Viši sud u Novom Sadu je presudom Gž 416/20 od 13.09.2022. godine, preinačio prvostepenu presudu u pobijanom odbijajućem delu odluke o naknadi na ime sastava zahteva za isplatu zbog pretrpljenog invaliditeta i u delu odluke o troškovima parničnog postupka, tako što je obavezao tuženog da tužiocu na ime sastava zahteva za naknadu štete od 04.04.2018. godine isplati 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 04.05.2018. godine do isplate, i da tužiocu na ime troškova postupka isplati 70.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova žalbenog postupka isplati 12.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju i opredelio troškove na ime sastava odgovora.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je ptrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20), jer nema razloga koji ukazuju na potrebu ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Naime, razlozi na kojima je zasnovana odluka koja se revizijom pobija nije u suprotnosti sa tumačenjem prava i pravnim shvatanjem Vrhovnog suda u pogledu obaveze tužioca, kao osiguranog lica, obuhvaćenog polisom osiguranja lica od nesrećnog slučaja, da obavesti osiguravača o nastanku osiguranog slučaja u smislu člana 917. Zakona o obligacionim odnosima, i u vezi s tim pravo na naknadu tih troškova, u konkretnom zbog angažovanja punomoćnika koji je advokat. Pored navedenog tuženi uz reviziju nije priložio odluke Vrhovnog suda kojima je na drugačiji način odlučeno u istoj ili sličnoj činjenično-pravnoj situaciji, čime bi eventualno bila opravdana potreba za ujednačavanje sudske prakse. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke, primenom člana 404. stav 2. ZPP.

Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je okončan postupak u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP, pa revizija po članu 479. stav 6. ZPP nije dozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tužiocu ne pripadaju troškovi sastava odgovora na reviziju jer isti, u smislu člana 154. ZPP nisu bili nužni za odlučivanje o reviziji, pa je odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković