OBAVEZUJE SE tužilja da na ime troškova celog postupka isplati tuženoj „Expobank“ a.d. Beograd 383.600,00 dinara i tuženom BB 202.600,00 dinara, u roku od 15 dana od dostavljanja prepisa presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 234/22 od 30.09.2022. godine, usvojen je tužbeni zahtev sadržine kao u izreci ove presude, te odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 8788/23 od 09.11.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tuženih i prvostepena presuda potvrđena u delu odluke o glavnoj stvari. Preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u prvostepenoj presudi, tako što su tuženi obavezani da tužilji solidarno nadoknade parnične troškove od 296.480,00 dinara. Odbijeni su zahtevi tužilje i tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka kao neosnovani.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, „Expobank“ a.d. Beograd, kao pravni sledbenik prvotužene banke je, na osnovu člana 404. ZPP blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji radi potrebe razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 210. ZPP i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je spornim punomoćjem od 08.12.2008. godine, overenim pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu Ov 19246/08 ovlastila tuženog BB da u njeno ime i za njen račun obavi sledeće pravne radnje: sačini, potpiše i kod suda overi ugovor o prodaji nepokretnosti u njenom vlasništvu 1/1, koja se nalazi u ulici ... broj .. u Beogradu, kao i da primi celokupni iznos ugovorene kupoprodajne cene i kupcu izda intabulacionu ispravu, kao i da u slučaju da po svojoj slobodnoj proceni zaključi da predmetnu nepokretnost ne treba prodavati u njeno ime i za njen račun založi predmetnu nepokretnost po pravilima i Zakonu o hipoteci, što znači da sa poveriocem zaključi ugovor o hipoteci, odnosno izda založnu izjavu i da preduzme sve druge potrebne pravne radnje u cilju okončanja pravnih poslova koji su predviđeni punomoćjem. Ugovorima, čiju punovažnost tužilja osporava u ovoj parnici u delu odredbi koje se odnose na hipoteku kao sredstvo obezbeđenja, drugotuženi BB je radi obezbeđenja ispunjenja obaveze iz ugovora o kreditu prema prvotuženoj banci „Marfin bank“ d.o.o. Beograd, na osnovu navedenog punomoćja u ime i za račun tužilje 04.12.2009. godine dao izjavu za konstituisanje vansudske izvršne hipoteke po Zakonu o hipoteci na nepokretnosti tužilje – stanu višesobnom u dva nivoa, broj posebnog dela BB, evidencioni broj posebnog dela objekta 1 površine 157 m2 i garaže od 33 m2, uz prateći sadržaj ukupno 50,80 m2, evidencioni broj posebnog dela objekta 2, sve u porodičnoj stambenoj zgradi sagrađenoj na katastarskoj parceli broj .., broj dela parcele pod zgradom 1 u ulici ... broj .. u Beogradu, upisana u Listu nepokretnosti 1 i 2 deo Lista nepokretnosti .. KO ... . Na osnovu navedene založne izjave u javnoj evidenciji nepokretnosti konstituisana je hipoteka na nepokretnosti tužilje na označenoj adresi.

Nižestepeni sudovi, na osnovu odredbi članova 10. i 14. Zakona o hipoteci, iskazuju stanovište da su sporno punomoćje, založna izjava i ugovorne odredbe ništavi, pošto punomoćje, iako sačinjeno u zakonom predviđenoj formi, ne sadrži bitne elemente – koje se potraživanje obezbeđuje, koja lica su poverilac i dužnik potraživanja koje se obezbeđuje, niti bezuslovnu izjavu tužilje kao vlasnika da poverilac može upisati hipoteku na njenoj nepokretnosti, što vodi ništavosti i preostalih pravnih poslova.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pogrešno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su postavljeni tužbeni zahtev usvojili.

Prema Zakonu o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“ br. 29/78 ... Službeni list SRJ“ br. 31/93), koji se primenjivao u vreme nastanka spornih pravnih poslova, punomoćje je ovlašćenje za zastupanje koje vlastodavac pravnim poslom daje punomoćniku (član 89. stav 1.); forma propisana zakonom za neki ugovor ili koji drugi pravni posao važi i za punomoćje za zaključenje tog ugovora, odnosno za preduzimanje tog posla (član 90.); punomoćnik može preduzimati samo one pravne poslove za čije je preduzimanje ovlašćen (član 91. stav 1.).

Po Zakonu o hipoteci („Službeni glasnik RS“ br. 115/05), u sadržini koja je važila u vreme davanja spornih izjava volja, predmet hipoteke može da bude: nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.); deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi; susvojinski udeo u nepokretnoj stvari (član 3. tačke 1. – 3.); hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu: ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka); založne izjave (jednostrana hipoteka) (član 8. stav 1. tačke 1. i 2.); pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je zakonom drukčije propisano (član 8. stav 2.); ugovor o hipoteci zaključuje se u pismenoj formi, sa potpisima overenim u sudu ili kod drugog zakonom ovlašćenog organa za overu potpisa na aktima o prometu nepokretnosti; ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu: vlasnik) (član 10.); jednostrana hipoteka nastaje na osnovu založne izjave; založna izjava je isprava sačinjena od strane vlasnika, kojom se on jednostrano obavezuje, ukoliko dug ne bude isplaćen do dospelosti, da poverilac naplati svoje obezbeđeno potraživanje iz vrednosti te nepokretnosti, na način popisan zakonom; založna izjava po formi i sadržini odgovara ugovoru o hipoteci; upis hipoteke na osnovu založne izjave vrši se na zahtev vlasnika ili poverioca (član 14.).

U konkretnom slučaju, iako je tužilja sporila autentičnost svog potpisa na punomoćju koje je overila pred sudom 08.12.2008. godine, veštačenjem je utvrđeno je da je ona punomoćje potpisala i overila pred sudom. Dakle, tužilja je slobodnom izjavom volje u zakonom propisanoj formi ovlastila drugotuženog BB da preduzme sve akte raspolaganja stvarnim pravima na nepokretnosti u njenom vlasništvu 1/1, koja se nalazi u ulici ... broj .. u Beogradu, da primi kupoprodajnu cenu i kupcu izda intabulacionu ispravu, kao i da u njeno ime i za njen račun založi ovu nepokretnost po pravilima Zakona o hipoteci. Drugotuženi je na osnovu ovako dobijenog punomoćja overio jednostranu založnu izjavu i na osnovu te izjave i ugovora, koji se osporavaju u delu odredbi o ojačanju obaveze konstituisanjem hipoteke, podneo zahtev za upis hipoteke radi obezbeđenja potraživanja prvotužene banke. Državni organ nadležan za upis stvarnih prava je na osnovu navedenih, formalno i materijalno-pravno punovažnih isprava, upisao hipoteku na nepokretnosti, na kojoj je tužilja vlasnik u ulici ... broj .. u Beogradu.

Sledi da je u konkretnom slučaju drugotuženi imao ovlašćenje da preduzima pravne akte raspolaganja na nepokretnosti tužilje u Beogradu, na adresi ... broj .., pošto je izričito ovlašćen da proda nepokretnost, da primi kupoprodajnu cenu i da izda intabulacionu ispravu (izjavu da se kupac može upisati kao vlasnik nepokretnosti), odnosno da založi nepokretnost u ime i za račun tužilje po pravilima Zakona o hipoteci, bez ikakvih ograničenja. Sporne izjave volje drugotuženog su dovele do konstituisanja hipoteke u korist prvotuženog, pa suprotno stanovištu nižestepenih sudova činjenica da u punomoćju nije tačno navedeno u čiju korist se nepokretnost i za koji dug može opteretiti, ne čini pravne poslove na osnovu kojih je konstituisana hipoteka ništavim. Naprotiv, s obzirom na princip imovinskog prava da ko može više, može i manje, drugotuženi, koji je bio ovlašćen da proda nepokretnost licima po svom nahođenju, u svakom slučaju je imao i uže ovlašćenje - da po svom izboru konstituiše hipoteku radi obezbeđenja potraživanja poverioca, koji u skladu sa datim punomoćjem može biti bilo koje lice.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Na osnovu odredbi članova 165. stav 2, 153. stav 1, 154. i 163. stavovi 1. – 4. ZPP, odlučeno je o troškovima celog postupka. Tuženima su dosuđeni opravdani troškovi u granicama opredeljenog zahteva, u skladu sa važećom Advokatskom i Taksenom tarifom. Ukupan iznos od 383.600,00 dinara dosuđen prvotuženom čine nagrada za sastav odgovora na tužbu i tri obrazložena podneska od po 9.000,00 dinara, za zastupanje na 10 održanih ročišta po 10.500,00 dinara, na 11 odloženih ročišta po 6.000,00 dinara, nagrada za veštačenje od 30.000,00 dinara, nagrada za sastav žalbe i revizije po 18.000,00 dinara, te sudske takse na žalbu i drugostepenu presudu po 15.800,00 dinara, na reviziju 31.600,00 dinara i odluku ovog suda od 47.400,00 dinara. Ukupan iznos dosuđen drugotuženom od 202.600,00 dinara čine nagrada za zastupanje na 10 održanih ročišta od po 10.500,00 dinara, za zastupanje na osam odloženih ročišta po 6.000,00 dinara, za sastav žalbe 18.000,00 dinara, te sudske takse na žalbu i drugostepenu presudu od po 15.800,00 dinara.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković