Presudom Višeg suda u Šapcu Gž 124/2024 od 15.05.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Loznici P 597/18 od 04.10.2023. godine u prvom i odbijajućem delu drugog stava izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Loznici P 597/18 od 04.10.2023. godine u obavezujućem delu drugog stava izreke tako što je odbijen protivtužbeni zahtev kojim je tuženi tražio da se obaveže tužilac na isplatu naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog povrede časti i ugleda u iznosu od 35.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Loznici P 597/18 od 04.10.2023. godine u trećem i četvrtom stavu izreke, tako što je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, dela kojim je odlučeno o protivtužbenom zahtevu, tuženi je zbog pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavio reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, o posebnoj reviziji tuženog u ovom sporu nije potrebno odlučivati radi novog tumačenja prava.

Prema članu 200. Zakona o obligacionim odnosima, novčana naknada za povredu ugleda i časti može se dosuditi ako su se posledice te povrede manifestovale u trpljenju duševnih bolova, i to samo kada jačina i trajanje tih bolova ili druge okolnosti slučaja to opravdavaju, da bi se kod oštećenog uspostavila narušena psihička ravnoteža. Ovakvo tumačenje označene materijalno-pravne odredbe sadržano je i u zaključku sa savetovanja građanskih i građansko-privrednih odeljenja Saveznog suda, vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 15. i 16.10.1986. godine. Zato se o pravu na naknadu za ovaj pravno priznati vid nematerijalne štete i njenoj visini odlučuje u svakom konkretnom slučaju, u zavisnosti od navedenih okolnosti.

U ovom slučaju drugostepeni sud je iz utvrđenih činjenica izveo drugačiji zaključak o postojanju duševnih bolova i narušenosti psihičke ravnoteže tuženog, zbog čega je na osnovu takvog zaključka i odlučio o žalbama stranaka izjavljenim protiv odluke o protivtužbenom zahtevu.

S obzirom da se o zahtevu za naknadu štete za duševne bolove zbog povrede ugleda i časti odlučuje u zavisnosti od okolnosti svakog konkretnog slučaja, to ne postoji potreba da se u ovom sporu dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog radi ujednačavanja sudske prakse.

Iz tih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija. Navedena odredba nalazi se u delu Zakona o parničnom postupku kojim je uređen poseban postupak u parnicama u sporovima male vrednosti, i kao posebna odredba isključuje primenu opšte odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. tog zakona kojom je propisano da je revizija uvek dozvoljena kada je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka.

Zbog toga je, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković