U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Ivica Kostić, advokat iz ..., protiv tužene Opštine Bujanovac, kao pravnog sledbenika JP „Direkcija za građevinsko zemljište, urbanizam, puteve i stambene poslove“, Opština Bujanovac, koju zastupa Opštinski pravobranilac, radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2456/22 od 14.09.2022. godine, u sednici održanoj 27.03.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2456/22 od 14.09.2022. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu revizijskih troškova.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bujanovcu P1 343/21 od 09.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se kao nezakonito poništi rešenje JP „Direkcija za građevinsko zemljište, urbanizam, puteve i stambene poslove“ Opštine Bujanovac od 26.07.2016. godine, sada brisane rešenjem Agencije za privredne registre od 15.07.2021. godine, čiji je pravni sledbenik Opština Bujanovac, na osnovu odluke broj 02-124/21 objavljenim u „Službenom glasniku“ 21.09.2021. godine, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka plati 36.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2456/22 od 14.09.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavio tužilac zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 18/20) Vrhovni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nema propusta u primeni Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu u Opštinskoj upravi opštine Bujanovac raspoređen na poslove inspektora za ... na osnovu rešenja od 29.06.2012. godine. Rešenjem Skupštine opštine Bujanovac od 02.07.2012. godine tužilac je imenovan za ... JP „Direkcija za izgradnju Bujanovac“, a rešenjem od 06.07.2012. godine utvrđeno je da mu miruju prava i obaveze na poslovima inspektora za ... sa pravom vraćanja na radno mesto u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije. Rešenjem SO Bujanovac od 13.11.2013. godine tužilac je imenovan za ... JP „Direkcija za izgradnju Bujanovac“ na mandatni period od četiri godine. Na sednici od 19.07.2016. godine SO Bujanovac donela je rešenje o razrešenju tužioca sa funkcije ... pre isteka mandata, a na predlog nadzornog odbora, nakon čega je dana 25.07.2016. godine Opštinska uprava donela rešenje o raspoređivanju tužioca od 26.07.2016. godine na poslove inspektora za ... u Opštinskoj upravi opštine Bujanovac. Kako se tužilac vratio na rad kod poslodavca Opštine Bujanovac to je direktor JP „Direkcija za izgradnju Bujanovac“ doneo rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu dana 26.07.2016. godine, a koje tužilac pobija u ovoj parnici. Presudom Upravnog suda U 627/17 od 05.12.2019. godine poništeno je rešenje o razrešenju od 19.07.2016. godine. Novo rešenje nije doneto jer je Skupština opštine donela odluku o pokretanju postupka likvidacije JP „Direkcija za izgradnju Bujanovac“, koje je rešenjem od 15.07.2021. godine brisano iz Registra privrednih subjekata. Tužilac rešenje o raspoređivanju od 25.07.2016. godine nije poništavao.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev.

Radnopravni položaj direktora je regulisan odredbom člana 48. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05...75/14), pa prema stavu 1, 2. i 3. ovog člana, direktor može da zasnuje radni odnos na određeno ili neodređeno vreme, zaključenjem ugovora o radu, a radni odnos na određeno vreme može da traje do isteka roka na koji je izabran direktor, odnosno do njegovog razrešenja. Prava direktora posle razrešenja zavise od toga da li je razrešen pre isteka roka utvrđenog ugovorom, kao i od toga da li je zasnovao radni odnos na određeno ili neodređeno vreme, ili je obavljao posao direktora bez zasnivanja radnog odnosa. Radni odnos na neodređeno vreme može da traje do isteka roka na koji je imenovan, odnosno do njegovog razrešenja, takvo lice, kome je poslovodna funkcija prestala istekom mandata ili razrešenjem pre njegovog isteka, ostaje u radnom odnosu i posle razrešenja, pod uslovom da ga poslodavac vrati na poslove koje je već obavljao pre imenovanja ili da mu ponudi drugi odgovarajući posao.

U konkretnom slučaju, tužilac je zasnovao radni odnos kod tužene radi obavljanja poslova Inspektor za ... Prava i obaveze na ovom radnom mestu su mu mirovala nakon što je imenovan na funkciju ... u JP „Direkcija za izgradnju Bujanovac“, što je utvrđeno i rešenjem od 06.07.2012. godine. Tužilac je rešenjem od 19.07.2016. godine razrešen funkcije ... pre isteka mandata i rešenjem od 25.07.2016. godine raspoređen, odnosno vraćen kod ranijeg poslodavca i na poslove koje je obavljao pre imenovanja, iz kojih razloga je direktor JP „Direkcija za izgradnju Bujanovac“ doneo osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa dana 26.07.2016. godine. Imajući u vidu navedeno, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da ispunjenost uslova za razrešenje tužioca predstavlja osnov za prestanak radnog odnosa u navedenom javnom preduzeću, s obzirom da je razrešenjem sa dužnosti ... radni odnos tužiocu prestao po sili zakona kod ovog poslodavca. Iz navedenog proizlazi da se osporenim rešenjem faktički samo konstatuje prestanak radnog odnosa kao posledica razrešenja sa funkcije ... u tom javnom preduzeću, te raspoređivanja na ranije poslove u opštini. U prilog navedenom ide i činjenica da tužilac odluku o raspoređivanju nakon razrešenja nije pobijao i ista je pravnosnažna i proizvodi pravno dejstvo. Sledom navedenog, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je rešenje o prestanku radnog odnosa tužioca u JP „Direkcija za izgradnju Bujanovac“ zakonito i u tom smislu neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Bez uticaja su navodi revizije kojima se ističu razlozi za nezakonitost rešenja o razrešenju i nepravilnosti pri njegovom donošenju, jer su isti bili predmet ocene u upravnom postupku, te nisu od značaja u ovom postupku za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa u JP „Direkcija za izgradnju Bujanovac“.

Iz navedenih razloga, a s obzirom da se ostalim navodima revizije ponavljaju razlozi isticani u žalbi koji su pravilno cenjeni od strane drugostepenog suda, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci ove presude.

Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka, jer po ovom pravnom leku tužilac nije uspeo.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka zamenik

upravitelja pisarnice

Milanka Ranković