- suda Termini Imereseu od 11.06.2010. godine, potvrđena presudom Apelacionog suda u Palermu od 16.11.2012. godine, kojom je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela zločini protiv imovine nasiljem nad stvarima ili ljudima iz člana 624 (A), 625 tačka 2 i 5 Krivičnog zakona Republike Italije i dr. (krivično delo teška krađa iz člana 204. krivičnog zakonika Republike Srbije) i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine,

- suda Termini Imereseu od 04.04.2012. godine, potvrđena presudom Apelacionog suda u Palermu od 18.10.2013. godine, kojom je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela zločini protiv imovine nasiljem nad stvarima ili ljudima iz člana 624 drugi dodatak (bis), 625 broj 2 Krivičnog zakona Republike Italije i dr. (krivično delo teška krađa iz člana 204. krivičnog zakonika Republike Srbije) i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 2 meseca,

- suda u Agriđentu od 17.06.2014. godine, potvrđena presudom Apelacionog suda u Palermu od 26.01.2015. godine, kojom je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela zločini protiv imovine nasiljem nad stvarima ili ljudima iz člana 624 tačka 2, 625 stav 1 broj 2 i 5 Krivičnog zakona Republike Italije i dr. (krivično delo teška krađa iz člana 204. krivičnog zakonika Republike Srbije) i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 2 meseca,

- sudije za prethodnu istragu suda u Šaku broj 81/15, potvrđena presudom Apelacionog suda u Palermu od 07.06.2016. godine, kojom je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela zločini protiv imovine nasiljem nad stvarima ili ljudima iz člana 628 Krivičnog zakona Republike Italije i dr. (krivično delo teška krađa iz člana 204. krivičnog zakonika Republike Srbije) i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 godina i 5 meseci i 10 dana,

- suda Šaka, delimično preinačena od strane Apelacionog suda u Palermu od 10.03.2017. godine, kojom je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela zločini protiv imovine nasiljem nad stvarima ili ljudima iz člana 624 drugi dodatak (bis) i 625 broj 2 i 5 Krivičnog zakona Republike Italije i dr. (krivično delo teška krađa iz člana 204. krivičnog zakonika Republike Srbije) i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 8 meseci,

pa je Viši sud u Beogradu okrivljenom AA (ranije ...), sa ličnim podacima kao u izreci, prethodno utvrdio pojedinačne kazne zatvora u trajanju od 3 godine, 4 godine, 5 godina i 2 meseca, 2 godine i 2 meseca, 7 godina i 9 meseci, 3 godine i 8 meseci i okrivljenog AA (ranije ...), te primenom Konvencije o transferu osuđenih lica iz 1983. godine sa Dodatnim protokolom (Sl. list SRLJ – Međunarodni ugovori 4/2001), kao i člana 4., 42., 45., 48., 50., 60. i 63. Krivičnog zakonika, zbog krivičnih dela iz člana 204. Krivičnog zakonika, osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 22 (dvadesetdve) godine i 10 (deset) meseci i 9 (devet) dana, u koju mu se uračunava vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora počev od 13.11.2013. godine pa nadalje, kao i 480 dana prevremenog puštanja na slobodu i na novčanu kaznu u iznosu od 7.111 evra, u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu NBS na dan isplate. U stavu II odobren je premeštaj okrivljenog AA (ranije ...) iz Republike Italije u Republiku Srbiju, radi nastavka izvršenja kazne zatvora.

Protiv navedene pravnosnažne presude Vrhovni javni tužilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 1063/24 od 10.10.2024. godine, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi sa članom 45. stav 1. i 60. stav 2. tačka 2) Krivičnog zakonika i članom 10. i 11. Konvencije o transferu osuđenih lica, sa predlogom da Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji i preinači pobijanu presudu, tako što će okrivljenom izreći jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 20 (dvadeset) godina uz uračunato vreme provedeno na izdržavanju kazne, kao i sporednu novčanu kaznu u iznosu od 7.111 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio braniocu, advokatu Sari Stepanović, Vrhovni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni sud je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnom presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca ističe da je pobijanom presudom učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi sa članom 45. stav 1. i 60. stav 2. tačka 2) Krivičnog zakonika i članom 10. i 11. Konvencije o transferu osuđenih lica, na štetu okrivljenog AA (ranije ...).

Iz spisa predmeta se utvrđuje da je presudom Apelacionog suda u Palermu broj 341/2018 S.I.E.P, okrivljeni AA (ranije ...) osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 22 godine, 10 meseci i 9 dana i novčanu kaznu u iznosu od 7.111 evra.

Ministarstvo pravde Republike Srbije je dana 10.10.2019. godine, Višem sudu u Beogradu dostavilo zamolnicu Ministarstva pravde Republike Italije broj 713-02- 1065/2019-8 od 06.08.2019. godine uz zahtev okrivljenog AA (ranije ...) da Republika Srbija izvrši napred navedenu stranu krivičnu presudu, a Viši sud u Beogradu je, postupajući po dostavljenoj zamolnici, dana 17.08.2021. godine doneo pobijanu presudu Kre1 33/19 od 17.08.2021. godine, (pravnosnažna dana 09.08.2022. godine), kojom je predmetna zamolnica usvojena i priznata je presuda Apelacionog suda u Palermu broj 341/2018 S.I.E.P, a okrivljeni je, nakon što su mu tom presudom utvrđene pojedinačne kazne zatvora izrečene pravnosnažnim presudama, bliže navedenim u izreci pobijane presude, osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 22 godine i 10 meseci i 9 dana, u koju mu se uračunava vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora počev od 13.11.2013. godine pa nadalje, kao i 480 dana prevremenog puštanja na slobodu i na novčanu kaznu u iznosu od 7.111 evra, u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu NBS na dan isplate.

Odredbom člana 45. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da kazna zatvora ne može biti kraća od trideset dana niti duža od dvadeset godina.

Odredbom člana 60. stav 2. tačka 2) Krivičnog zakonika propisano je da ako je sud za krivična dela u sticaju utvrdio kazne zatvora, povisiće najtežu utvrđenu kaznu, s tim da jedinstvena kazna ne sme dostići zbir utvrđenih kazni, niti preći dvadeset godina zatvora.

Odredbom člana 16. stav 2. Ustava Republike Srbije propisano je da su opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Potvrđeni međunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnoj situaciji, pored napred citiranih odredbi Krivičnog zakonika, neophodno je imati u vidu odredbe Konvencije o transferu osuđenih lica sa Dodatnim protokolom („Sl. glasnik SRJ-međunarodni ugovori“ broj 4/2001), kojom je u članu 10. stav 1. propisano da u slučaju daljeg izdržavanja kazne, državu izdržavanja kazne obavezuje pravna priroda i dužina sankcije izrečene kazne, dok je u stavu 2. iste odredbe propisano da ukoliko su priroda ili dužina ove sankcije nespojivi sa zakonodavstvom države izdržavanja kazne ili ukoliko zakonodavstvo ove države to zahteva, država izdržavanja kazne može da putem sudske ili administrativne odluke prilagodi ovu sankciju kazni ili meri koje za krivična dela iste vrste predviđa njen sopstveni zakon. Ova kazna ili mera, po svojoj prirodi treba da maksimalno odgovara onoj koja je izrečena kaznom koja treba da se izdrži. Po svojoj suštini ili trajanju ne može biti stroža od kazne izrečene u državi izricanja kazne niti preći maksimum koji predviđa zakon države izdržavanja kazne.

Pored ovoga, odredbom člana 11. stav 1. alineja d) navedene Konvencije je propisano da nadležni organ u slučaju izmene kazne primenjuje postupak predviđen zakonodavstvom države izdržavanja kazne, te da prilikom izmene, nadležni organ neće pooštriti krivičnu odgovornost osuđenog lica i neće ga obavezivati minimalna sankcija koju za to ili za više počinjenih krivičnih dela, eventualno predviđa država izdržavanja kazne.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Vrhovni sud nalazi da se povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, na koju se zahtevom za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca ukazuje, sastoji u tome što je prvostepeni sud odlukom o kazni prekoračio granice ovlašćenja koje ima po zakonu, na taj način što je okrivljenog AA (ranije ...), pored ostalog, osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 22 godine i 10 meseci i 9 dana, čime je povredio odredbe članova 45. stav 1. i 60. stav 2. tačka 2) Krivičnog zakonika, jer tako izrečena jedinstvena kazna zatvora prelazi 20 (dvadeset) godina, što je opšti maksimum kazne zatvora odnosno najviša moguća mera ove kazne, a što je u konkretnom slučaju u suprotnosti i sa citiranim odredbama Konvencije o transferu osuđenih lica sa Dodatnim protokolom.

Zbog učinjene povrede krivičnog zakona, Vrhovni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca Ktz 1063/24 od 10.10.2024. godine, pa je ukinuo pravnosnažnu presudu Višeg suda u Beogradu Kre1 33/19 od 17.08.2021. godine i predmet vratio tom sudu na ponovno odlučivanje povodom zahteva za izvršenje strane krivične presude uz premeštaj, da bi se u ponovnom postupku, imajući u vidu primedbe iznete u ovoj presudi, donela pravilna, jasna i na zakonu zasnovana odluka.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                              Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                         Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković