Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 1175/2024
10.10.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bojane Paunović, predsednika veća, Dijane Janković, Milene Rašić, Miroljuba Tomića i Tatjane Vuković, članova veća, sa savetnikom Sanjom Živanović, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 3. u vezi stava 2. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ljubiše Kostadinovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Prokuplju K 283/23 od 12.02.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 238/24 od 08.05.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 10.10.2024. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ljubiše Kostadinovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Prokuplju K 283/23 od 12.02.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 238/24 od 08.05.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju K 283/23 od 12.02.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a. stav 3. u vezi stava 2. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, koja će se izvršavati tako što će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, bez primene elektronskog nadzora, koje ne sme napuštati osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, s tim da će sud, ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, odrediti da ostatak kazne izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora. Istom presudom, okrivljeni je osuđen i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, s tim da će sud, ukoliko okrivljeni novčanu kaznu ne plati u ostavljenom roku, istu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Okrivljeni je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka bliže određene u izreci presude. Oštećeni BB i VV su upućeni da imovinskopravni zahtev ostvare u parničnom postupku.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 238/24 od 08.05.2024. godine usvajanjem žalbe javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Prokuplju preinačena je presuda Osnovnog suda u Prokuplju K 283/23 od 12.02.2024. godine, samo u delu odluke o kazni „tako što je Apelacioni sud u Nišu odredio da će se kazna zatvora u trajanju od jedne godine, na koju je okrivljeni AA osuđen prvostepenom presudom uz novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, zbog krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 3. u vezi stava 2. KZ, izvršiti u ustanovi za izvršenje krivičnih sankcija“, dok je žalba branioca okrivljenog AA odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Ljubiša Kostadinović, zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.
Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.
Branilac okrivljenog AA, advokat Ljubiša Kostadinović, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ističući da u radnjama za koje je okrivljeni pravnosnažno osuđen nema obeležja krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 3. u vezi stava 2. KZ niti bilo kog drugog krivičnog dela.
Prema navodima zahteva, radnja koju je okrivljeni preduzeo ne predstavlja radnju izvršenja navedenog krivičnog dela, obzirom da se radnja ovog krivičnog dela može odnositi samo na radove za čije je izvođenje potrebna građevinska dozvola, što lepljenje stiropora na legalnom delu njegovog objekta nije, jer za takvo investiciono održavanje objekta, nije potrebna građevinska dozvola, već prijava radova. Prijava radova nije sinonim za građevinsku dozvolu i ne može se upodobiti obeležjima krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, što po stavu branioca, nižestepeni sudovi pogrešno čine, zanemarajući iskaz svedoka GG koja se izjašnjavala o preduzetim radovima i stanju zatečenom na licu mesta.
Suprotno iznetim navodima zahteva, Vrhovni sud nalazi da pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.
Krivično delo građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 2. KZ čini lice koje je investitor ili odgovorno lice u pravnom licu koje je investitor objekta koji se gradi bez građevinske dozvole. U stavu 3. istog člana, propisano je kažnjavanje lica iz stava 1. i 2. ovog člana koje nastavi započetu gradnju kada je izdato rešenje o obustavi radova.
Prema stanju u spisima predmeta, okrivljeni AA je u vreme i na mestu opisanim u izreci prvostepene presude, u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje je hteo, kao investitor objekta koji se gradi bez građevinske dozvole, nastavio započetu gradnju nakon izdavanja rešenja o obustavi radova na taj način što je nakon donošenja rešenja Odeljenja za urbanizam, komunalno-stambene delatnosti i građevinarstvo opštine Prokuplje broj 356- 65/2017-05 od 01.09.2017. godine kojim mu je naređeno da odmah obustavi dalje izvođenje građevinskih radova na nadogradnji stambenog objekta opisanog u izreci presude, jer je izvođenje građevinskih radova započeo bez građevinske dozvole, nastavio sa izvođenjem građevinskih radova na objektu i postavio fasadu od stiropora debljine 10 cm na tri strane stambenog objekta, što je konstatovano u rešenju Odeljenja za urbanizam, komunalno-stambene delatnosti i građevinarstvo opštine Prokuplje broj364-76/2021-08 od 05.08.2021. godine, kojim mu je naloženo da obustavi dalje izvođenje građevinskih radova.
Opisane radnje koje je okrivljeni AA preduzeo, prema nalaženju Vrhovnog suda, sadrže sva obeležja krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 3. u vezi stava 2. KZ, i to kako subjektivna, tako i objektivna obeležja, obzirom da je okrivljeni kao investitor objekta koji se gradi bez građevinske dozvole, nastavio započetu gradnju nakon izdavanja rešenja o obustavi radova.
Opseg i vrstu preduzetih radova, o kojima se u svom iskazu izjašnjavala svedok GG, a koji branilac u zahtevu interpretira smatrajući da nije pravilno cenjen, Vrhovni sud nije razmatrao budući da pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, ne predstavlja zakonski razlog, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti. Pored toga, Vrhovni sud nije razmatrao ni povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje branilac okrivljenog podnosi zahtev, nalazeći da zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, jer branilac ne obrazlaže u čemu se povreda krivičnog zakona konkretno sastoji.
Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ljubiše Kostadinovića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Sanja Živanović, s.r. Bojana Paunović, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković