Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23-drugi zakon ), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP. Odluke u parnicama sa tužbenim zahtevom kao u ovom slučaju zavise od utvrđenog činjeničnog stanja. Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje prava susvojine tužilaca na predmetnoj parceli sa po 1/2 idealna dela po osnovu održaja. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, matična kat. parcela .. bila je vlasništvo GG i DD, pravnih prethodnika tuženog, dok je kat. parcela .. bila valsništvo zadruge GG-DD, pravnog prethodnika tužilaca. Cepanjem matične kat. parcele .. (1961. godine), nastale su kat. parcele: .. (ovde sporna parcela) i .. . Rešenjem Sreskog suda u Aranđelovcu R 62/61 od 07.12.1961. godine, kojim je raskinuta imovinska zajednica zadruge GG-DD, konstatovano je da predmetna parcela .. nije obuhvaćena rešenjem o deobi jer se vodi na ĐĐ, GG i DD, koji na istu plaćaju porez. Kat. parcele .. (ovde sporna parcela) i .. (snimljene 1965. godine) bile su predmet sudske deobe u postupku R 214/65 kojom je izvršena deoba imanja u suvlasništvu ĐĐ, GG i DD (okončane 10.01.1966. godine). Na osnovu ove deobe, predmetna parcela .. uknjižena je u korist GG, pravnog prethodnika tuženog, koji se sve vreme nalazio u državini ove parcele, a nakon njegove smrti u državini se nalazi i tuženi. Utvrđeno je da je pravnim prethodnicima tužilaca bilo poznato da su pravni prethodnici tuženog bili u državini ove parcele, koji sve vreme plaćaju porez za ovu parcelu. Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da nisu ispunjeni uslovi za sticanje prava svojine tužilaca na predmetnoj parceli održajem u smislu odredbe člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, jer ni pravni prethodnici tužilaca, a ni tužioci nisu bili u njenoj državini, već su u državini bili pravni prethodnici tuženog.

Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava u pogledu primene člana 28. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa (koji se odnosi na sticanje prava svojine po osnovu vanrednog održaja), već se to pitanje rešava zavisno od konkretne činjenične i pravne situacije. U konkretnom slučaju, Vrhovni sud je našao da su nižestepeni sudovi prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneli odluku u skladu sa pravnim stavovima izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda u donetim u istim činjeničnim i pravnim situacijama.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari radi utvrđenja prava svojine podneta je 10.10.2017. godine, radi utvrđenja prava svojine, a vrednost predmeta spora iznosi 10.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković