Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, Vrhovni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni sud je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA ukazuje da je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer je okrivljena prvostepenom presudom oglašena krivom da je izvršila krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 1. KZ i oslobođena dužnosti da naknadi troškove krivičnog postupka, za koje je određeno da padaju na teret budžetskih sredstava suda, zbog čega ne postoji mogućnost donošenja posebnog rešenja kojim bi se okrivljena obavezala da naknadi troškove koje su oštećene imale angažovanjem punomoćnika, a naročito što oštećene, a ni njihov punomoćnik, nisu izjavili žalbu na prvostepenu presudu zbog odluke suda o troškovima krivičnog postupka.

Iz spisa predmeta proizilazi da je pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K 80/24 od 13.03.2024. godine okrivljena AA oglašena krivom zbog izvršenja krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 1. KZ, za koje joj je izrečena uslovna osuda, tako što je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 4 meseca i istovremeno određeno da se navedena kazna prema okrivljenoj neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku proveravanja od jedne godine od pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo, a na osnovu člana 264. stav 4. ZKP, okrivljena AA je oslobođena dužnosti da naknadi troškove krivičnog postupka i određeno je da isti padaju na teret budžetskih sredstava suda, dok su oštećene BB i VV, na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućene na parnicu. Istom presudom, konstatovano je da su se po objavljivanju presude stranke i branilac odrekli prava na žalbu, a s obzirom da oštećene BB i VV nisu bile prisutne na glavnom pretresu, obrazloženje presude u smislu člana 429. stav 3. tačka 3) ZKP, sadrži jedino razloge za odluku o imovinskopravnom zahtevu i o troškovima krivičnog postupka. Iz spisa predmeta proizilazi i da oštećene BB i VV nisu izjavile žalbu na prvostepenu presudu.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je da troškovi krivičnog postupka prdstavljaju izdatke učinjene povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka.

Odredbom člana 261. stav 2. tačka 7) i 8) ZKP, propisano je da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu veštaku, nagradu stručnom savetniku, nagradu i nužne izdatke branioca, nužne izdatke privatnog tužioca i oštećenog kao tužioca i njihovih zakonskih zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njihovih punomoćnika, kao i nužne izdatke oštećenog i njegovog zakonskog zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njegovog punomoćnika.

Odredbom čana 262. stav 1. ZKP propisano je da će se u svakoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučiti ko će snositi troškove postupka i koliko oni iznose, a stavom 2. istog člana propisano je da ako nedostaju podaci o visini trošškova posebno rešenje o visini troškova doneće predsednik veća ili sudija pojedinac kada se ti podaci pribave.

Imajući u vidu napred citirane zakonske odredbe, po oceni Vrhovnog suda, osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA ukazuje da je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer je okrivljena prvostepenom presudom oslobođena obaveze da naknadi troškove krivičnog postupka u smislu člana 264. stav 4. ZKP i određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, pa okrivljena nije mogla biti obavezana da naknadi troškove na ime nagrade i nužnih izdataka punomoćniku oštećenih, tim pre što punomoćnik oštećenih BB i VV, a ni same oštećene, nisu izjavili žalbu na prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na troškove postupka, pa navedeno nije u skladu sa odredbom člana 262. stav 2. ZKP, koja se odnosi samo na mogućnost da se u određenom roku nakon pravnosnažnosti presude kojom je odlučeno ko snosi troškove krivičnog postupka, posebnim rešenjem odluči samo o visini troškova kada se podaci pribave.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, pa je pobijano rešenje ukinuo, a predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odučivanje, da bi se u ponovnom postupku u smislu primedbi iznetih u ovoj presudi i ponovnom postupku donela jasna, pravilna i na zakonu zasnovana odluka.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Gordana Kojić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković