U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Stanković, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., čiji je punomoćnik Stanoje Filipović, advokat iz ... i BB iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Filipović, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeća za proizvodnju, promet i usluga ''Danex-CO'' d.o.o. Lešnica, čiji je punomoćnik Aleksandar Andrić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu i naknadi štete, odlučujući o reviziji tužioca AA, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1587/22 od 07.09.2022. godine, u sednici održanoj 30.05.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca AA izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1587/22 od 07.09.2022. godine, u stavu prvom, u stavu četvrtom u odnosu na ovog tužioca i u stavu petom izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Loznici P1 15/21 od 21.12.2021. godine, stavovima od prvog do sedmog izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca AA da se poništi kao nezakonito rešenje pravnog prethodnika tuženog Mlinarsko-pekarske industrije ''Klas'' d.o.o. u Lešnici od 09.05.2012. godine, kojim je otkazan ugovor o radu od 29.03.2004. godine i aneks br. 1 Ugovora o radu od 10.08.2007. godine, 29.12.2008. godine i 05.12.2011. godine, uz prestanak radnog odnosa 09.05.2012. godine, da tužioca vrati na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima, da mu naknadi zaradu u periodu od 09.05.2012. godine do 31.08.2018. godine i da mu uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje za period od 09.05.2012. godine do 31.08.2018. godine, kao i poreze. Stavovima od osmog do dvadeset trećeg izreke, obavezan je tuženi da tužiocu BB isplati razliku zarade u pojedinačnim opredeljenim iznosima, da mu uplati doprinose za socijalno osiguranje, kao i poreze, za period označen u tim stavovima izreke. Stavom dvadeset četvrtim izreke, odlučeno je da rešenje kojim je usvojena privremena mera ostaje na snazi do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka. Stavovima dvadeset petim, dvadeset šestim i dvadeset sedmim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove postupka u iznosima bliže navedenim u izreci prvostepene presude, a odbijen je zahtev tuženog da se tužioci obavežu da mu naknade troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1587/22 od 07.09.2022. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je usvojena i prvostepena presuda preinačena u pobijanom usvajajućem delu u odnosu na tužioca AA, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje pravnog prethodnika tuženog od 09.05.2012. godine, da ga tuženi vrati na rad i da mu naknadi zarade u periodu od 09.05.2012. godine do 31.08.2018. godine, kao i da uplati socijalne doprinose i da mu naknadi troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u delu kojim je obavezan tuženi da za tužioca BB uplati razliku poreza na teret zaposlenog za svaki mesec u periodu od 10.05.2012. godine do 28.02.2014. godine sa kamatom na javne prihode od dana dospelosti do isplate, a prema koeficijentu 1,55 i u delu kojim je obavezan tuženi da tužiocu AA na ime poreza na teret zaposlenog Ministarstvo finansija Republike Srbije, Poreskoj upravi, za period od 09.05.2012. godine do 31.08.2018. godine obračuna i uplati mesečne iznose sa kamatom na javne prihode za svaki mesec od dana dospelosti do isplate i tužba je u tom delu odbačena. Stavom trećim izreke, delimično je preinačeno rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u prvostepenoj presudi i odbijen zahtev tužioca BB za naknadu troškova parničnog postupka preko iznosa od 1.155.511,00 dinara sa kamatom. Stavom četvrtim izreke, delimično je preinačeno rešenje o troškovima parničnog postupka, sadržano u prvostepenoj presudi, tako što je obavezan tužilac AA da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 411.195,00 dinara, sa kamatom, dok je u preostalom, odbijajućem delu potvrđeno rešenje. Stavom petim izreke, obavezan je tužilac AA da tuženom naknadi troškove drugostepenog postupka od 33.000,00 dinara.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu u preinačujućem delu reviziju je blagovremeno izjavio tužilac AA zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa pozivom da se o reviziji odlučuje i primenom člana 404. ZPP.

Ispitujući presudu u pobijanom delu primenom odredbe člana 408, u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca AA neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do nepravilne primene nekih od odredaba ovog zakona, zbog čega nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom neosnovano ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac AA je bio zaposlen kod pravnog prethodnika tuženog protiv kojeg je vodio parnični postupak za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu. Pravnosnažnom presudom od 15.12.2010. godine poništeno je kao nezakonito rešenje kojim je tužiocu bio otkazan ugovor o radu na radnom mestu ... i obavezan pravni prethodnik tuženog da tužioca vrati na rad i da mu naknadi štetu zbog izgubljene zarade, za period od 08.05.2009. godine do 31.08.2010. godine. Saglasno navedenoj presudi, tužilac je vraćen na rad kod tuženog 21.11.2011. godine. Dana 05.12.2011. godine tuženi mu je ponudio zaključenje aneksa ugovora o radu za radno mesto ''...''. Tužilac se na ponudu pismeno izjasnio da ne poseduje radnu sposobnost i iskustvo za obavljanje ponuđenih poslova, ali je aneks potpisao i nije podnosio tužbu za poništaj aneksa. Nakon toga, usled potrebe sprovođenja ekonomskih mera tuženi je 19.04.2012. godine doneo novi Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka, kojim su određena radna mesta ugašena, pa između ostalog, ukinuto je radno mesto ... sa jednim izvršiocem na kojem je tužilac AA radio, zbog čega mu je osporenim rešenjem od 09.05.2012. godine otkazan ugovor o radu sa pripadajućim aneksima. Nakon toga tuženi nije zapošljavao lica sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, a poslove ... po potrebi obavlja treće lice po ugovoru o delu.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je našao da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito, jer poslovi radnog mesta ... na kojima je tužilac AA radio, nisu ukinuti, niti je smanjen obim posla, već za njima i dalje postoji potreba i obavlja ih treće lice po ugovoru o delu. Iz ovih razloga je poništio osporeno rešenje, obavezao tuženog da tužioca vrati na rad i isplati mu zaradu i pripadajuće doprinose.

Drugostepeni sud je, odlučujući o žalbi tuženog u odnosu na tužioca AA, preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, smatrajući da je navedeno osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni sud nalazi da je pravilno pobijanom odlukom odbijen tužbeni zahtev za poništaj rešenja od 09.05.2012. godine, kojim je tužiocu AA otkazan ugovor o radu, primenom odredbe člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05...54/09 - koji je bio u primeni u vreme donošenja osporenog rešenja), s obzirom da je njegovo radno mesto ukinuto Pravilnikom tuženog o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka.

Prema odredbi člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...54/09), poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

U konkretnom slučaju, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom usled organizacionih promena, primenom citirane zakonske odredbe. Tužilac je oglašen viškom zaposlenih, jer su poslovi ... ukinuti, a ukidanjem poslova prestala je i potreba za njegovim radom, što je otkazni razlog iz člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu. U postupku ocene zakonitosti odluke poslodavca o prestanku radnog odnosa zaposlenog sud ceni da li je poslodavac sproveo zakonom propisani postupak. Organizacione promene se (uglavnom) tiču reorganizacije poslodavca. One se najčešće ogledaju u gašenju određenih organizacionih celina ili radnih mesta, radi racionalizacije sredstava, a sprovođenje ovih promena spada u autonomnu i samostalnu oblast delovanja preduzeća, pa parnični sud ne može da ceni njihovu celishodnost i opravdanost u radnom sporu, kako je pravilno zaključio i drugostepeni sud. Prilikom odlučivanja ovaj sud je imao u vidu navode revizije kojima se osporavaju opravdani razlozi za ukidanje radnog mesta i potrebe poslodavca za poslovima ..., s obzirom da je angažovao treća lica za obavljanje ovih poslova, ali nalazi da su isti bez uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari. Naime, Pravilnikom o sistematizaciji poslova kod tuženog od 19.04.2012. godine radno mesto ... više nije bilo predviđeno. Dakle, radi se o opštem aktu tuženog, čija zakonitost ne može biti predmet ispitivanja u sudskom postupku za zaštitu prava iz radnog odnosa u slučaju otkaza ugovora o radu primenom navedene odredbe zakona.

Neosnovani su navodi revizije da je tuženi neopravdano stavio tužioca u nepovoljniji položaj u odnosu na druge zaposlene i to iz razloga koji bi predstavljali diskriminaciju prema tužiocu. Osnovna karakteristika diskriminacije jeste pravljenje razlike između lica koje tvrdi da je diskriminisano i drugih lica u istoj ili sličnoj situaciji, koje pri tom mora biti neopravdano i mora biti vezano za neko lično svojstvo diskrimisanog lica, a što u konkretnom slučaju ne stoji. Tužilac nije dokazao da je tuženi povoljnije postupao prema drugim zaposlenima u sličnoj situaciji, a da je jedina razlika između njih neko zaštićeno pravo odnosno lično svojstvo, jer mora postojati uzročna veza između nepovoljnog postupanja i tog ličnog svojstva.

Bez uticaja su navodi revizije koji se odnose na zakonitost zaključenog aneksa kojim je tužilac premešten na poslove ... jer u konkretnom slučaju tužilac nije vodio postupak za utvrđenje njegove nezakonitosti, niti je takav zahtev istakao u ovom postupku.

U ostalom delu navodi revizije tužioca se neposredno ili posredno odnose na sprovedeni dokazni postupak i ocenu dokaza i upućuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, zbog čega nisu posebno razmatrani, budući da u smislu člana 407. stav 2. ZPP, ne predstavljaju dozvoljen revizijski razlog, pa je ovaj sud, primenom odredbi člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković