Apelacioni sud u Nišu, nije prihvatio stvarnu nadležnost, već je uz dopis Gž 3448/24 od 19.09.2024. godine, spise predmeta dostavio Vrhovnom sudu radi odlučivanja o sukobu nadležnosti između sudova iste vrste. U obrazloženju je ukazao, da, kako je u ovoj parnici u ponovnom postupku tužilac smanjio tužbeni zahtev na iznos od 279.504,00 dinara, koji ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije, da se radi o sporu male vrednosti u kome za odlučivanje po žalbi nadležan viši sud, kao i da nije od značaja to što je u ovom predmetu apelacioni sud već jednom ukinuo prvostepenu presudu, imajući u vidu i da Zakon o parničnom postupku ne poznaje institut trajnog zasnivanja stvarne nadležnosti jednog suda u situaciji kada je došlo do promene vrednosti predmeta spora smanjenjem tužbenog zahteva.

Vrhovni sud je odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti sudova iste vrste na osnovu odredbe člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 10/23 – drugi zakon), a u vezi odredbe člana 32. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 10/23) utvrdio da je Viši sud u Nišu stvarno nadležan za odlučivanje u drugom stepenu o izjavljenoj žalbi tuženog.

Inicijalni akt, predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave po osnovu pruženih komunalnih usluga podnet je 26.09.2022. godine, a radi naplate novčanog potraživanja u iznosu od 539.856,00 dinara, na ime glavnog duga, po osnovu izvršenih komunalnih usluga. Po prigovoru izvršnog dužnika protiv rešenja o izvršenju Javnog izvršitelja Žarka Dimitrijevića iz ... I IVK 772/22 od 26.09.2022. godine, postupak je nastavljen kao parnični i u istom je doneta presuda Osnovnog suda u Nišu P 6382/22 od 29.09.2023. godine, koja je ukinuta rešenjem Apelacioni sud u Nišu Gž 4926/2023 od 06.02.2024. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U ponovnom postupku tužilac je podneskom od 03.04.2024. godine smanjio tužbeni zahtev na iznos od 279.504,00 dinara i dalji postupak je sproveden po pravilima o postupku o sporovima male vrednosti. O tužbenom zahtevu odlučeno je presudom Osnovnog suda u Nišu P 1816/24 od 19.04.2024. godine, i u presudi data je pouka o pravnom leku da se protiv ove presude žalba može izjaviti u roku od 8 dana Višem sudu u Nišu.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP je propisano da sporovi male vrednosti jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom stava 2. ovog člana da, promena kursa iz stava 1. ovog člana nakon podnošenja tužbe ne utiče na primenu pravila ovog postupka.

Odredbom člana 476. stav 2. ZPP je propisano da, ako tužilac do zaključenja glavne rasprave koja se vodi u skladu sa odredbama ovog zakona o opštem parničnom postupku smanji tužbeni zahtev tako da više ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije, dalji postupak sprovešće se u skladu sa odredbama ovog zakona o postupku o sporovima male vrednosti.

Kako je u ponovnom postupku smanjen tužbeni zahtev, o kome je odlučeno prvostepenom presudom, a iznos od 279.504,00 dinara, kao vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra (računajući da je 1 evro na dan podnošenja inicijalnog akta 26.09.2022. godine iznosio 117,3079 dinara i vrednost predmeta spora prema glavnom tužbenom zahtevu izražena u evrima iznosila 2.382,6528 evra u smislu člana 28. ZPP), to je Viši sud u Nišu nadležan za odlučivanje o izjavljenoj žalbi tuženog protiv prvostepene presude, kao stvarno i mesno nadležan sud na osnovu odredbe člana 25. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova.

U konkretnom slučaju, nije od uticaja na drugačiju odluku to što je Apelacioni sud u Nišu kao drugostepeni sud navedenim rešenjem prethodno ukinuo prvostepenu presudu, s obzirom na to da je ista ukinuta u celosti u odnosu na glavni tužbeni zahtev i da je posle toga tužilac smanjio tužbeni zahtev koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, zbog čega se radi o sporu male vrednosti u smislu odredbe člana 468. stav 1. a u vezi člana 476. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 22. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković