o čemu je drugostepeni sud dao dovoljne i jasne razloge na strani 4. pasus 5. i strani 5. pasus 1. obrazloženja presude, koje ovaj sud prihvata i na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.
Pored toga, ovaj sud ukazuje da suprotno navodima iznetim u zahtevu, ne radi se o krivičnom delu sa blanketnom dispozicijom, u kom slučaju bi inkrimisano postupanje trebalo biti suprotno nekom materijalno – pravnom propisu (propisu van krivičnog zakona) na koji bi se pozivala blanketna dispozicija, a u ovom konkretnom slučaju to nije reč, pa su i u tom delu navodi neosnovani.
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar – savetnik Predsednik veća – sudija
Marija Ribarić, s.r. Miroljub Tomić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
