.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 23280/2024
04.12.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dragane Mirosavljević i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Adrijana Savić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., VV iz ... i GG iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Snežana Stanković, advokat iz ..., radi utvrđenja i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 171/2024 od 29.02.2024. godine, u sednici održanoj 04.12.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Nišu Gž 171/2024 od 29.02.2024. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Nišu Gž 171/2024 od 29.02.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P 1064/2023 od 26.09.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud utvrdi da je on stekao pravo svojine na idealnom udelu 1/4 na nepokretnosti – porodičnoj stambenoj zgradi postojećoj na k.p. br. .., upisanoj u LN br. .. KO ..., kao neosnovan. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužiocu na ime duga po kreditnoj obavezi iz kredita KR 2011/.. od 24.06.2011. godine kod ''... banke'', isplati iznos od 12.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana utuženja 25.12.2019. godine do isplate, dok je deo tužbenog zahteva kojim je tužilac tražio isplatu iznosa preko dosuđenog od 12.000,00 dinara, a do traženog od 144.829,87 dinara, sa pripadajućom kamatom, odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, tužena je obavezana da tužiocu na ime građevinskih i zanatskih radova na porodičnoj stambenoj zgradi postojećoj na k.p. br. .., upisanoj u LN br. .. KO Niš, isplati iznos od 4.014,50 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom počev od podnošenja tužbe 25.12.2019. godine do isplate, dok je za veći iznos od dosuđenog do traženog iznosa od 6.000 evra sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od dana utuženja u odnosu na tuženu BB iz ... u celosti, a u odnosu na tužene BB iz ... i VV iz ..., eventualni tužbeni zahtev tužioca, odbijen kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, odbijen je, kao neosnovan, protivtužbeni zahtev tužene – protivtužilje VV iz ..., kojim je tražila da sud obaveže tužioca – protivtuženog da joj na ime svog stanovanja bez saglasnosti tužene – protivtužilje VV isplati na ime neosnovanog obogaćenja iznos od 200.000,00 dinara, za kiriju koju nije plaćao, a koristio 1/2 delova njenog stana. Stavom petim izreke, obavezana je tužena BB iz ... da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 274.555,00 dinara. Stavom šestim izreke, obavezan je tužilac da tuženima VV iz ... i GG iz ... na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 241.524,00 dinara.
Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž 171/2024 od 29.02.2024. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovane žalbe tužioca i tužene BB i potvrdio presudu Osnovnog suda u Nišu P 1064/2023 od 26.09.2023. godine, u stavovima prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je ista presuda u stavovima trećem, petom i šestom izreke i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Protiv stava prvog izreke pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se ramotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je sticanje svojinskog udela tužioca na porodičnoj stambenoj zgradi u suvlasništvu tuženih, na osnovu uvećanja posebne imovine tužene BB, tokom zajedničkog života u braku sa tužiocem. Pobijana odluka, kojom je tužbeni zahtev tužioca odbijen, doneta je primenom odredbe člana 168. stav 1. i 170. stav 1. Porodičnog zakona, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja da je predmetnu porodičnu stambenu zgradu izgradio otac tužene BB, dok su tužilac i tužena BB, tokom trajanja njihove bračne zajednice, finansirali završne građevinsko-zanatske radove u stanu na spratu te zgrade, radi privođenja nameni stanovanja, čija vrednost nije znatna u odnosu na vrednost cele građevine. Navodima o pogrešnoj primeni materijalnog prava revident, u stvari, pobija pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja u pogledu vrednosti radova koje je on finansirao tokom trajanja braka sa tuženom BB, a to nije razlog za izjavljivanje posebne revizije u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. S tim u vezi, za primenu instituta posebne revizije nije od značaja svaka pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja, što ovde nije slučaj.
Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužbu radi utvrđenja i sticanja bez osnova, tužilac je podneo 25.12.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 846.929,87 dinara.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
