Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog Saše Radenkovića, advokat Petar Stanojević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude na taj način što će okrivljenog oglasiti krivim i osuditi zbog krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 2. Krivičnog zakonika, na blažu kaznu ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu uz nalog da se obavi ginekološko veštačenje, koje su sudovi odbili.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Saše Radenkovića, je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su prvostepeni i drugostepeni sud pogrešno zaključili da se u konkretnom slučaju radi o produženom krivičnom delu obljuba zloupotrebom položaja u pokušaju iz člana 181 stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 30. i 61. Krivičnog zakonika, te da u konkretnom slučaju do polnog odnosa nije došlo pa je okrivljeni mogao eventualno biti oglašen krivim samo za krivično delo nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 2. Krivičnog zakonika.

Međutim, kako izreka pobijane prvostepene presude, sadrži sve subjektivne i objektivne elemente produženog krivičnog dela obljuba zloupotrebom položaja u pokušaju iz člana 181. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 30. i 61. Krivičnog zakonika, odnosno kako iz izreke proizilazi da je okrivljeni u vremenskom periodu od 01.01.2020. godine do 23.05.2021. godine, zloupotrebom svog položaja u svojstvu očuha deteta maloletne AA, rođene ...2009. godine, kome je maloletna oštećena faktički bila poverena na staranje, u više navrata pokušao da izvrši obljubu nad detetom na taj način što joj je, za vreme dok je maloletna oštećena boravila u njegovoj kući, u odsustvu majke iz kuće, korišćenjem svojstva nadređenosti, nalagao da skine farmerke i donji veš koji je imala na sebi, a potom skidao svoj donji deo veša i nalagao joj da sedne na njegov penis, što je maloletna i učinila, zatim svojim penisom dodirivao njenu vaginu, držeći isti svojim rukama pokušavao da stavi svoj penis u njenu vaginu i svojim penisom prodre u istu, te je zbog bola koji je izazivao kod oštećene ove radnje prekidao, dodirivajući pritom oštećenu u predelu bokova, pomerao gore dole, zatim jednom prst stavio u vaginu maloletne, dodirivao je u predelu grudi i poljubio u usta, to su neosnovani navodi branioca okrivljenog da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 2. Krivičnog zakonika, o čemu je Apelacioni sud u Nišu, prihvatajući razloge prvostepenog suda iznete na strani 25. i 26. obrazloženja prvostepene presude, u obrazloženju presude Kž1 366/24 od 27.06.2024. godine na strani 2, poslednji pasus, dao jasne i dovoljne razloge, koje Vrhovni sud prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na te razloge upućuje.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Pored ovoga, branilac okrivljenog u zahtevu osporava ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama, odnosno ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, te nadalje ukazuje da je izreka pobijane prvostepene presude nerazumljiva, odnosno da je ista doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, kao i da su razlozi presude nejasni, posebno u pogledu okolonosti da je iskaz oštećene saglasan sa izveštajem ginekologa, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Ostalim navodima zahteva branilac osporava utvrđene okolnosti koje je drugostepeni sud cenio i na osnovu kojih je okrivljenom povećao kaznu, iz čega proizilazi da ovim navodima branilac pravnosnažnu presudu pobija zbog nepravilne odluke o krivičnoj sankciji u smislu odredbe člana 441. stav 1. ZKP i pogrešno utvrđenih činjenica koje su od značaja za odmeravanje kazne.

Međutim, Vrhovni sud u razmatranje istaknutih navoda nije upuštao, jer bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP i povrede odredbi članova 440. i 441. stav 1. ZKP, ne spadaju u krug povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković