Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. U vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 18/20) Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi i njegov brat suvlasnici su sa po ½ dela poslovnog prostora – lokala u ... u ul. ... broj .., koji su izdali u zakup tužiocu, tako što je najpre 14.10.2008. godine tuženi sa tužiocem zaključio ugovor o zakupu za period od 01.11.2008. godine do 01.11.2010. godine, a nakon toga, 13.02.2009. godine tuženi i njegov brat kao zakupodavci, sa tužiocem, kao zakupcem zaključili novi ugovor o zakupu, za period od 13.02.2009. godine do 01.10.2011. godine, kojim je ugovorena mesečna zakupnina u iznosu od 400 evra. Pravnosnažnom presudom na osnovu priznanja Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, Sudske jedinice u Pećincima P 3607/10 od 04.09.2012. godine obavezan je ovde tužilac da tuženom i njegovom bratu preda ključeve predmetnog lokala. Nakon što se tužilac iselio iz lokala 04.09.2012. godine, prema analitičkoj kartici Elektrodistribucije Ruma ostao je za predmetni lokal dug za struju za 2010. godinu u iznosu od 18.474,23 dinara, za 2011. godinu u iznosu od 14.242,64 dinara, a za 2012. godinu u iznosu od 4.150,60 dinara, ukupno 36.867,47 dinara. Prema izveštaju JKP „Sava“ Pećinci, na dan 04.09.2012. godine ostao je dug za smeće u iznosu od 66.022,80 dinara, a na isti dan i dug za telefon u iznosu od 38.696,64 dinara, prema izveštaju Preduzeća za telekomunikacije Telekom Srbija. U septembru 2010. godine na predmetni lokal bačena je bomba, kojom prilikom je razbijeno staklo na izlogu lokala, zbog čega je MZ Šimanovci dopisom od 06.06.2012. godine naložila tuženom da zameni staklo na izlogu, zbog bezbednosti građana. Za isporuku i ugradnju novog stakla, tuženi je platio 29.250,00 dinara, prema predračunu od 02.04.2013. godine. Zbog neizmirenog duga za struju, električno brojilo za predmetni lokal isključeno je 11.02.2011. godine, zbog čega je brat tuženog na ime ponovnog priključka predmetnog lokala na distributivni sistem električne energije 25.02.2014. godine platio 34.478,35 dinara. Istog dana kada je zaključen drugi ugovor o zakupu (13.02.2009. godine) tužilac je pozajmio tuženom 5.000 evra, a tuženi se obavezao da ovaj dug vrati za 19 meseci, tj. do 13.09.2010. godine, o čemu je sačinjena priznanica koju je potpisao tuženi. Tuženi nije vratio pozajmljeni iznos tužiocu. Pravnosnažnom presudom donetom tokom ovog postupka obavezan je tuženi da tužiocu vrati iznos od 2.300 evra sa kamatom.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je utvrdio da je osnovano potraživanje tužioca u iznosu od 301.583,79 dinara sa kamatom, jer je tuženom predao na ime zajma iznos od 5.000 evra, a da je pravnosnažnom presudom donetom tokom ovog postupka tuženi obavezan da tužiocu vrati iznos od 2.300 evra. Zatim je utvrdio da je osnovano potraživanje tuženog u iznosu od 926.142,43 dinara sa kamatom od 08.01.2021. godine do isplate, jer tužilac nije plaćao zakupninu tuženom i da tuženi ima pravo na polovinu zakupnine za 36 meseci za period od 17.04.2010. godine do 04.09.2012. godine, zatim da ima pravo na isplatu na ime duga za neplaćenu električnu energiju, telefon i iznošenja smeća zaključno sa 04.09.2012. godine i na ime ponovnog priključka predmetnog lokala na distributivni sistem električne energije i za zamenu stakla na predmetnom lokalu. Kod utvrđenog potraživanja tužioca i tuženog, izvršio je prebijanje međusobnih potraživanja stranaka i obavezao tužioca da tuženom isplati iznos od 624.558,64 dinara sa kamatom od 08.01.2021. godine do isplate i iznos od 17.239,17 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.01.2021. godine, primenom člana 375. Zakona o obligacionim odnosima u vezi sa članom 336. istog zakona.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kod utvrđivanja visine potraživanja tuženog.

Stranke su bile u ugovornom odnosu po osnovu ugovora o zakupu. Ugovorom o zakupu tužilac se, kao zakupac obavezao da pored ostalog plaća i utrošenu električnu energiju, telefon i odnošenje smeća. Drugostepeni sud, pošto je utvrdio da tužilac tu svoju ugovornu obavezu nije izvršavao, zaključio je da je osnovano potraživanje tuženog za naknadu štete zbog neplaćenih računa, međutim, ovakav zaključak drugostepenog suda se za sada ne može prihvatiti kao pravilan, s ozirom na to da drugostepeni sud nije razjasnio da li je tuženi umesto tužioca platio račune na ime ovih pruženih usluga, jer tuženi samo ukoliko je platio te račune imao bi pravo da od tužioca potražuje naknadu troškova istih. Naime, ukoliko tužilac nije plaćao naknadu na ime isporučene električne energije, telefona i odnošenja smeća, odnosno tu svoju ugovornu obavezu nije izvršavao, to tuženi, kao ugovorna strana ne može tražiti izvršenje neizvršene ugovorne obaveze, već naknadu štete, koja šteta mora da nastane, da bi tuženi mogao da od tužioca ostvari tu naknadu, saglasno članu 154. i 155. Zakona o obligacionim odnosima, jer tek kad tuženi plati račune za izvršene usluge, prema kojima se on pojavljuje kao dužnik, stiče pravo da od tužioca traži naknadu istih, jer je krivicom tužioca došlo do štete. S obirom na to da je predmetni lokal isključen sa distributivnog sistema električne energije 11.02.2011. godine, a ponovo priključen 21.02.2014. godine, da se tužilac iz predmetnog lokala iselio 04.09.2012. godine, pa kada se imaju u vidu priloženi dokazi od strane tuženog u vezi sa plaćanjem naknade na ime isporučene električne energije za predmetni lokal i period na koji se odnose, to sledi da je ostalo nerazjašnjeno da li je tuženi umesto tužioca platio naknadu i za period za koji tu naknadu potražuje od tužioca, jer od toga zavisi da li tuženi ima pravo na naknadu ove štete od tužioca. Takođe, a u vezi naknade štete na ime troškova priključka predmetnog lokala na distributivni sistem električne energije, drugostepeni sud je propustio da ceni od kakvog je značaja to što je te troškove snosio brat tuženog, koji je suvlasnik na predmetnom lokalu, a ne tuženi, i od kakvog je to uticaja na potraživanje tuženog na ime naknade ove štete. Osim toga, kada se imaju u vidu priloženi dokazi u vezi plaćenih računa na ime telefona i iznošenja smeća, to je ostalo nerazjašnjeno da li je i ove troškove umesto tužioca platio tuženi.

S obzirom na to da je ostalo nerazjašnjeno da li je tuženi pretrpeo štetu odnosno da li je platio dug po računima za napred navedene usluge, to se za sada ne može prihvatiti kao pravilan zaključak drugostepenog suda da je došlo do umanjenja imovine tuženog, a time ni do štete, a stim u vezi i do obaveze tužioca da tuženom naknadi štetu.

Drugostepeni sud je zaključio da je osnovano potraživanje tuženog na ime troškova zamene stakla na predmetnom lokalu, međutim, zbog pogrešne primene materijalnog prava ovakav zaključak drugostepenog suda se ne može prihvatiti, kao pravilan. Naime, prema članu 570. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima zakupodavac je dužan održavati stvar u ispravnom stanju za vreme trajanja zakupa i radi toga vršiti potrebne opravke na njoj, pa kod utvrđenog da je u septembru 2010. godine na predmetni lokal bačena bomba, kojom prilikom je razbijeno staklo na izlogu lokala i da je tuženi za isporuku i ugradnju novog stakla platio 29.250,00 dinara, prema predračunu od 02.04.2013. godine, to je ostalo nerazjašnjeno da li je obaveza zamene stakla na izlogu lokala na tužiocu, kao zakupcu ili na tuženom, kao zakupodavcu.

Pravilan je zaključak drugostepenog suda da je tužilac u obavezi da tuženom plati zakupninu za period od 17.04.2010. godine pa sve do iseljenja tužioca iz predmetnog lokala, međutim, nejasno je na osnovu čega je drugostepeni sud utvrdio da je osnovano potraživanje tuženog za ovaj period u visini od 36 zakupnina, odnosno nejasno je zbog čega je drugostepeni sud smatrao da iako se radi o periodu od 17.04.2010. godine do 04.09.2012. godine (kraćem od 36 meseci), da je tužilac u obavezi da plati zakupninu za 36 meseci, odnosno polovinu zakupnine tuženom.

Iz napred navedenih razloga, presuda drugostepenog suda je morala biti ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom suđenju, drugostepeni sud će, vodeći računa o izloženom, kod ocene osnovanosti potraživanja tuženog na ime naknade za isporučenu električnu energiju, telefon i iznošenje smeća, priključka predmetnog lokala na distributivni sistem električne energije i zamenu stakla na istom, razjasniti da li je tuženi pretrpeo štetu, te s tim u vezi da li ima pravo da istu potražuje od tužioca. Pri tome će voditi računa za koji period tuženi ima pravo na zakupninu, nakon čega će utvrditi osnovanost potraživanja tuženog, i s tim u vezi izvršiti kompezaciju potraživanja stranaka.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka, jer zavisi od konačnog ishoda spora.

Shodno izloženom, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković