Protiv navedenog pravnosnažnog rešenja Apelacionog suda u Beogradu zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Dušan Živković, zbog povrede zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud postupi u smislu člana 486. stav 2. ZKP i zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažno rešenje protiv koga je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Smatrajući da je, u konkretnom slučaju, reč o pitanju od značaja za pravilnu primenu prava, Vrhovni sud je odlučio da u smislu člana 486. stav 2. ZKP, postupa po zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnetom protiv pravnosnažnog rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2 2263/24 od 23.09.2024. godine.

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Valjevu Kpp 32/24 od 13.08.2024. godine, na osnovu člana 208. i 209. ZKP u vezi člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP, prema okrivljenom AA određena mera zabrane napuštanja stana sa primenom elektronskog nadzora.

Protiv navedenog rešenja, žalbu je izjavio javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Valjevu, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 437. tačka 1) u vezi sa članom 438. stav 2. tačka 2) ZKP i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja iz člana 437 tačka 3) u vezi sa članom 440. ZKP, sa predlogom da veće Višeg suda u Valjevu žalbu uvaži i pobijano rešenje preinači tako što će prema okrivljenom, na osnovu člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP, odrediti pritvor.

Rešenjem Višeg suda u Valjevu Kv 144/24 od 14.08.2024. godine, u stavu prvom, delimičnim uvažavanjem žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Valjevu, preinačeno je rešenje sudije za prethodni postupak Višeg suda u Valjevu Kpp 32/24 od 13.08.2024. godine tako što je veće tog suda sa danom 14.08.2024. godine, ukinulo meru zabrane napuštanja stana sa primenom elektronskog nadzora, koja je prema okrivljenom AA određena rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Valjevu Kpp 32/24 od 13.08.2024. godine. Istim rešenjem, u stavu drugom, prema okrivljenom AA je, na osnovu člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP, određen pritvor, koji mu po navedenom rešenju može trajati naduže 30 dana, i isti se ima računati od dana i časa lišenja slobode okrivljenog.

Apelacioni sud u Beogradu je, u pobijanom rešenju, odlučujući o žalbi branioca okrivljenog AA, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Valjevu Kv 144/24 od 14.08.2024. godine, istu ocenio nedozvoljenom nalazeći da je veće iz člana 21. stav 4. ZKP Višeg suda u Valjevu, odlučivalo o žalbi izjavljenoj protiv rešenja sudije za prethodni postupak tog suda Kpp 32/24 od 13.08.2024. godine, te je žalbu odbacio kao nedozvoljenu, pozivajući se na odredbu člana 467. stav 4. ZKP.

Prema odredbi člana 10. stav 1. ZKP, pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim tim zakonikom.

Odredbom člana 214. stav 1. ZKP propisano je da se pritvor u istrazi može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem sudije za prethodni postupak ili veća (član 21. stav 4), a stavom 3. istog člana, određeno je da protiv rešenja o pritvoru stranke i branilac mogu izjaviti žalbu veću (član 21. stav 4).

Dakle, Zakonik o krivičnom postupku nije regulisao konkretnu procesnu situaciju, odnosno da li okrivljeni može izjaviti žalbu protiv rešenja vanpretresnog veća kojim je usvojena žalba javnog tužioca i preinačeno rešenje sudije za prethodni postupak, kojim je odbijen predlog javnog tužioca za određivanje pritvora.

Međutim, Vrhovni sud nalazi da kada je mera pritvora određena prvi put, okrivljeni u svakom slučaju ima pravo da izjavi žalbu protiv tog rešenja, pa i onda kada je tako odlučeno odlukom krivičnog veća (član 21. stav 4. ZKP), donetom po žalbi javnog tužioca izjavljenoj protiv rešenja sudije za prethodni postupak, kojim je odbijen kao neosnovan predlog javnog tužioca za određivanje pritvora, što je u konkretnom slučaju u pitanju, jer takva odluka, iako drugostepena, u formalno procesnom smislu za okrivljenog ima karakter prvostepene odluke kojom se prema njemu određuje pritvor, zbog čega okrivljenom u konkretnoj procesnoj situaciji treba dozvoliti pravo na žalbu protiv odluke vanpretresnog veća.

Članom 5. stav 1. Evropske Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, propisano je da svako ima pravo na slobodu i bezbednost ličnosti, a prema stavu 4. istog člana, određeno je da svako ko je lišen slobode ima pravo da pokrene postupak u kome će sud hitno ispitati zakonitost lišenja slobode i naložiti puštanje na slobodu ako je lišenje slobode nezakonito.

Odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije zajemčeno je pravo na pravno sredstvo, tako da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Stoga je, po nalaženju ovoga suda, Apelacionog suda u Beogradu time što je žalbu branioca okrivljenog AA izjavljenu protiv rešenja Višeg suda u Valjevu Kv 144/24 od 14.08.2024. godine, ocenio kao nedozvoljenu i istu odbacio pobijanim rešenjem, primenom člana 467. stav 4. ZKP, povredio pravo okrivljenog na žalbu protiv odluke o pritvoru zajemčeno citiranim odredbama Evropske Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i Ustava Republike Srbije.

Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni sud je usvajajući zahtev branioca okrivljenog AA, advokata Dušana Živkovića, kao osnovan, ukinuo rešenje Apelacionog suda u Beogradu Kž2 2263/24 od 23.09.2024. godine i predmet vratio Apelacionom suda u Beogradu na ponovno odlučivanje o žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Valjevu Kv 144/24 od 14.08.2024. godine.

U ponovnom postupku, Apelacioni sud u Beogradu će imati u vidu primedbe iznete u ovoj presudi i nakon toga, doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Branilac okrivljenog AA zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i protiv pravnosnažnog rešenja Višeg suda u Valjevu Kv 163/24 od 17.09.2024. godine.

Navedenim rešenjem Višeg suda u Valjevu Kv 163/24 od 17.09.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Dušana Živkovića, izjavljena protiv rešenja sudije za prethodni postupak Višeg suda u Valjevu Kpp 32/24 od 13.09.2024. godine, kojim je, na osnovu člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP, prema okrivljenom AA, produžen pritvor koji mu je određen rešenjem Višeg suda u Valjevu Kv 144/24 od 14.08.2024. godine.

Polazeći od konkretne procesne situacije, u kojoj se predmet vraća Apelacionom sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje o žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Valjevu Kv 144/24 od 14.08.2024. godine, kojim je okrivljenom AA određen pritvor, Vrhovni sud nalazi da je bespredmetno odlučivati o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u delu koji se odnosi na rešenje Višeg suda u Valjevu Kv 163/24 od 17.09.2024. godine, kojim je odlučeno o žalbi izjavljenoj protiv rešenja o produženju tog pritvora.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) u vezi člana 486. stav 2. ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dušana Živkovića, usvojio, ukinuo rešenje Apelacionog suda u Beogradu Kž2 2263/24 od 23.09.2024. godine i predmet vratio tom sudu na ponovno odlučivanje.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković