Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 905/23 od 08.05.2024. godine delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA, advokata Dušana Markovića, i žalbe branioca okrivljenog BB, advokata Dragoslava Petkovića, preinačena je presuda Osnovnog suda u Lazarevcu K 131/22 od 05.09.2023. godine u pogledu činjeničnog opisa, pravne kvalifikacije i krivične sankcije i to tako što je Viši sud u Beogradu okrivljene oglasio krivim zbog krivičnog dela pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 1. KZ koje su izvršili tako što su „dana 07.11.2017. godine, na teritoriji GO Lazarevac, uračunljivi, svesni svoga dela, čije su izvršenje hteli, po prethodnom dogovoru, u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist, prisvojili pokretne stvari koje su im poverene na radu u subjektu privrednog poslovanja-AD „Infrastruktura železnice Srbije“ u kojoj su okrivljeni zaposleni, okrivljeni AA kao ..., a okrivljeni BB kao ..., na taj način što su dana 07.11.2017. godine u ..., kod kilometar stuba 47+280 metara, gde je oštećeno preduzeće izvodilo radove-zamena železničke pruge, nakon što su radnici oštećenog preduzeća natovarili zamenjeni železnički materijal i to četiri komada šine za železnički pružni saobraćaj u dužini od po tri metra i četiri vezice sa pripadajućim viljcima DX-3, u teretno vozilo marke „Zastava turbo rival“, registarske oznake ..., a kojim je upravljao okrivljeni AA, kao ... oštećenog preduzeća, umesto da navedeni železnički materijal odvezu u depo železničke stanice u Lajkovcu, okrivljeni AA i BB isti odvoze na otpad sekundarnih sirovina u Šopiću, GO Lazarevac, u nameri prodaje, te zamenjeni materijal istovaruju iz teretnog vozila, čime su okrivljeni pribavili protivpravnu imovinsku korist od 7.776,00 dinara, pri čemu su bili svesni da je njihovo delo zabranjeno“, a za koje je sud okrivljenima izrekao uslovne osude tako što je okrivljenom AA utvrdio kaznu zatvora u trajanju od šest meseci a okrivljenom BB u trajanju od tri meseca i istovremeno odredio da se utvrđene kazne zatvora neće izvršiti, ako okrivljeni AA u roku proveravanja od dve godine, a okrivljeni BB u roku proveravanja od jedne godine od pravnosnažnosti presude, ne učine nova krivična dela. U preostalom delu žalbe branilaca okrivljenih odbijene su kao neosnovane, a presuda Osnovnog suda u Lazarevcu K 131/22 od 05.09.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog BB, advokat Dragoslav Petković, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe,

- branilac okrivljenog AA, advokat Dušan Marković, zbog povrede zakona, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, bez opredeljivanja povrede zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi odgovornosti ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili utvrdi da je povređen zakon na štetu okrivljenog.

Vrhovni sud je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Dragoslava Petkovića, neosnovan je u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, a u preostalom delu, nedozvoljen, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dušana Markovića, u celosti nedozvoljen.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Dragoslava Petkovića, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP navodima da je pobijanom presudom drugostepenog suda prekoračena optužba time što je, oglašavajući okrivljenog krivim za krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 1. KZ, drugostepeni sud u činjeničnom opisu krivičnog dela u izreci presude, dodao navode da su okrivljeni prisvojili pokretne stvari koje su im poverene na radu „u subjektu privrednog poslovanja“.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. U stavu 2. istog člana, propisano je da sud nije vezan za predlog tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, a eventualne izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, tačnije u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva. Zakon ne zahteva identitet u pogledu pravne ocene dela.

Optužnim predlogom javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Lazarevcu Kto 297/17 od 07.12.2017. godine, okrivljenima AA i BB stavljeno je na teret krivično delo pronevera u saizvršilaštvu iz člana 364. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ, za koje su oglašeni krivim presudom Osnovnog suda u Lazarevcu K 131/22 od 05.09.2023. godine, a koje su, prema navodima dispozitiva optužnog akta i izreke prvostepene presude, okrivljeni izvršili 07.11.2017. godine, tako što su u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist prisvojili pokretne stvari koje su im poverene na radu u AD „Infastruktura železnice Srbije“.

Pobijanom presudom Višeg suda u Beogradu Višeg suda u Beogradu Kž1 905/23 od 08.05.2024. godine delimičnim usvajanjem žalbi branilaca okrivljenih AA i BB, preinačena je presuda Osnovnog suda u Lazarevcu K 131/22 od 05.09.2023. godine u pogledu činjeničnog opisa, pravne kvalifikacije i krivične sankcije i to tako što je Viši sud u Beogradu okrivljene oglasio krivim zbog krivičnog dela pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 1. KZ koje su, prema izreci ove presude, okrivljeni izvršili tako što su u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist prisvojili pokretne stvari koje su im poverene na radu u subjektu privrednog poslovanja-AD „Infastruktura železnice Srbije“.

Vrhovni sud nalazi da, u konkretnom slučaju, pobijanom presudom drugostepeni sud nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenih kada ih je, shodno ovlašćenjima iz člana 420. stav 2. ZKP, nakon održanog pretresa pred drugostepenim sudom, oglasio krivim zbog krivičnog dela pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 1. KZ, i u tom smislu, u činjeničnom opisu u izreci presude naveo da je AD „Infastruktura železnice Srbije“ subjekt privrednog poslovanja.

Drugostepeni sud u izreku svoje presude nije dodao drugu radnju izvršenja u odnosu na onu koja je okrivljenima već stavljena na teret (prisvajanje pokretne stvari koja im je poverena na radu u AD „Infastruktura železnice Srbije“ u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist), već je ostajući u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, uz utvrđivanje manjeg iznosa protivpravne imovinske koristi koju su okrivljeni prisvojili, njen činjenični opis samo uskladio sa zakonskom inkriminacijom krivičnog dela iz člana 224. stav 1. KZ za koje je okrivljene oglasio krivim, koje je pri tome, usled propisivanja nižeg posebnog minimuma kazne, povoljnije po okrivljenog od krivičnog dela iz člana 364. stav 1. KZ koje im je optužnim aktom stavljeno na teret. Stoga, u konkretnom slučaju, položaj okrivljenih nije pogoršan ni u pogledu pravne ocene dela niti krivične sankcije. U tom smislu se činjenice iz presude presude Vrhovnog kasacionog suda Kzz 905/2020 od 14.10.2020. godine, na koju se u zahtevu branioca okrivljenog BB ukazuje, bitno razlikuju, pa se stav izražen u navedenoj presudi ne može primeniti u konkretnoj situaciji.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da drugostepenom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, na koju se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Dragoslava Petkovića, neosnovano ukazuje.

Prema oceni Vrhovnog suda, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Dragoslava Petkovića u preostalom delu, i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dušana Markovića u celosti, su nedozvoljeni.

Naime, branilac BB, advokat Dragoslav Petković, zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda prvostepenog i drugostepenog suda, podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP. Međutim, bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac u zahtevu obrazlaže osporavanjem potpunosti i pravilnosti nalaza i mišljenja sudskog veštaka Ljiljane Adamović i njenog stručnog kredibiliteta, na koji način, prema nalaženju Vrhovnog suda, ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Na povredu zakona iz člana 440. ZKP i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP branilac okrivljenog BB, ukazuje i preostalim navodima zahteva u kojima, analizirajući razloge pobijanih presuda, polemiše o visini pribavljene protivpravne imovinske koristi, koja je, prema njegovom mišljenju, manja od one koja je utvrđena tokom dokaznog postupka, odnosno navodima kojima implicira da okrivljeni nisu ni pribavili protivpravnu korist obzirom da na otpadu nisu prodali predmet krivičnog dela niti primili novac, smatrajući zbog toga, da su radnje koje su okrivljeni preduzeli ostale u pokušaju, kao i svim ostalim navodima, u kojima na osnovu sopstvene ocene dokaza iznosi zaključak da su nižestepeni sudovi, u konkretnom slučaju, morali da primene odredbu člana 16. stav 5. ZKP i okrivljene oslobode od optužbe.

Pravilnost i potupnost utvrđenog činjeničnog stanja, osporava se i zahtevom za zaštitu zakonitosti koji je zbog povrede zakona, u smislu odredbe člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, protiv pravnosnažnih presuda prvostepenog i drugostepenog suda, podneo branilac okrivljenog AA, advokat Dušan Marković, navodima da iz svih izvedenih dokaza, prema njegovom mišljenju, a suprotno nalaženju nižestepenih sudova, proizilazi da okrivljeni nisu imali nameru da izvršenjem krivičnog dela pribave protivpravnu imovinsku korist, zbog čega smatra da je nejasno na koji način i na osnovu kojih dokaza je sud utvrdio njihovu krivicu, na koji način se ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni sud je zahteve branilaca okrivljenih AA u celosti i BB u navedenim delovima ocenio kao nedozvoljene.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanom presudom drugostepenog suda nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Dragoslava Petkovića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odbio zahtev, dok je u ovaj zahtev u preostalom delu i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dušana Markovića u celosti, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Bojana Paunović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković