Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u odbijajućem delu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju. Troškove revizijskog postupka nije tražila.

Ispitujući pobijanu odluku primenom člana 408. ZPP u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23) u vezi sa članom 202. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tužena su u tazbinskom srodstvu (tužilja je supruga brata tužene). Parnične stranke žive u zajedničkom dvorištu, tako što tužilja sa svojim suprugom živi u kući koju su sami izgradili, a tužena u kući u kojoj je nekad živeo svekar tužilje, a otac tužene. Tužena se 31.07.2017. godine u 18 časova (u zajedničkom dvorištu) obratila sinu tužilje, VV, rečima: „šta ti hoćeš“, te tom prilikom je istog pljunula a nakon toga se VV majci, ovde tužilji, obratila rečima: „šiptarko kosovarko“ a potom se i VV supruzi obratila rečima: „mečko debela šta ti znaš“, zbog čega je kao okrivljena oglašena odgovornom za učinjeni prekršaj iz člana 9. stav 1. Zakona o javnom redu i miru i osuđena na novčanu kaznu, pravnosnažnom presudom Prekršajnog suda u Smederevu Pr 5480/17 od 04.09.2018. godine. Po tužbi i po protivtužbi radi zaštite od nasilja u porodici, ovde tužene, kao tužilje protiv GG i ovde tužilje, kao tuženih vođen je postupak pred Osnovnim sudom u Smederevu P2 43/18, koji je okončan presudom od 02.10.2019. godine, kojom su izrečene mere zaštite od nasilja u porodici i zabranjeno tuženima da se približavaju tužilji na udaljenosti manjoj od 2 metra, kao i svako dalje uznemiravanje tužilje i zabranjeno tužilji da se približava tuženoj na udaljenosti manjoj od 2 metra kao i svako dalje uznemiravanje tužene. Događaj koji je osnov za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici u tom postupku dogodio se 23.07.2018. godine kojom prilikom je ovde tužilja vređala ovde tuženu i pretila istoj da neće još dugo ostati u kući, da će joj se šetati po celoj kući, da joj neće ostati ni pola stvari koje sada ima jer će ih sve izbaciti i odneti, a da tužena neće moći da dokaže da ih je ikad imala (kada je tužilja ušla u kuću koju koristi tužena jer joj je izvršitelj dao ključ od iste).

Prema izveštaju Centra za socijalni rad Smederevo u porodici tužene, tužilje i njenog supruga postoje duboko poremećeni odnosi duži niz godina zbog nerešenih imovinskih pitanja nakon smrti oca. Netrpeljivost između tužene s jedne strane i GG i tužilje s druge strane je konstantna, radi se o duboko poremećenim porodičnim odnosima, čiji su akteri neprijateljski nastrojeni jedni prema drugima i razmenjuju istu vrstu ponašanja – vređanje, nepoštovanje dogovora i nespremni su za saradnju. Postoji obostrano verbalno nasilje u porodici. Mišljenje Centra za socijalni rad Smederevo je da usvajanje predložene privremene mere – zabrane prilaska i uznemiravanje tužilje na udaljenosti od najmanje 30 metara, nije svrsishodno, jer je ista realno neizvodljiva, budući da strane koriste zajedničko dvorište i ulaz u dvorište, a kuće su na maloj udaljenosti, kao i da se u ovom slučaju ne radi o nasilju koje podrazumeva zloupotebu moći uz postavljenu konrolu i uplašenu žrtvu, već o duboko poremećenim odnosima u kojima su akteri neprijateljski nastrijeni jedni prema drugima i razmenjuju istu vrstu ponašanja u borbi za moć, a donošenje presude u vezi sa podelom imovine dovešće do smirivanja situacije jer su obe stranke izjavile da će se pridržavati presude. Ukazano je da su predložene mere u predmetu Osnovnog suda u Smederevu P2 43/18 imale efekta na ponašanje stranaka, jer od 2018. godine nije bilo prijava za nasilje u porodici.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog suda, pobijanom presudom je pravilno primenili materijalno pravo kada je odbijen predlog tužilje za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici kojom se zabranjuje tuženoj da tužilji prilazi na udaljenosti manjoj od 30 metara i da na bilo koji način kontaktira sa tužiljom, uz osnovan zaključak da za to nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi u smislu člana 197. i 198. Porodičnog zakona i da se zaštita žrtve i nasilnka od ponavljanja nasilničnog ponašanja u ovom slučaju postiže određenim merama u najdužem trajanju.

Članom 197. stav 1. Porodičnog zakona je propisano da nasilje u porodici predstavlja ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice, dok je stavom 2. tačka 1. istog člana propisano da se nasiljem u porodici u smislu stava 1. ovog člana, između ostalog, smatra naročito nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede, a tačkom 6. stava 2. istog člana, naročito vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje. Članom 197. stav 3. tačka 2. Porodičnog zakona, propisano je da se članovima porodice smatraju, između ostalog, i lica u tazbinskom srodstvu. Članom 198. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da se protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice, a članom 198 stav 2. predviđene su mere zaštite od nasilja u porodici.

Postupak radi zaštite od nasilja u porodici, u ovom slučaju, tužilja je inicirala tužbom zbog opisanog događaja iz jula 2017. godine, a ponašanje tužene, njeni akti tom prilikom, pravilno su okarakterisani kao nasilje u smislu člana 197. Porodičnog zakona koje opravdava određivanje mera zaštite predviđenih članom 198. stav 2. Porodičnog zakona. Sud, međutim, određuje mere zaštite, pored ostalog i u zavisnosti od vida nasilja koji je ispoljen, na koji način je došlo do ugrožavanja telesnog odnosno psihičkog integriteta, kakve su životne prilike žrtve i izvršioca, kao i kolika je potencijalna mogućnost da dođe do ispoljavanja daljeg nasilja, a sve sa ciljem da obezbedi adekvatnu reakciju na nasilje i omogući žrtvi najbolju zaštitu (svrsishodnost određivanja mera zaštite). Jedna od predviđenih mera zaštite člana 198. stav 2. tačka 3. Porodičnog zakona je zabarana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti. Određivanje ove mere podrazumeva da se utvrdi adekvatna udaljenost ispod koje se izvršilac nasilja ne sme približiti žrtvi (da bi se na taj način zaštitio ugrožen telesni ili psihički integritet žrtve), s tim da veličina udaljenosti izraženo u metrima bude tolika da izvršiocu nasilja zabranjuje pristup u prostor vidokruga žrtve nasilja. U suprotnom, ukoliko za to ne postoje uslovi, određivanje ove mere nije izvršivo, pa time ni svrsihodno.

U ovom slučaju, određivanje predložene mere – zabrane tuženoj prilaska tužilji na određenoj udaljenosti nije izvršivo, pa time ni svrsihodno u smislu člana 198 stav 1. u vezi člana 198. stav 2. tačka 3. Porodičnog zakon, s obzirom da stranke koriste zajedničko domaćinstvo i ulaz u dvorište i da su kuće stranaka na maloj udaljenosti (jer to znači da su nužno jedna drugoj u vidokrugu). Upravo suprotno, kod utvrđenja da je između stranaka (koje su tazbinski srodnici) prisutno obostrano verbalno nasilje, koje se iznova ponavlja u dužem vremenskom periodu, u kom odnosu se stranke smenjuju u ulozi žrtve i nasilnika, kao i kod procenjenog rizika od nastupanja težih oblika nasilja, sledi da su adekvatne mere zaštite, koje su realno izvršive i svrsihodne datoj situciji, upravo određene mere zabrane daljeg uznemiravanja predviđene članom 198. stav 2. tačka 5. Porodičnog zakona (istovremeno prema svakoj od stranaka i u najdužem trajanju).

Imajući u vidu izneto, revizijom se neosnovano pobija pravilnost odluke drugostepenog suda u delu u kom je odbijen predlog za određivanje mere zabrane tuženoj prilaska tužilji na određenoj udaljenosti (uz zabranu tuženoj da na bilo koji način kontaktira tužilju).

Revizija neosnovano pobija i pravilnost odluke o troškovima, jer je drugostepeni sud odluku da svaka stranka snosi svoje troškove postupka doneo vodeći računa o razlozima pravičnosti, saglasno pravilu iz člana 207. Porodičnog zakona.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 414. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković