Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), pa je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog, radio neprekidno od 10.12.2015. godine do 15.07.2019. godine, po više ugovora o radu na određeno vreme, i to do 15.02.2017. godine na poslovima ..., a od 16.02.2017. godine na poslovima ... . Rešenjem tuženog broj .. od 15.07.2019. godine, tužiocu je prestao radni odnos zbog isteka vremena na koji je radni odnos zasnovan, odnosno zbog okončanja privremenog povećanja poslova zbog kojih je i zasnovan radni odnos na određeno vreme. Svi ugovori u periodu od 16.02.2017. godine do dana prestanka radnog odnosa zaključivani su na određeno vreme zbog privremenog povećanja obima posla, sa tom razlikom što su ugovori do 16.08.2018. godine u uvodnom delu sadržali odredbu da se zaključuju na osnovu člana 33. Zakona o radu, a od 16.08.2018. godine na osnovu člana 33. i člana 37. stav 4. tačka 2. Zakona o radu. Tuženi je bio jedan od izvođača radova na projektu „Jug“, čiji investitor je Koridori Srbije, na deonici – izgradnji tunela Predejane i Manajle, koja je puštena u saobraćaj dana 18.05.2019. godine. Nakon puštanja u saobraćaj navedene deonice svim zaposlenima tuženog na gradilištima je u toku maja, juna i jula 2019. godine prestao radni odnos, a nakon ovoga ostali su da rade samo nekoliko zaposlenih u administraciji čiji se broj postepeno smanjivao.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužioca u celini odbili, nalazeći da je tuženi dokazao da je ugovore zaključivao radi obavljanja poslova na projektu koji rad na određeno vreme u skladu sa odredbom člana 37. stav 4. tačka 2. Zakona o radu, može da traje duže od 24 meseca i ne može dovesti do prerastanja radnog odnosa na određeno u vreme u radni odnos na neodređeno vreme. Tuženi je strano pravno lice, koje u Srbiji posluje preko svog ogranka, kao izvođač radova na deonici – izgradnji tunela Predejane i Manajle investitora Koridori Srbije, gde je tužilac kao radnik tuženog i obavljao poslove. Radovi na ovom projektu su okončani 18.05.2019. godine, kada je deonica puštena u saobraćaj, pa je tužilac bio angažovan po osnovu ugovora o radu na određeno vreme upravo za rad na tom projektu.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 75/14), propisano je da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba (stav 1.). Poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca (stav 2). Stavom 4. navedenog člana, propisani su izuzeci od stava 2. ovog člana, kada rad na određeno vreme može da traje duže od 24 meseca, a jedan od izuzetaka je u tački 2. za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, kad rad traje najduže do završetka projekta, a stavom 6. da ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredabama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koji je ugovor zaključen smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.

Odredbom člana 175. tačka 1. Zakona o radu, propisano je da radni odnos prestaje istekom roka na koji je zasnovan.

U konkretnom slučaju, tužilac je kod tuženog bio radno angažovan na određeno vreme i to na poslovima ... do 15.02.2017. godine, a nakon toga na poslovima ... radi obavljanja poslova na projektu, budući da je tuženi bio jedan od izvođača radova na projektu „Jug“, čiji je investitor Koridori Srbije, na deonici – izgradnji tunela Predejane i Manajle, gde je tužilac i obavljao radne zadatke, a koji projekat je okončan 18.05.2019. godine kada je deonica puštena u saobraćaj. Stoga su pravilno nižestepeni sudovi primenom odredbe člana 37. stav 4. tačka 2. Zakona o radu zaključili da navedeni radni odnos na neodređeno vreme ne može prerasti u radni odnos na neodređeno vreme, odnosno da je shodno članu 175. tačka 1. Zakona o radu pravilno odbijen tužbeni zahtev za poništaj rešenja tuženog broj .. od 15.07.2019. godine, kojim je tužiocu prestao radni odnos zbog isteka vremena na koji je radni odnos zasnovan i vraćanja na rad.

Neosnovani su navodi revidenta kojima se osporava faktički primena odredbe člana 37. stav 4. tačka 2. Zakona o radu ukazivanjem da je tužilac radio u vremenskom periodu od 16.02.2017. godine do 15.07.2019. godine i da nije navedeno da radi po projektu, jer se ovakvim navodima revizije faktički osporava utvrđeno činjenično stanje, što ne može biti revizijski razlog na osnovu člana 407. ZPP.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković