.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 16224/2023
29.11.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Žarko Vujović, advokat iz ..., protiv tužene Stambene zajednice ... iz Niša, čiji je punomoćnik Mirjana Janjić, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3482/2022 od 26.01.2023. godine, u sednici održanoj 29.11.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3482/2022 od 26.01.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3482/2022 od 26.01.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P 10679/2020 od 09.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tržaili da se obaveže tužena da svakom od tužilaca na ime stečenog bez osnova isplati po 840 evra za svaku godinu i to: za 2015, 2016, 2017. i 2018. godinu u dinarskoj protivvrednosti sa kamatom koju propisuje Evropska centralna banka počev od 15. februara za svaku od navedenih godina do isplate. Stavom drugim izreke, obavezani su tužioci da tuženoj solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 133.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3482/2022 od 26.01.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložili da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koje se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20). Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao ni potreba novog tumačenja prava u pogledu primene odredbe člana 17. i 42. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, u vezi člana 210. Zakona o obligacionim odnosima, jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Posebnom revizijom ne može se pobijati pravnosnažna presuda zbog pogrešne ocene izvedenih dokaza (čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje u pogledu osnovanosti zahteva za isplatu iznosa na ime zakupa za prostor na krovnom delu stambene zgrade) zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana kao ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novog tumačenja prava, a revident ne prilaže različite odluke u kojima je drugačije odlučeno u istoj ili sličnoj činjeničnopravnoj situaciji. Iz navedenog razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu u ovoj pravnoj stvari, podneli su 27.02.2018. godine, podneli tužioci koji se nalaze u položaju formalnih suparničara iz člana 205. stav 1. tačka 2. ZPP. Zbog toga se vrednost predmeta spora određuje prema vrednosti glavnih zahteva svakog od tužilaca zasebno, odnosno, merodavna je pojedinačno tražena vrednost glavnog zahteva, a to su u konkretnom slučaju, iznosi od po 3.360 evra (za svakog od tužilaca), pa kako pojedinačno tražene vrednosti glavnog zahteva ne prelaze dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
