Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Viktor Juhas Đurić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku i 485. stav 1. u vezi člana 438. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupu, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine, a spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, s tim da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem ili da pobijane presude preinači, tako da za krivično delo iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika okriljenog osudi na kaznu zatvora od 4 godine.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Kobre Novakovića, advokata Viktora Juhasa Đurića je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da je donošenjem drugostepene presude učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, jer iako je javni tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Senti u optužnici i na glavnom pretresu predložio da se okrivljeni osudi na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, na koju kaznu je prvostepenom presudom okrivljeni i osuđen, sud je usvojio žalbu javnog tužioca podnetu zbog nepravilne odluke o krivičnoj sankciji, kojom je predloženo izricanje kazne u trajanju od 7 godina, te drugostepenom presudom okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina. Prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji drugostepeni sud je, po navodima branioca, pogrešno cenio činjenicu da je okrivljeni nakon izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, koje je učinio 27.09.2020. godine, dva puta osuđivan za isto krivično delo, čime ga je, po navodima branioca, drugostepeni sud po drugi put kaznio za izvršenje krivičnih dela koja su predmet presuda Osnovnog suda u Senti K.664/20 od 30.09.2020. godine i K.1358/21 od 15.07.2022. godine i povredio odredbu člana 4. ZKP ( član 438. stav 1. tačka 1) ZKP).

Ovakvi navodi od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Odredbom člana 413. ZKP, u stavu 1. propisano je da tužilac u završnoj reči iznosi ocenu dokaza izvedenu na glavnom pretresu, izvodi zaključke o činjenicama važnim za odluku, ukazuje na odredbe krivičnog i drugog zakona koje bi se imale primeniti, navodi olakšavajuće i otežavajuće okolnosti koje bi trebalo uzeti u obzir prilikom odluke o krivičnoj sankciji i predlaže vrstu i meru krivične sankcije.

Imajući u vidu napred navedenu odredbu zakona i činjenicu da se ne radi o imperativnoj pravnoj normi, sud nije vezan predlogom sankcije javnog tužioca iz optužnice ili date završne reči. Samim tim, tužilac ima pravo i ovlašćen je da podnese žalbu i u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, iako je izrečena krivična sankcija koju je predložio, pa su suprotni navodi izneti u zahtevu ocenjeni kao neosnovani. Osim toga iz spisa predmeta proizilazi da je sud pravilno okolnost da je okrivljeni nakon izvršenja krivičnog dela za koje je osuđen u ovom postupku, učinio dva ista krivična dela za koja je pravnosnažno osuđen, cenio kao ponašanje okrivljenog nakon izvršenja krivičnog dela za koje mu se sudi u ovom predmetu. Prema tome, na navedeni način nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, time što je sud cenio sadržaj kasnije donetih presuda u odnosu na krivično delo koje je predmet ove optužbe, niti se to može, suprotno navodima branioca, smatrati povredom odredbe člana 4. ZKP, jer isti nije dva puta gonjen za krivično delo za koje je već pravnosnažno osuđen, niti mu se ponovo sudilo za dela iz dve kasnije donete presude.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, prilikom obrazlaganja ovako numerisane povrede zakona, branilac ukazuje na činjenicu da su sudije Osnovnog suda u Senti bile pristrasne tokom postupka, te su trebale biti izuzete od suđenja iz razloga što na glavnom pretresu održanom dana 22.01.2024. godine nije postupljeno shodno članu 400. stav 2. ZKP, jer je svedok AA, nakon što je ispitana kao svedok, a pre izjašnjenja stranaka i bez odobrenja suda, izašla iz sudnice, a da sudsko veće na to nije reagovalo ni na koji način, nije unelo u zapisnik činjenicu da je ista izašla iz sudnice, na koji način je sudsko veće grubo povredilo odredbu člana 400. stav 2. i članova 232, 233, 238. i 239. ZKP.

Ovakvim navodima branilac suštinski osporava nepristrasnost veća i ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 37. stav 2., 400, 232, 233, 238. i 239. ZKP.

Dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena i povreda zakona na taj način što je odbijen predlog odbrane da se suoče svedoci BB i VV na okolnost uticaja AA na iskaze koje su dali kao svedoci u ovom krivičnom postupku, kojim navodima se ukazuje na povredu zakona iz člana 395. ZKP.

U preostalom delu podnetog zahteva branilac daje ocenu iskaza ispitanih svedoka, ukazuje na činjenicu da je prvostepeni sud pogrešno prikazao odbranu okrivljenog kao izmenjenu, iako je odbrana od početka do kraja krivičnog postupka bila neizmenjena i isti je dosledno ostao pri svojoj odbrani, da ni jednom nije ispitan oštećeni, niti je izveden bilo koji od dokaza koji bi ukazivao na to da je upravo okrivljeni osoba koja je povredila oštećenog, osim iskaza zakonske zastupnice AA sa kojom je okrivljeni odavno u svađi, osporava i nalaz veštaka dr Milana Simića i ukazuje da je isti iskazao sumnju da su takve povrede kod oštećenog mogle nastati i samopovređivanjem ili je takve povrede moglo naneti drugo dete u igri ili svađi, a što sud nije uzeo u obzir, kojim navodima branilac ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP). Osim toga u zahtevu se ukazuje i na povredu zakona iz člana 16. ZKP, jer je sud sumnju trebao rešiti u korist okrivljenog.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 232, 233, 238, 239, 395, 400, 37. stav 2. i 16, 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Pored iznetog, branilac u zahtevu navodi i da je okrivljenom povređeno pravo na pravično suđenje i pravo da o optužbi protiv njega odlučuje nespristrasan sud, koja su zagarantovana članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje, a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Imajući u vidu da branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje na učinjene povrede, ali uz zahtev za zaštitu zakonitosti nije dostavio odluku kojom je u smislu člana 484. ZKP utvrđena povreda ljudskih prava okrivljenog, to je Vrhovni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu nema propisan sadržaj.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković