Rešenjem P 49/21 od 02.12.2021. godine prvostepeni sud je odbacio predlog tužioca za određivanje privremene mere upisa zabeležbe spora do pravnosnažnog okončanja parnice.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1023/22 od 12.07.2022. godine žalbe tužioca su odbijene i presuda Višeg suda u Zrenjaninu P 49/21 od 24.02.2022. godine i rešenje istog suda P 49/21 od 02.12.2021. godine potvrđeni.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana u delu kojim se drugostepena presuda pobija u pogledu odluke o glavnoj stvari i da nije dozvoljena u delu kojim se pobija odluka o privremenoj meri.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz stava 2. navedenog člana, zbog kojih se revizija može izjaviti pod uslovima iz člana 407. stav 1. ZPP, niti se konkretno navodi procesna odredba koju drugostepeni sud nije primenio ili je nepravilno primenio i tako učinio bitnu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tužena BB su bivši supružnici koji su zaključili brak 1972. godine, a koji je razveden 09.09.2014. godine. Njihova zajednica života je faktički prestala 12.03.2013. godine. Tužilac i tužena imaju zajedničkog sina, ovde tuženog VV, rođenog 1972. godine, čija je supruga tužena GG. Dana 08.08.2012. godine između tužene BB kao prodavca i DD kao kupca zaključen je ugovor o kupoprodaji suvlasničkog udela od 2/4 na obradivom zemljištu, njiva druge klase parcele broj .. u površini od 1ha 99ari 82m2 i parcele broj .. površine 1ha 18ari 58m2 upisanih u LN br. .. K.O. ..., koji je overen pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu Ov3 br. 2905/2012, dana 09.08.2012. godine. Kupac je isplatio kupoprodajnu cenu u celosti, a u posed je stupio po skidanju useva. Dana 08.08.2012. godine tuženi BB i VV su sa tuženim DD zaključili i ugovor o kupoprodaji obradivog zemljišta, ½ suvlasničkog dela parcele .., njiva druge klase površine 2ha 30ari 38m2, parcele broj .., njiva druge klase površine 58ari 66m2 i parcele .. njiva druge klase površine 85ari 64m2, upisanih u LN .. K.O. ..., koji je overen pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu Ov3 br. 2904/2012 od 09.09.2012 godine. Kupac je prodavcima isplatio kupoprodajnu cenu na dan overe ugovora. Dana 08.08.2012. godine tužena GG kao prodavac i tuženi DD kao kupac su zaključili ugovor o kupoprodaji parcele broj .., njiva druge klase od 85ari 02m2 i njiva treće klase od 28ari 34m2 i parcele broj .., njiva druge klase površine 1ha 19ari 68m2, upisane u LN .. K.O. ..., koji je overen pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu Ov 2906/2012 od 09.08.2012. godine. Za kupljene parcele kupac je isplatio cenu u celosti. Dana 11.02.2013. godine zaključen je ugovor između tuženih BB i VV, kao prodavaca i tuženog DD kao kupca o prodaji ½ dela nepokretnosti iz LN .. K.O. ..., parcele broj .. njiva druge klase površine 57ari 55m2 i njiva treće klase površine 57ari 55m2 koji je overen pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu Ov 3 br. 589/2013 od 12.02.2013. godine. Kupac je isplatio kupoprodajnu cenu u celosti. Pre zaključenja navedenih ugovora tužilac je te parcele nudio na prodaju po ..., pa je tako i sa tuženim DD pregovarao o njihovoj prodaji, ali su ugovore sa kupcem zaključili tuženi BB, VV i GG, budući da su oni bili upisani u javnoj evidenciji kao vlasnici tih nepokretnosti. Kupac, tuženi DD je isplatio kupoprodajnu cenu tužiocu i tuženom VV, odmah nakon overe potpisa ispred zgrade suda. RGZ Služba za katastar nepokretnosti u Zrenjaninu je 01.03.2013. godine donela rešenje broj 952-02-8085/12 kojim je dozvoljen upis prava vlasništva u korist tuženog DD na parcelama broj .. i .., rešenje broj 952-02-8089/2012 kojim je dozvoljen upis prava vlasništva na parcelama .., .. i .., rešenjem broj 952-02-8086/12 od 07.03.2013. godine dozvoljen je upis prava vlasništva na parceli .., dana 07.10.2013. godine doneto je rešenje broj 952-02-8086/12 kojim je dozovljen upis prava vlasništva na parceli .., a 09.03.2013. godine rešenje broj 952-02-1115/2013 kojim je dozvoljen upis vlasništva na parceli broj .. . Od 12.07.2013. godine do 12.01.2017. godine tužilac se nalazio na izdržavanju zatvorske kazne u KPZ Sremska Mitrovica.

Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti napred navedenih kupoprodanih ugovora i rešenja RGZ, nalazeći da ti ugovori nisu protivni prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, uz konstataciju da tužilac nije dokazao da je učestvovao u sticanju nepokretnosti koje su predmet ugovora, niti kada su te nepokretnosti stečene.

Drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu, nalazeći da ugovori koji su predmet spora nisu ništavi u smislu odredbe člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, s obzirom da tužilac nije pružio dokaze na okolnost da su osporeni ugovori o prodaji protivni prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, niti razloge za ništavost tih ugovora nalazi sam sud, jer tužilac nije dokazao da nepokretnosti koje su predmet osporenih ugovora predstavljaju zajedničku imovinu njega i bivše supruge, tužene BB, niti da je ta imovina eventualno stečena u široj zajednici života sa sinom VV i snajom GG.

Po nalaženju Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je ugovor ništav ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, ako cilj povređenog dobra ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo.

U konkretnom slučaju tužioci, kao zemljišno knjižni vlasnici, sa tuženim DD kao kupcem zaključili su ugovore o kupoprodaji koji su predmet spora. Kupac je u celosti isplatio kupoprodajnu cenu i ušao u posed nepokretnosti. Tužilac nije dokazao da nepokretnosti koje su predmet osporenih ugovora predstavljaju zajedničku imovinu njega i bivše supruge tužene BB, niti da je ta imovina eventualno stečena u široj zajednici života sa tuženim sinom VV i snajom GG.

Neosnovani su navodi u reviziji tužioca da su tuženi BB, VV i GG samo formalno potpisali ugovore u sudu, jer se na njih vodila zemlja, da nije od značaja činjenica da je tužilac pregovarao sa tuženim, ali da dogovora nije došlo, što su tuženi iskoristili, a iz celokupnog dokaznog materijala je očigledno da je tužbeni zahtev osnovan, s obzirom da se ovi navodi odnose na utvrđeno činjenično stanje koje ne predstalja razlog za izjavljivanje revizije u smislu odredbe člana 407. stav 3. ZPP.

Sa iznetih razloga, odlučeno je kao u izreci na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Rešenje kojim je odbačen predlog za određivanje privremene mere koji tužilac takođe pobija u reviziji, a koje je potvrđeno presudom Apelacionog sua u Novom Sadu Gž 1023/22 od 12.07.2022. godine, nije rešenje kojim se postupak pravnosnažno okončava. Zbog toga revizija tužioca protiv rešenja potvrđenog od strane drugostepenog suda nije dozvoljena primenom člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. ZPP, jer to rešenje ne predstavlja rešenje protiv koga se može izjaviti revizija u smislu navedenih odredaba.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković