.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 773/2024
03.07.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mladen Simić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva odbrane, VU Dedinje, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo iz Beograda, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4929/21 od 24.10.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 03.07.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4929/21 od 24.10.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4929/21 od 24.10.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1906/17 od 11.07.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime ostvarenog prekovremenog rada za period od decembra 2011. godine do februara 2012. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate, bliže navedeno u ovom stavu izreke, i na ime neisplaćenih dnevnica za period od 07.12.2011. godine do 31.12.2011. godine iznos od 1.680,00 dinara sa kamatom počev od 01.01.2012. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev za isplatu uvećane zarade za ostvarene sate prekovremenog rada i neisplaćene dnevnice iznad iznosa dosuđenih stavom prvim izreke, a u novčanim iznosima i sa kamatom kao u sadržaju tog stava. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 177.748,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Odlučujući o žalbi tuženih, Apelacioni sud u Beogradu je nakon održane rasprave doneo presudu Gž1 4929/21 od 24.10.2023. godine kojom je stavom prvim izreke, odbio žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 74.848,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova prvostepenog i drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011... 10/2023), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tužene kao posebnoj u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je stanovišta da u ovoj vrsti spora nije potrebno ujednačavanje sudske prakse, niti novo tumačenje prava. Drugostepenom presudom pravnosnažno je odlučeno o isplati uvećane zarade na ime ostvarenog prekovremenog rada i neisplaćenih dnevnica, primenom relevantnih odredbi Zakona o Vojsci Srbije i odredbi člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, na osnovu kojih su nižestepeni sudovi usvojili tužbeni zahtev. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuju odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Pravilno je stanovište drugostepenog suda da se u konkretnom slučaju radi o pravu na naknadu štete zbog neisplaćene plate za obavljeni rad i o tom pravu se može rešavati i u sudskom postupku, nezavisno od toga da li je uopšte i pokretan upravni postupak ili ne, s obzirom da tužiocu, kao civilnom licu licu na službi u Vojsci Srbije, Vojnoj ustanovi „Dedinje“, u objektu ... poligona na ..., nije omogućeno da koristi slobodne dane, da o zahtevu tužioca da mu se odobri korišćenje slobodnih dana nije odlučeno, niti mu je isplaćena zarada za ostvaren prekovremeni rad. Presuda Vrhovnog suda Rev2 554/21 od 08.07.2021. godine na koju je ukazano revizijom, doneta je povodom drugačije činjeničnopravne situacije.
Iz navedenih razloga na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Ispitujuću dozvoljenost revizije u smislu člana 410 stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužene nije dozvoljena.
U parnicama u kojima je predmet novčano potraživanje iz radnog odnosa za dozvoljenost revizije merodavan je opšti režim Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate je podneta dana 20.12.2013. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 29.341,93dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud ocenio da je revizija tužene nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, odluka u stavu drugom izreke doneta je na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
