Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Predrag Ćetković advokat iz ..., protiv tuženih Orgačkog društva „Izvršitelji BB i VV“ iz Novog Sada (za člana orgačkog društva – javnog izvršitelja VV) sa sedištem u Novom Sadu, koga zastupa punomoćnik Stevan Rajić, advokat iz ... i Republike Srbije – Osnovni sud u Novom Sadu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji prvotuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 803/23 od 13.04.2023. godine, u sednici održanoj 24.10.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 803/23 od 13.04.2023. godine i presuda Višeg suda u Novom Sadu P 274/2022 od 22.12.2022. godine u stavu prvom i obavezujućem delu stava trećeg izreke i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 274/2022 od 22.12.2022. godine, stavom prvim izreke, tužbeni zahtev tužioca AA iz ... je usvojen u odnosu na tuženog OD „Izvršitelji BB i VV“ Novi Sad, pa je obavezan tuženi OD „Izvršitelji BB i VV“ Novi Sad, da na ime naknade štete – izmakle koristi, isplati tužiocu iznos od 5.953.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od dana podnošenja tužbe, 29.06.2018. godine, do isplate, i da na ime neosnovnog obogaćenja isplati tužiocu iznos od 205.783,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.07.2022. godine do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev u odnosu na tuženu Republiku Srbiju – Osnovni sud u Novom Sadu kojim je traženo da se obaveže ovaj tuženi da na ime naknade štete – izmakle koristi solidarno sa OD „Izvršitelji BB i VV“ Novi Sad, isplate tužiocu iznos od 5.953.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe 29.06.2018. godine do isplate, kao i da na ime neosnovanog obogaćenja isplati tužiocu iznos od 70.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 20.07.2022. godine do isplate. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi OD „Izvršitelji BB i VV“ Novi Sad da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 814.310,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate, dok je odbijen zahtev tužioca za isplatu zatezne kamate na iznos dosuđenih troškova postupka od dana izvršnosti do tražene kamate od dana pravosnažnosti presude. Stavom četvrtim izreke obavezan je tužilac da tuženoj Republici Srbiji – Osnovnom sudu u Novom Sadu na ime troškova postupka isplati iznos od 24.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 803/23 od 13.04.2023. godine žalba prvotuženog je odbijena i prvostepena presuda u pobijanom usvajajućem delu i usvajajućem delu odluke o troškovima parničnog postupka (stav 1. i deo stava 3. izreke) je potvrđena i odbijen je zahtev prvotuženog za naknadu troškova prvostepenog postupka.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi OD „Izvršitelji BB i VV“ iz Novog Sada je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih zakonskih razloga zbog kojih se revizija može izjaviti.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), pa je ocenio da je izjavljena revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene bilo koje odredbe ZPP, pa nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pred javnim izvršiteljem VV, koja obavlja delatnost u okviru Ortačkog društva „Izvršitelji BB i VV“ , za područje Višeg suda i Privrednog suda u Novom Sadu, vođen je postupak II 34/15 po predlogu izvršnog poverioca „Findomestic Banka“ ad Novi Beograd od 17.10.2012. godine, protiv izvršnih dužnika GG i DD, sprovođenjem izvršenja na nepokretnosti u suvlasništvu izvršnog dužnika – dvoiposobnom stanu bliže opisanom u obrazloženju presude, čija je vrednost prema zaključku izvršitelja od 05.05.2015. godine utvrđena u iznosu od 8.690.000,00 dinara. Prva javna prodaja ove nepokretnosti nije uspela, pa je druga zakazana za 22.06.2015. godine u 11,00 časova u kancelariji izvršitelja, sa početnom cenom od 2.607.000,00 dinara. Tužilac je bio zainteresovan za kupovinu stana, s obzirom na to da je vlasnik stana na istoj adresi i želeo je da kupi ovaj stan svojoj ćerki. Na dan kada je zakazana druga javna prodaja tužilac je zajedno sa GG pristupio u prostorije izvršitelja VV, ispred zgrade su zatekli određen broj ljudi. Nakon što su ušli u prostoriju tužilac je na blagajni predao novac, dobio je priznanicu, pa su oko 10,45 časova bili ispred kancelarije u kojoj je trabalo da se održi javna prodaja. U 11,05 časova iz te kancelarije izašao je ĐĐ, zaposlen u ortačkom društvu na pravnim poslovima, i saopštio da je prodaja gotova, nakon čega su ušli u prostoriju gde su zatekli samo jednog čoveka –EE, kome je ĐĐ dao odštampane papire da potpiše. Javnu prodaju je tog dana vodio upravo ĐĐ, po ovlašćenju izvršitelja VV, u zapisniku je konstatovano da nisu pristupili uredno pozvani poverilac i dužnik, a da je pristupilo 17 zainteresovanih lica čija su imena navedena, a među kojima nije bilo tužiočevog imena. Prema zapisniku, donet je zaključak da se otpočinje sa javnim nadmetanjem, da se stavljaju najpovoljnije ponude za navedeni stan, da početnu cenu u iznosu od 2.607.000,00 dinara prihvata kupac EE, da sledeći licitacioni korak iznosi 2.373.000,00 dinara i da nema ponude za ovu cenu, te je konstatovano da je navedeni stan prodat EE iz ... za iznos od 2.607.000,00 dinara, te je konstatovano da je javna prodaja završena u 11,16 sati. Zapisnik su potpisali ĐĐ, licitanti i kupac.

Nakon toga, tužilac je 26.06.2015. godine podneo izvršitelju zahtev za otklanjanje nepravilnosti, u spisima izvršitelja je sačinjena službena beleška u kojoj je konstatovano da je od tužioca primljeno jemstvo od 7.200 evra, a da davalac jemstva nije pristupio u kancelariju izvršitelja u kojoj se prodaja održavala. Zaključkom od 29.06.2015. godine stavljeni su van snage zaključak o javnom nadmetanju od 22.06.2015. godine i zaključak o dodeli stana, istog dana je izvršeno i vraćanje uplaćene cene za EE u iznosu od 2.607.000,00 dinara, ali taj zaključak nije ekspedovan strankama i učesnicima u postupku, već je sledećeg dana izvršitelj VV dala uputstvo ĐĐ da donese zaključak kojim se odbija zahtev za otkalanjanje nepravilnosti. Zaključkom izvršitelja od 30.06.2015. godine stavljen je van snage zaključak od 29.06.2015. godine i novim zaključkom izvršitelja od 29.06.2015. godine pod brojem II 34/15 odbijen je zahtev tužioca za otklanjanje nepravilnosti zbog toga što, iako je dao jemstvo nije pristupio prodaji, te da nije moglo ni biti konstatovano njegovo pristustvo na zapisniku. Taj zaključak je ekspedovan strankama i učesnicima u postupku. Potom je, zaključkom izvršitelja II 34/15 od 01.07.2015. godine stan predat kupcu EE, a 20.07.2015. godine donet je zaključak o namirenju, da bi 05.08.2015. godine bio donet zaključak kojim je izvršnim dužnicima naložena predaja poseda stana kupcu. Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu Ion 216/15 od 17.11.2015. godine, po zahtevu tužioca za otklanjanje nepravilnosti učinjenih u toku sprovođenja izvršenja, utvrđeno je da je osnovan zahtev tužioca kao učesnika u postupku i da su učinjene nepravilnosti u sprovođenju izvršenja donošenjem zaključaka bliže navedenih u obrazloženju. Ovo rešenje je rešenjem veća Osnovnog suda u Novom Sadu Ipvi 1412/15 od 22.12.2015. godine preinačeno, po prigovoru kupca EE i odbijen je zahtev tužioca.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je zaključio da je prvotuženi odgovoran za štetu koju je tužilac pretrpeo, a koja se ogleda u izgubljenoj koristi u vidu razlike između cene po kojoj je tužilac želeo i mogao u datim okolnostima da kupi navedeni stan da je javna prodaja zaista i održana i da kršenjem propisa i pravila izvršne procedure nije sprečen da u njoj učestvuje, i procenjene tržišne vrednosti stana od 8.690.000,00 dinara. Odgovornost prvotuženog se zasniva na odredbi člana 326. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Sl. glasnik RS“ br. 31/2011), članu 74. stav 1. i članu 131. istog Zakona. Takođe, odgovornost prvotuženog se zasniva i na odredbama člana 154. i 155. Zakona o obligacionim odnosima, kao i na članu 189. istog Zakona. Naime, prema stanovištu prvostepenog suda, tužiocu je, kao potencijalnom kupcu, koji je uplatio neophodan predujam i legitimisao se za učesnika u fazi prodaje nepokretnosti, radnjama prvotuženog neopravdano uskraćena pravna mogućnost da pod određenim uslovima postane vlasnik nepokretnosti koja je predmet prodaje, za šta je adekvatna satisfakcija naknada štete, u smislu člana 131. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Iako je sud u izvršnom postupku doneo odluku da nije bilo nepravilnosti u postupku javne prodaje, tužilac je u ovom postupku dokazao da mu je radnjama prvotuženog prouzrokovana šteta, te je tužbeni zahtev usvojen. Radnje prvotuženog kojima je načinjena šteta tužiocu ogledaju se u nedoslednostima kod sprovođenja postupka javne prodaje, pre svega u činjenici da je od tužioca primljen novac na ime jemstva za učešće u licitaciji pre postupka javne prodaje, a da nije pozvan i da učestvuje u postupku, iako je bio ispod kancelarije u kojoj je zakazana javna prodaja zajedno sa izvršnim dužnikom. Nadalje, očigledna nedoslednost se ogleda u donošenju akata od strane prvotuženog, zaključaka od 29.06. i 30.06.2015. godine.

Drugostepeni sud je u svemu prihvatio razloge prvostepenog suda zbog kojih je usvojen tužbeni zahtev, smatrajući da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je zaključio da je tužilac tokom postupka dokazao da mu je radnjama prvotuženog prouzrokovana šteta, a da se radnje prvotuženog ogledaju u nedoslednostima kod sprovođenja postupka javne prodaje. Takođe, drugostepeni sud smatra da je pravilno opredeljena visina tužbenog zahteva, izmakla dobit, imajući u vidu procenjenu tržišnu vrednost navedene nepokretnosti u visini od 8.690.000,00 dinara po kojoj bi tužilac tu nepokretnost očekivano mogao da proda da je postao vlasnik, umanjene za iznos koje je tužilac bio spreman da izdvoji za prodaju - 2.737.000,00 dinara. Pri tome, zaključak sudova je da je tužilac imao legitimno očekivanje da postane vlasnik nepokretnosti, a uskraćivanje te pravne mogućnosti predstavlja osnov za naknadu štete.

Međutim, za sada se ovakvo stanovište nižestepenih sudova ne može prihvatiti, jer je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno, na šta se u reviziji osnovano ukazuje.

Naime, osnovano se u reviziji ukazuje da prvostepeni, a ni drugostepeni sud nije ocenio prigovor zastarelosti potraživanja koji je istaknut u odgovoru na tužbu, a imajući u vidu dan javne prodaje i dan podnošenja tužbe, pri čemu nije naveden ni tačan dan nastanka štete.

Takođe, iz izvedenih dokaza proizlazi da je zapisnik o javnom nadmetanju ostao na snazi i da je odlukama Osnovnog suda u Novom Sadu, koje su donete u postupku po prigovoru za otklanjanje nepravilnosti u izvršnom postupku, utvrđeno da nije bilo nepravilnosti, a nižestepeni sudovi utvrđuju nedoslednost u postupku sprovođenja javne licitacije i zaključuju da je bilo nepravilnosti u sprovođenju izvršenja – javne licitacije u kojoj je prodat navedeni stan.

Pored toga, nejasno je na koji način su nižestepeni sudovi utvrdili osnov i visinu izmakle dobiti tužioca, s obzirom da u postupku nije na pouzdan način utvrđeno da bi tužilac zaista i pobedio u postupku javne licitacije, da bi kupio nepokretnost po ceni koju je opredelio niti da bi mogao očekivano da proda nepokretnost u visini tržišne vrednosti koja je utvrđena u postupku izvršenja.

Saglasno članu 189. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima oštećeni ima pravo kako na naknadu obične štete, tako i na naknadu izmakle koristi. Prema stavu 3. ovog člana pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikom radnjom ili propuštanjem. Prema ovoj zakonskoj odredbi poveriocu treba priznati pravo na naknadu štete za izmaklu korist ako su ispunjeni određeni uslovi, a to je da je šteta u vidu izmakle koristi izvesna i da postoje elementi na osnovu kojih se može odrediti iznos izmakle koristi i ako očekivana izmakla korist ne bi bila protivna važećim propisima i dobrim poslovnim običajima. Pravo na naknadu štete zbog izmakle koristi poverilac će imati samo ako je prema onome što se u životu redovno dešava ili prema posebnim okolnostima slučaja izvesno (van razumne sumnje) da bi tu korist i ostvario. Pri tome nije dovoljno neko optimističko predviđanje dobitka i nije dovoljno da je poverilac planirao dobitak. Dobitak za koji se po subjektivnim procenama i željama poverioca pretpostavljalo da će nastupiti, ne uzima se u obzir prilikom odmeravanja naknade štete. Traži se da je u pitanju dobitak koji bi svakako nastao, da postoji razumna verovatnoća u pogledu ostvarenja takve koristi. Dakle, da bi se ostvarilo pravo na naknadu štete po osnovu izmakle koristi, potrebno je da se ispune određeni uslovi, pa između ostalog da je šteta u vidu izmakle koristi izvesna i da se dobit mogla očekivati po redovnom toku stvari ili posebnim okolnostima, kao i da je ostvarenje dobiti bilo sprečeno štetnikovom radnjom. Izmakla korist mora biti konkretno dokazana.

Pošto nižestepeni nisu potpuno utvrdili činjenično stanje, pravilnost primene materijalnog prava nije mogla biti ispitana, zbog čega je revizija prvotuženog usvojena, a nižestepene presude ukinute.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će postupiti po primedbama iz ovog rešenja, oceniti prigovor zastarelosti potraživanja istaknut od strane prvotuženog u odgovoru na tužbu, oceniti činjenicu da u sudskom postupku koji je vođen po prigovoru tužioca za otklanjanje nepravilnosti učinjenih u postupku javne licitacije nije usvojen prigovor tužioca i da je zapisnik o javnoj licitaciji ostao na snazi, te će oceniti da li je tužilac dokazao postojanje štete u vidu izgubljene dobiti, kao i visinu te štete. Pošto postupi po navedenim primedbama prvostepeni sud će ponovo odlučiti o tužbenom zahtevu.

S obzirom da odluka o troškovima postupka zavisi od konačnog ishoda spora, pobijane presude su ukinute i u usvajajućem delu odluke o troškovima postupka.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja, na osnovu člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković