Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 222/24 od 24.04.2024. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA, preinačena je presuda Osnovnog suda u Aranđelovcu K 107/23 od 13.12.2023.godine, tako što je okrivljeni AA oglašen krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. KZ u vezi sa krivičnim delom ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. KZ u vezi stava 1.KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i četiri meseca, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 28.08.2020. do 30.08.2020. godine i izrečena mera bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od pet godina, računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava u vreme trajanja ove mere. Oštećeni BB, VV i GG su radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnicu, dok je okrivljeni obavezan da plati sudu na ime paušala iznos od 10.000,00 dinara, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, kao i 12.000,00 dinara na ime troškova nastalih pred sudom pravnog leka, kao i troškova nastalih pred prvostepenim sudom, o čemu će biti odlučeno posebnim rešenjem, dok su žalba branioca okrivljenog u preostalom delu, kao i žalba javnog tužioca OJT u Aranđelovcu, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Miroslav Dmitrović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, stav 3. i 4. ZKP, dok iz obrazloženja proizlazi da zahtev podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud donese presudu kojom će ukinuti pobijane presude i predmet vratiti prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati i to snimku sigurnosne kamere, jer je isti pribavljen suprotno odredbi člana 152. ZKP, s obzirom da je po navodima branioca, reč o uređaju za automatsku obradu podataka koji se može pretresati samo na osnovu naredbe suda. Takođe, branilac okrivljenog ističe da o navedenoj radnji, pregledu video snimka, nije sačinjen zapisnik u smislu člana 232. ZKP i 233. ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani.

Iz spisa predmeta proizlazi da je u toku postupka na glavnom pretresu izvršeno izvođenje dokaza uvidom u snimak video nadzora spoljnih sigurnosnih kamera Kompanije „SPB“ iz Vrbice, koji snimci su pribavljeni po nalogu javnog tužioca OJT u Aranđelovcu prilikom izlaska na uviđaj lica mesta i koji snimak je priložen od strane policije uz krivičnu prijavu.

Suprotno navodima zahteva, sigurnosne kamere, ne predstavljaju uređaje za automatsku obradu podataka, niti opremu na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi, u smislu člana 152. stav 3. ZKP, za čije je pretresanje neophodna naredba suda. Po oceni Vrhovnog suda, radi se o video zapisu snimaka sa nadzorne kamere, koji je sačinjen na licu mesta prilikom izvršenja krivičnog dela dana 28.08.2020. godine, pri čemu su nadzorne kamere postavljene kao vid opštih bezbedonosnih mera koje se preduzimaju na javnim mestima, od strane držaoca tih prostorija, odnosno u objektima kao što su prodavnice robe, u kojima se snimanje redovno obavlja iz bezbedonosnih razloga. Prema tome, dokazna radnja je izvedena uvidom u sadržaj snimka, kako je predviđeno odredbom člana 138. stav 1. ZKP. Pored toga, prilikom pretresa pred drugostepenim sudom, na kome su pored javnog tužioca bili prisutni branilac i okrivljeni, kao i punomoćnik oštećenih, stranke su se saglasile da se kao dokaz ne izvodi reprodukcija sigurnosne kamere, jer je navedeni snimak učinjen nespornim dokazom.

S obzirom na navedeno, Vrhovni sud nalazi da predmetni snimak sa video zapisom, koji je izuzet sa lica mesta, predstavlja zakonit dokaz i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini i na na istom se može zasnivati presuda, te se stoga neosnovanim ocenjuju navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je izvođenjem ovog dokaza i zasnivanjem pravnosnažne presude na video snimku, sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Ostalim navodima zahteva, branilac ukazuje da se ne radi o krivičnom delu iz člana 297. stav 4. KZ u vezi člana 289. stav 3 u vezi stava 1. KZ, jer između kršenja blanketne norme i nastupele posledice ne postoji uzročna veza, na koji način branilac ukazuje na povredu odredbe člana 439. tačka 1) ZKP, iako je ne numeriše. Međutim, navedenu povredu branilac obrazlaže citiranjem blanketne norme, analizom položaja vozila okrivljenog i brzine kretanja, uslova saobraćaja i izvodi sopstvene zaključke u pogledu uzroka nastanka saobraćajne nezgode, a sve imajući u vidu izjašnjenje sudskog veštaka saobraćajne struke koje tumači u prilog sopstvenom stanovištu, na kojin način pravnosnažne presude pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, u smislu člana 440. ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog ističe okolnosti koje su od uticaja na odmeravanje kazne, s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja, u smislu člana 441. stav 1. ZKP.

Kako povrede odredaba člana 440. ZKP i 441. stav 1. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda pobrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni sud u ocenu navedenih povreda nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti ocenio neosnovanim i, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković