Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 1301/2024
08.10.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Milene Rašić i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 5. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA – advokata Dejana Atanasovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vranju K.br. 176/23 od 13.12.2023. godine i Višeg suda u Vranju 4Kž1. br. 32/24 od 11.06.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 08.10.2024. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA – advokata Dejana Atanasovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vranju K.br. 176/23 od 13.12.2023. godine i Višeg suda u Vranju 4Kž1. br. 32/24 od 11.06.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju K.br. 176/23 od 13.12.2023. godine okrivljena AA oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 5. u vezi stava 1. KZ, izrečena joj je uslovna osuda i to tako što je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 meseca i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenog, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.
Presudom Višeg suda u Vranju 4Kž1. br. 32/24 od 11.06.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA i presuda Osnovnog suda u Vranju K.br. 176/23 od 13.12.2023. godine godine, potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA – advokat Dejan Atanasović, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenu AA oslobodi krivice ili iste ukine i predmet vrati na ponovnu odluku.
Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (čl. 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.
Branilac okrivljene u zahtevu ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer u radnjama okrivljene nema protivpravnosti. U vezi sa iznetim navodi da iz izreke presude jasno proizilazi da je okrivljena oglašena krivom, jer je u prisustvu više lica – unuka i drugih odraslih držala bez povodca i zaštitne korpe van boksa psa mešanca žute boje. Međutim, biće krivičnog dela iz člana 278. stav 5. u vezi stava 1. KZ se odnosi na izazivanje opšte opasnosti, dakle, zaštita se odnosi na veći broj individualno neodređenih lica. Unuci koji se navode u izreci presude se ne mogu smatrati kao lica koja su bila ugrožena, jer su to lica koja žive u toj kući i lica koja su vlasnici i držaoci psa, pa se ne može govoriti da su ispunjeni objektivni elementi bića krivičnog dela. U konkretnom slučaju, nije bila izazvana opasnost za telo ljudi, odnosno drugih lica, a ne bi došlo ni do povređivanja oštećenog, da je isti pratio znake upozorenja koja su stajala na kapiji (da u dvorištu postoji pas), pa nije trebalo da ukloni rajber i otključa kapiju. Takođe, odbrana navodi da ako su u dvorištu bili BB i njegov mlađi brat maloletni VV i igrali se sa psom onda ne može biti izazvana opasnost prema njima kada oni nisu treća lica niti zaštitni subjekt, a psi su držani u ograđenom prostoru iz koga nisu mogli sami da izađu niti su bili bez nadzora. Dalje se navodi da se ne može govoriti o postojanju opasnosti za više ljudi, jer je nastupila povreda za jedno lice, a pri tome nije nastupila opasnost za više lica, u smislu navedenog krivičnog dela iz člana 278. KZ, a što je i stav Vrhovnog kasacionog suda izražen u presudi Kzz 524/2022 od 25.05.2022. godine. Pri tome, prvostepeni sud prilikom ocene izvedenih dokaza i primene materijalnog prava nije imao u vidu odredbe člana 11. stav 7. i 8. Odluke o držanju pasa i mačaka na teritoriji Grada Vranja.
Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.
Na navedenu povredu zakona odbrana okrivljene ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u obrazloženju presude, na strani 3, stav dva, tri, četiri, pet i strani 4 stav jedan, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud, u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.
Vrhovni sud je imao u vidu i presudu Vrhovnog kasacionog suda Kzz 524/2022 od 25.05.2022. godine, na koju se branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti poziva, ali nalazi da stav iznet u istoj, nije od uticaja na drugačiju odluku u ovom predmetu, imajući u vidu da se ne radi o istom činjeničnom stanju.
Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Irina Ristić, s.r. Miroljub Tomić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković