Istom presudom okrivljeni su obavezani da sudu na ime paušala plate iznos od po 40.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i da nadoknade troškove krivičnog postupka o čijoj će visini sud odlučiti posebnim rešenjem, dok su oštećeni BB i VV, radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva, upućeni na parnični postupak.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 371/24 od 31.07.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca VJT u Novom Pazaru, branilaca okrivljenog Mirsada Kuča i branioca okrivljenog AA i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branioci okrivljenog Mirsada Kuča, advokati Krsto Bobot i Nikola Jerković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i ukine u celini pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, uz nalog da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem ili da ukine samo drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, takođe uz nalog da se drugostepeni postupak održi pred potpuno izmenjenim većem. U vezi sa tim, predloženo je, da ukoliko Vrhovni sud usvoji zahtev, a imajući u vidu navode iznete u zahtevu zaključi da se postupak pred Višim sudom u Novom Pazaru ne može održati, odredi da se prvostepeni postupak sprovede pred drugim stvarno nadležnim sudom na teritoriji Republike Srbije. Branioci su u zahtevu takođe predložili da budu obavešteni o sednici veća Vrhovnog suda, jer smatraju da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke, kao i da se izvršenje pravnosnažne presude odloži.

- branilac okrivljenog Mirsada Kuča, advokat Demir Crnovršanin, iz razloga predviđenih odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koju u obrazloženju zahteva opredeljuje isticanjem povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, kao i bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, te povreda odredbi članova 15. i 16. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog Mirsada Kuča, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Mirsada Kuča, su neosnovani.

Branioci okrivljenog Mirsada Kuča, advokati Krsto Bobot i Nikola Jerković u podnetom zahtevu ukazuju da su nižestepene presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP u vezi člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

U vezi sa tim imenovani branioci ističu da je pobijana drugostepena presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 371/24 od 31.07.2024. godine doneta u veću sastavljenom od, između ostalih, sudije Mirjane Vojinović, predsednika veća i sudije Ružice Đurđević, koja je bila član veća, a koje su prethodno donele rešenje Kž2 500/20 od 13.08.2020. godine, kojim je odbačena žalba branioca okrivljenog Mirsada Kuča izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Pazaru Kv 27/20 od 15.07.2020. godine, kojim je potvrđena optužnica VJT u Novom Pazaru Kto 5/20 od 30.04.2020. godine, zbog čega su, prema stavu branilaca, morale biti izuzete od sudijske dužnosti prilikom donošenja drugostepene presude, imajući u vidu da su već učestvovale u postupku potvrđivanja optužnice.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Mirsada Kuča, advokata Krste Bobota i Nikole Jerkovića, su po oceni ovoga suda, neosnovani.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP propisano je da će sudija ili sudija porotnik biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak, ako ovim zakonikom nije drugačije propisano.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP propisano je da ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti.

Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi da se o apsolutno bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se branioci okrivljenog Mirsada Kuča pozivaju u podnetom zahtevu, može govoriti samo ukoliko se radi o učestvovanju u suđenju, odnosno na glavnom pretresu u prvostepenom postupku ili o odlučivanju u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom sredstvu, sudije koji se mora obavezno izuzeti iz razloga propisanih u članu 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž2 500/20 od 13.08.2020. godine, koje je doneto u veću u kome je, pored ostalih, postupala sudija Ružica Đurđević, kao predsednik veća i sudija Mirjana Vojinović, kao član veća, a na koje se pozivaju branioci, odbačena kao neblagovremena žalba branioca okrivljenog Mirsada Kuča, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Pazaru Kv 27/20 od 15.07.2020. godine, kojim je potvrđena optužnica VJT u Novom Pazaru Kto 5/20 od 30.04.2020. godine, podignuta, između ostalog, protiv okrivljenog Mirsada Kuča, zbog krivičnih dela iz člana 113. i člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Prethodno učešće sudije u donošenju rešenja o potvrđivanju optužnice (na koje ukazuju branioci okrivljenog Mirsada Kuča u podnetom zahtevu), po nalaženju Vrhovnog suda, predstavljala apsolutnu smetnju za njegovo učešće u suđenju u prvostepenom postupku ili u odlučivanju u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom sredstvu, dakle za njegovo učešće u donošenju meritorne odluke o optužbi, odnosno o krivici okrivljenog za krivično delo, koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom. Po nalaženju Vrhovnog suda u konkretnom slučaju se ne radi o toj procesnoj situaciji, koja predstavlja zakonom predviđen razlog za obavezno izuzeće sudije od vršenja sudijske dužnosti predviđen odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, obzirom da se prethodno učestvovanje sudija Mirjane Vojinović i Ružice Đurđević, u odlučivanju o potvrđivanju optužnice, svodi na to što su u svojstvu predsednika veća odnosno člana veća, učestvovale samo u donošenju rešenja kojim je žalba branioca okrivljenog Mirsada Kuča izjavljena protiv rešenja kojim je potvrđena optužnica, odbačena kao neblagovremena, prilikom kog odlučivanja, se sud nije bavio pitanjem opravdane sumnje, odnosno skupa činjenica koje potkrepljuju osnovanu sumnju i opravdavaju podizanje optužnice.

Sledstveno tome donošenjem drugostepene presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 371/24 od 31.07.2024. godine, nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, kako se to neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Mirsada Kuča, advokata Krsta Bobota i Nikole Jerkovića.

Pored ovoga, ovi branioci, u zahtevu ističu da je povreda postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, učinjena i u ranijem prvostepenom postupku, na taj način što su u donošenju rešenja Višeg suda u Novom Pazaru Kv 27/20 od 15.07.2020. godine, kojim je potvrđena optužnica, kao sudije za prethodni postupak, učestvovali sudija Safet Kadrić, koji je doneo rešenje Kpp 30/19 od 17.09.2019. godine, kojim je prema okrivljenom Mirsadu Kuču određen pritvor i sudija Elvir Dedejić, koji je doneo rešenje Kpp 30/19 od 15.10.2019. godine, kojim je prema ovom okrivljenom produžen pritvor.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz čl. 438. st. 1. tačka 4) ZKP odnosi se na učešće na glavnom pretresu sudije koji se morao izuzeti (čl. 37. st. 1. tačka 4) ZKP) pa kako sudije Safet Kadrić i Elvir Dedejić koji su kao sudije za pripremni postupak odlučivali o pritvoru i učestvovali u donošenju rešenja o potvrđivanju optužnice, nisu učestvovali na glavnom pretresu, po nalaženju Vrhovnog suda pobijanom prvostepenom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka, na koju se zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Mirsada Kuča ukazuje.

Sa iznetih razloga, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Mirsada Kuča, Vrhovni sud je našao da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Navodi, branilaca okrivljenog Mirsada Kuča, da su tokom ranijeg i ponovljenog prvostepenog krivičnog postupka učestvovale sudije Vesna Luković, Spasoje Čorbić, Šemso Hadžić i Slađana Čolović, koje su morale biti izuzete, u smislu odredbe člana 37. stav 2. ZKP, jer postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njihovu nepristrasnost, koja je bila višestruko kompromitovana, od strane Vrhovnog suda nisu razmatrani, jer ne predstavljaju razlog zbog koga okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Branilac okrivljenog Mirsada Kuča, advokat Demir Crnovršanin u zahtevu za zaštitu zakonitosti, pored ostalog, kao razlog podnošenja istog označava povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da su sudovi povredili zakon, jer su pogrešno našli da se u radnjama ovog okrivljenog stiču sva bitna subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je, pored ostalog, okrivljeni Mirsad Kuč, oglašen krivim pravnosnažnom presudom, obzirom da u izreci nije precizno naznačena marka i kalibar lovačke puške koju je okrivljeni nosio kritičnom prilikom.

Odredbom člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je kažnjavanje onog ko neovlašćeno izrađuje, prepravlja, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje, konvertibilno ili onesposobljeno oružje, njegove delove, municiju, eksplozivne materije ili minsko- eksplozivna sredstava, dok je stavom 4. istog člana propisano kažnjavanje onog ko neovlašćeno nosi predmete dela iz stava 1. i 2. tog člana.

Odredbom člana 4. stav 1. tačka 2) Zakona o oružju i municiji propisano je da je oružje iz kategorije B - svako vatreno oružje (kratko, dugo, poluautomatsko, repetirajuće, jednometno, dvometno, sa olučenim i glatkim cevima), osim onog iz kategorije A i C i konvertibilno oružje.

Odredbom člana 5. stav 2. Zakona o oružju i municiji propisano je da se oružje iz kategorije B može nabavljati, držati i nositi - na osnovu isprave nadležnog organa.

U konkretnom slučaju, iz izreke pravnosnažne prvostepene presude, između ostalog, proizilazi da je okrivljeni Mirsad Kuč, u vreme, na mestu i na način bliže opisanom u izreci presude, u stanju uračunljivosti i sa umišljajem, protivno odredbi člana 5. stav 2. Zakona o oružju i municiji, neovlašćeno nabavio, držao i nosio vatreno oružje – lovačku pušku nepoznatog kalibra i fabričkog broja, pri čemu je bio svestan protipravnosti i zabranjenosti dela i hteo je njegovo izvršenje.

Opisane radnje okrivljenog, po oceni Vrhovnog suda, sadrže sva zakonska obeležja, kako objektivna, tako i subjektivna, krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni Mirsad Kuč oglašen krivim i osuđen, budući da je okrivljeni neovlašćeno nosio lovačku pušku, koja shodno odredbi člana 4. stav 1. tačka 2) Zakona o oružju i municiji, predstavlja vatreno oružje iz kategorije „B“ , koje se shodno odredbi člana 5. stav 2. Zakona o oružju i municiji, može nabavljati, držati i nositi samo na osnovu isprave nadležnog organa, koja isprava je u konkretnom slučaju izostala. Pri tome, po oceni Vrhovnog suda, okolnost što u konkretnom slučaju u izreci presude nije navedena marka i kalibar predmetne lovačke puške, nije od značaja za postojanje konkretnog krivičnog dela, imajući u vidu da izreka presude sadrži bitne elemente tog krivičnog dela, kako su oni propisani u zakonu.

Kako, dakle, činjenični opis krivičnog dela u izreci prvostepene presude, sadrži sve elemente krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni Mirsad Kuč, pored ostalog, oglašen krivim i osuđen, to Vrhovni sud nalazi da donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda nije povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, a na šta se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Mirsada Kuča, advokata Demira Crnovršanina.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, bez numeričkog označavanja iste, isti branilac, u podnetom zahtevu ističe da je pogrešna pravna kvalifikacija radnji okrivljenog AA, kao krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, već da se u njegovim radnjama eventualno stiču zakonska obeležja krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 2. Krivičnog zakonika.

Kako se ovi navodi, ne odnose na okrivljenog Mirsada Kuča, čiji branilac je advokat Demir Crnovršanin, već na okrivljenog AA, u čiju korist ovaj branilac nije podneo zahtev za zaštitu zakonitosti, to Vrhovni sud ove navode zahteva, nije razmatrao.

Pored ovoga, branilac okrivljenog Mirsada Kuča, advokat Demir Crnovršanin kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i obrazlaže bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP i povrede odredbi članova 15. i 16. ZKP, dok ostalim navodima ukazuje na povredu odredbe člana 395. ZKP i na pogrešno i nepotpuno činjenično stanje, odnosno povredu člana 440. ZKP, osporavanjem činjeničnih utvrđenja suda i iznošenjem sopstvenog viđenja događaja.

Međutim, Vrhovni sud se u razmatranje ovih povreda, nije upuštao, jer bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP i povrede odredbi članova 15., 16., 395. i 440. ZKP, ne predstavljaju razloge zbog kojih okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Svetlana Tomić Jokić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković