Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je krivični zakon povređen na štetu, pre svega, okrivljene AA, jer u izreci prvostepene presude nije opisano znanje u trenutku prijema, da predmetna imovina potiče od krivičnog dela, niti se na pouzdan način može zaključiti vreme kada je okrivljena AA, primila novac od okrivljenog BB, kako bi se u odnosu na to utvrdilo da je okrivljena u trenutku prijema novca znala da isti potiče od krivičnog dela, pa se u radnjama okrivljene ne stiču bitni elementi krivičnog dela iz člana 231. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je oglašena krivom. S obzirom na način kako su opisane radnje okrivljenih, prema stavu branioca, ova povreda odnosi se i na okrivljenog BB. U vezi sa tim branilac navodi da iako u odnosu na radnju krivičnog dela koja je okrivljenom BB stavljena na teret, nije bilo neophodno uneti, deo subjektivnog elementa, koji nedostaje u odnosu na okrivljenu AA, iz toga, što u izreci presude nije navedeno kada i u kojim iznosima je okrivljeni davao novac okrivljenoj, proizilazi da delo za koje je oglašen krivim nije krivično delo, zbog čega je trebao biti oslobođen od optužbe.

Odredbom člana 231. stav 1. Krivičnog zakonika propisano da krivično delo pranje novca čini i onaj ko izvrši konverziju ili prenos imovine sa znanjem da ta imovina potiče od krivičnog dela u nameri da se prikrije ili lažno prikaže nezakonito poreklo imovine ili prikrije ili lažno prikaže činjenice o imovini sa znanjem da ta imovina potiče od krivičnog dela. Kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela iz stava 2. istog člana, postojaće ako iznos novca ili imovine iz stava 1. navedenog člana prelazi 1.500.000,00 dinara. Krivično delo iz stava 3. iste odredbe čini onaj ko učini delo iz stava 1. i 2. ove odredbe sa imovinom koju je sam pribavio izvršenjem krivičnog dela.

Iz zakonskog opisa bića krivičnih dela koja su okrivljenima stavljena na teret i za koja su oglašeni krivim, proizilazi da se radnja izvršenja osnovnog oblika predmetnog krivičnog dela (stav 1.) može se ostvariti na tri načina i to konverzijom ili prenosom imovine, prikrivanjem ili lažnim prikazivanjem činjenica o imovini i sticanjem, držanjem ili korišćenjem imovine, pri čemu je neophodno da je reč o imovini koja potiče od krivičnog dela. Na subjektivnom planu potreban je umišljaj, koji bi trebalo da obuhvati i znanje o tome da imovina potiče od krivičnog dela, to se u zakonskom opisu krivičnog dela eksplicitno zahteva kod sva tri načina preduzimanja radnje izvršenja. Međutim kod radnje sticanja, držanja ili korišćenja imovine, to znanje treba da postoji u vreme kada se do imovine došlo tj. u trenutku njenog prijema.

Iz izreke prvostepene presude u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti proizilazi da su okrivljeni u vreme i na mestu bliže opisanom u toj izreci, sa znanjem da imovina – novac u iznosu od 58.750,00 eura, potiče od krivičnog dela posredovanje u prostituciji iz člana 184. stav 1. Krivičnog zakonika, zbog kojeg krivičnog dela se protiv okrivljenog BB vodi postupak pred Višim sudom u Beogradu u predmetu K 471/19, u nameri da prikriju nezakonito poreklo imovine čija vrednost prelazi 1.500.000,00 dinara, pri čemu je okrivljeni BB vršio prenos imovine koju je sam pribavio izvršenjem krivičnog dela, a okrivljena AA je izvršila konverziju i prenos imovine, a potom sticanje držanje i korišćenje imovine, postupajući u stanju uračunljivosti, svesni svojih dela, čije su izvršenje hteli i svesni da su njihova dela zabranjena, na taj način što je okrivljeni BB u više navrata u periodu od 06.06.2017. godine do 30.10.2018. godine predao okrivljenoj novac u gotovini u ukupnom iznosu od 58.750,00 eura, koji je ona uplatila na svoj devizni račun, označen u izreci, te dala banci nalog za prenos navedenog novca na devizni račun Privrednog društva „Ramid“ DOO, Beograd, a sve shodno ugovoru o kupopradaji nepokretnosti – stana, bliže opisanog u izreci, koji je dana 29.05.2017. godine zaključila sa navedenim Privrednim društvom i kojim je predviđena kupoprodajna cena stana sa uračunatim PDV od 58.750,00 evra, da bi dana 31.10.2018. godine po isplati ugovorene cene od 58.750,00 eura i po preuzimanju fiskalnog računa od prodavca na kom je cena stana iskazana u dinarskoj vrednosti od 7.012.335,52 dinara ušla u posed navedene nekretnine, a zatim dana 29.11.2018. godine Poreskoj upravi Filijala Palilula podnela pisani zahtev za refundaciju plaćenog PDV za kupovinu prvog stana u iznosu od 542.540,00 dinara, koji zahtev joj je usvojen i izvršen povraćaj novca u iznosu od 542.540,00 dinara, na račun okrivljene.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, u izreci pobijane prvostepene presude u odnosu na okrivljenog BB navedena su sva zakonska obeležja krivičnog dela pranje novca iz člana 231. stav 3. u vezi stava 1. i 2. Krivičnog zakonika, za koje je on oglašen krivim, kako objektivna obeležja, koja se odnose na radnju izvršenja, koja se u konkretnom slučaju sastoji u tome što je okrivljeni u nameri da prikrije nezakonito poreklo imovine, vršio prenos imovine, koju je sam pribavio izvršenjem krivičnog dela iz člana iz člana 184. stav 1. Krivičnog zakonika, u iznosu koji prelazi 1.500.000,00 dinara, odnosno u ukupnom iznosu od 58.750,00 evra, sa znanjem da taj novac potiče od krivičnog dela, tako i subjektivna obeležja koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljenog za izvršenje dela, koji uključuje i svest o zabranjenosti dela. Po nalaženju ovoga suda za postojanje ovog krivičnog dela, ne postoji obaveza opisivanja i preciziranja vremena i iznosa u kojima je okrivljeni davao novac okrivljenoj, već je samo potrebno utvrditi da je sa znanjem da imovina potiče od krivičnog dela vršen prenos imovine, koju je okrivljeni sam pribavio izvršenjem krivičnog dela, a u nameri prikrivanja nezakonitog porekla te imovine (novca), što u konkretnom slučaju, u odnosu na okrivljenog BB, iz izreke presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi.

Pored ovoga, iz činjeničnog opisa krivičnih dela u izreci prvostepene presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se i u opisanim radnjama okrivljene AA stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela pranje novca iz člana 231. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je ona optužena i pravnosnažno oglašena krivom.

Po nalaženju ovoga suda, iako je tačan navod iznet u zahtevu branioca da u izreci prvostepene presude u opisu radnje izvršenja predmetnih krivičnih dela nije eksplicitno navedeno (i posebno za okrivljenu AA), da znanje da imovina potiče od krivičnog dela postoji u vreme kada se do imovine došlo tj. u trenutku njenog prijema, neunošenje formalne sadržine dela zakonskog teksta i to „ u trenutku prijema“, u izreku prvostepene presude, ne ukazuje da radnje koje je okrivljena preduzela u konkretnom slučaju, ne predstavljaju krivično delo iz člana 231. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Ovo stoga što, iz objektivnih činjenica i okolnosti označenih u izreci, koje se odnose na radnju izvršenja okrivljene, koja se sastoji u tome što je okrivljena u nameri da prikrije nezakonito poreklo imovine, izvršila konverziju i prenos, a potom sticanje, držanje i korišćenje imovine u iznosu koji prelazi 1.500.000,00 dinara, odnosno u ukupnom iznosu od 58.750,00 evra, sa znanjem da taj novac potiče od krivičnog dela, tako i iz opisa subjektivnog odnosa okrivljene prema izvršenom delu – iz koga proizilazi da je postupala sa direktnim umišljajem uz postojanje svesti o zabranjenosti dela, po oceni ovoga suda, proizilazi da činjenični opis u sebi sadrži da je znanje da imovina potiče od krivičnog dela postojalo u trenutku prijema imovine (novca) odnosno da je ovaj deo zakonskog opisa krivičnog dela realizovan svesnim i voljnim radnjama okrivljene, koje su detaljno opisane u izreci presude.

Navedeni stav proizilazi iz relevatnih međunarodnih izvora i to pre svega iz Varšavske konvencije – Konvencije Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma („Službeni glasnik RS“- Međunarodni ugovori br. 19/09), kojom su u članu 9., propisani uslovi u pogledu subjektivnog odnosa izvršioca prema krivičnom delu, pa je tako stavom 2. ove odredbe, propisano da „znanje, namera ili cilj potreban kao element krivičnog dela navedenog u tom stavu mogu se izvesti iz objektivnog, činjeničnog stanja“, koje je faktički sadržano u činjeničnom opisu radnje izvršenja krivičnog dela.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud nalazi da donošenjem pobijanih presuda nije povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, po pitanju da li su dela za koja se okrivljeni gone krivična dela, a na šta se neosnovano ukazuje podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih.

Pored navedenog, branilac okrivljenih, navodima koji se odnose na prvi deo izreke prvostepene presude, u kojima su uopšteno opisane radnje oboje okrivljenih, ukazuje na nerazumljivost izreke odnosno na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, dok ostali navodi branioca predstavljaju osporavanje razloga presude (bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP) i osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP).

Međutim, Vrhovni sud se u razmatranje i ocenu ovih navoda zahteva nije upuštao, jer bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP i povreda člana 440. ZKP, ne predstavljaju zakonom propisane zbog kojih okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković