.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2305/2023
31.01.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Vesne Mastilović i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Gavra Dimitrijević, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog komunalnog preduzeća „Gradsko zelenilo“ Novi Sad, čiji je punomoćnik Biljana Pantić Pilja, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1004/23 od 29.03.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 31.01.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1004/23 od 29.03.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1004/23 od 29.03.2023. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 278/2021 od 24.01.2023. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime manje isplaćene osnovne zarade za period od januara 2018. godine zaključno sa novembrom 2020. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom počev od svakog 15. u narednom mesecu, dok je preostali deo tužbenog zahteva za isplatu manje isplaćene osnovne zarade za period od decembra 2017. godine zaključno sa januarom 2021. godine odbijen, sa kamatom. Rešeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1004/23 od 29.03.2023. godine preinačena je odluka o troškovima parničnog postupka i obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati 30.442,70 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok su u preostalom delu odbijene kao neosnovane žalbe tužioca i tuženog i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju i dopunu revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, s predlogom da sud o istoj odluči kao o izuzetno dozvoljenoj.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US , 55/14, 87/18, 18/20, 10/23 – drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 404. ZPP zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj.
Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je isplata razlike između isplaćene i pripadajuće zarade za period od decembra 2017. godine zaključno sa januarom 2021. godine. O ovom zahtevu tužioca sudovi su odlučili u skladu sa pravnim stavom izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda u predmetima sa istim ili bitno sličnim pravnim i činjeničnim stanjem, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega su revizijski navodi kojima se ukazuje na neujednačenu sudsku praksu neosnovani. Takođe, povodom predmeta spora ne postavljaju se pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana koja bi trebalo razmotriti. Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. istog zakona, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 19.01.2021. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 54.250,80 dinara.
Imajući u vidu da vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Vrhovni sud je stoga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Tuženom nisu dosuđeni traženi troškovi na ime sastava odgovora ne reviziju, s obzirom da nisu bili potrebni, u smislu odredbe člana 154. stav 1. ZPP. Iz tog razloga je Vrhovni sud odlučio kao u stavu trećem izreke primenom odredbe čl. 165. st.1 ZPP.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
