U obrazloženju rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu Kv 1090/24 od 17.06.2024. godine navedeno je da je okrivljenom stavljeno na teret da je dva krivična dela iz člana 138a stav 1. tačka 5) Krivičnog zakonika izvršio putem računara postavljanjem objava pogrdne i uvredljive sadržine na račun oštećenog BB, na društvene mreže „Facebook“ i „X“ (nekadašnji „Twitter“), kao i na aplikaciji za komunikaciju „Viber“, dok je u odnosu na oštećenog VV objave postavljao na društvenoj mreži „Facebook“ i na aplikaciji za komunikaciju „Viber“, kao i na internet portalu Slavija Info, a zatim je link ka tekstu i link za intervju koji je dao GG i koji je objavljen na Youtube kanalu GG, prosledio putem svoje elektronske pošte na adrese elktronske pošte 33 advokata, pa kako krivično delo proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 5) Krivičnog zakonika spada u grupu krivičnih dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina, prema stavu Osnovnog suda u Novom Sadu, za suđenje u odnosu ova krivična dela treba da se primeni Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visoko tehnološkog kriminala.

Pored ovoga, u obrazloženju navedenog rešenja navedeno je da je okrivljenom stavljeno na teret da je i krivično delo iz člana 336b stav 2. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, takođe, između ostalog, izvršio putem društvene mreže „X“, pri čemu je sud imao u vidu da se ne radi o krivičnom delu iz člana 3. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visoko tehnološkog kriminala, pa kako u vezi sa tim krivičnim delom postoje brojni dokazi u elektronskom obliku, a uzimajući u obzir da se radi o istom okrivljenom i oštećenom, smatra da je iz razloga celishodnosti i ekonomičnosti vođenja postupka, neophodno predmet i u odnosu na ovo krivično delo, delegirati Višem sudu u Beogradu – Odeljenje za borbu protiv visoko tehnološkog kriminala.

Viši sud u Beogradu je, nakon razmatranja spisa predmeta i činjeničnih navoda optužnog akta, te podneska VJT u Beogradu – Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala KT VTK 354/24 – KTO VTK 66/24 od 28.08.2024. godine, predlogom KPo3 47/24 od 02.09.2024. godine pokrenuo postupak za rešavanje sukoba nadležnosti, smatrajući da je za postupanje u predmetnom krivičnom postupku stvarno i mesno nadležan Osnovni sud u Novom Sadu, nalazeći da krivično delo ometanje pravde iz člana 336b stav 2. Krivičnog zakonika, ne potpada pod odredbu člana 3. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visoko tehnološkog kriminala, dok su krivična dela iz člana 138a stav 1. tačka 5) Krivičnog zakonika, iako se zbog načina izvršenja ili upotrebljenih sredstava mogu smatrati krivičnim delima visokotehnološkog kriminala, u skladu sa članom 2. stav 1. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visoko tehnološkog kriminala, prevashodno učinjena putem aplikacija i društvenih mreža koje predstavljaju vrste internetske usluge i nije reč o računarskim sistemima, mrežama i podacima ili njihovim proizvodima u materijalnom i elektronskom obliku u smislu člana 2. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visoko tehnološkog kriminala, imajući pored toga u vidu da se kao mesto izvršenja krivičnih dela i centar životnih aktivnosti i prebivališta oštećenih pojavljuju Novi Sad odnosno Bačka Palanka, zbog čega, prema stavu suda i razlozi celishodnosti govore u prilog tome da je Osnovni sud u Novom Sadu, mesno i stvarno nadležan za postupanje u ovoj krivičnopravnoj stvari.

Vrhovni javni tužilac je u podnesku KTR2 8/24 od 10.09.2024. godine izneo mišljenje da je za postupanje u predmetnom krivičnom postupku nadležan Osnovni sud u Novom Sadu.

Vrhovni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, sa obrazloženim predlogom sudije Višeg suda u Beogradu za rešavanje sukoba nadležnosti i mišljenjem Vrhovnog javnog tužioca, pa je našao da je za postupanje u predmetnoj krivičnopravnoj stvari, stvarno i mesno nadležan Osnovni sud u Novom Sadu.

Odredbom član 138a stav 1. tačka 5) Krivičnog zakonika propisano je da krivično delo proganjanje vrši onaj ko u toku određenog vremenskog perioda preduzima druge slične radnje na način koji može osetno da ugrozi lični život lica prema kome se radnje preduzimaju, za koje delo će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Odredbom člana 336b stav 2. Krivičnog zakonika propisano je da će se onaj ko uvredom, silom, pretnjom ili na drugi način ometa ili spreči sudiju, javnog tužioca, zamenika javnog tužioca ili advokata u vršenju sudijske ili tužilačke funkcije, ili advokatske službe kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

Odredbom člana 24. stav 1. Zakona o uređenju sudova, predviđeno je pored ostalog da osnovni sud u prvom stepenu sudi za krivična dela za koja je kao glavna kazna predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do deset godina i deset godina, ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, po stavu Vrhovnog suda, s obzirom na zaprećene kazne za krivična dela koja su okrivljenom stavljena na teret u predmetnom krivičnom postupku, to je u konkretnom slučaju stvarno i mesno nadležan Osnovni sud u Novom Sadu, shodno članu 3. stav 1. tačka 40) Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.

Pri tome, okolnost da su krivična dela iz člana 138a stav 1. tačka 5) Krivičnog zakonika, iako spadaju u grupu krivičnih dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina, koja se zbog načina izvršenja ili upotrebljenih sredstava mogu smatrati krivičnim delima visokotehnološkog kriminala u skladu sa članom 2. stav 1. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visoko tehnološkog kriminala, prevashodno učinjena putem društvene mreže „Facebook“ i „X“ (nekadašnji „Twitter“) i na aplikaciji za komunikaciju „Viber“, nije od uticaja na drugačije odlučivanje, jer aplikacija, kao i društvena mreža predstavljaju vrste internetske usluge, koja se najčeće javljaja u obliku platforme, prozora ili web stranice i samo predstavlja internetski prostor koji služi za međusobno povezivanje korisnika, iz kog razloga se ne može primeniti odredba člana 2. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visoko tehnološkog kriminala, kako je to pravilno našao i Viši sud u Beogradu.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 36. stav 1. tačka 1) ZKP i člana 32. stav 2. Zakona o uređenju sudova, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković