Istom presudom, okrivljenom je na osnovu člana 85. KZ, izrečena mera bezbednosti zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno na izdržavanju kazne ne uračunava u vreme trajanja ove mere bezbednosti.

Pored toga, okrivljeni je na osnovu člana 261. ZKP i 264. ZKP obavezan da na ime troškova krivičnog postupka i to sudskog paušala plati iznos od 10.000,00 dinara, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 660/23 od 11.12.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca VJT u Kragujevcu i branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Duško Vilotijević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati i to presudi Višeg suda u Kragujevcu SPK 7/19 od 13.03.2019. godine.

S tim u vezi branilac okrivljenog navodi da je SPK presuda sporazum o priznanju krivičnog dela koji je zaključio okrivljeni BB sa javnim tužiocem, odnosno njegova nagodba sa tužiocem i da se iz takve presude ne utvrđuju činjenice navedene u opisu krivičnog dela koje je okrivljeni priznao. Po navodima branioca SPK presuda nije isprava iz člana 138. stav 2. ZKP, pa se kao takva ne može ni koristiti u drugom krivičnom postupku. Imajući u vidu da je sud zasnovao odluku na ovom dokazu, isti je pribavljen suprotno članu 16. i 84. ZKP

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti su neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

U spisima predmeta se nalazi presuda SPK 7/19 od 13.03.2019. godine, koja je izvedena kao dokaz činjenice da je okrivljeni BB oglašen krivim za produženo krivično delo primanje mita u saizvršilaštvu iz člana 367. stav 1. KZ u vezi člana 33. u vezi člana 61. stav 1. i 5.KZ i u tom smislu je pravnosnažna presuda kao isprava – zakonit dokaz.

Što se tiče krivice okrivljenog AA, prvostepeni sud nije samo na presudi SPK 7/19 od 13.03.2019. godine kojom je prihvaćen sporazum o priznanju krivičnog dela okrivljenog BB, zasnovao pobijanu pravnosnažnu presudu, već je presudu zasnovao i na drugim pisanim dokazima izvedenim u toku postupka, a koji po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini predstavljaju zakonite dokaze na kojima se presuda može zasnivati. Prema tome, suprotno navodima zahteva, dokaz nije iskaz okrivljenog BB, već pravnosnažna presuda doneta od strane nadležnog suda u zakonitom postupku, pa su ocenjeni kao neosnovani navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i navodima da je nezakonit dokaz naredba sudije za prethodni postupak Višeg suda u Kragujevcu Str.kri 41/14 od 21.03.2014. godine, kojom je naređena primena mere tajnog nadzora komunikacije prema BB, zbog osnovane sumnje na krivično delo primanje mita iz člana 367. KZ.

U vezi navedene povrede, branilac okrivljenog ističe da je članom 167. stav 2. ZKP propisano da se naredba o meri tajnog nadzora komunikacije odnosi na tačno određeno lice, u konkretnom slučaju okr. BB, a da se u naredbi ne pominje okrivljeni AA, kao i da mora postojati obrazloženi zahtev VJT u Kragujevcu da bi se donela ovakva naredba, a koji takođe ne postoji, čime je ova dokazna radnja – naredba sudije za prethodni postupak nezakonita, kao i transkripti razgovora od 06.04.2014. godine proizašli iz nje.

Iste navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA, advokat Duško Vilotijević, isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud - Apelacioni sud u Kragujevcu je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude Kž1 660/23 od 11.12.2023. godine je dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav (strana 3, prvi, drugi, treći i četvrti stav drugostepene presude), koje razloge Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

I po oceni Vrhovnog suda materijal prikupljen primenom navedene posebne dokazne radnje, se mogao koristiti kao dokaz u krivičnom postupku, u smislu člana 164. ZKP. Ovo iz razloga što je naredba o meri tajnog nadzora komunikacije doneta u odnosu na okr. BB, pa je primenom te dokazne radnje, prikupljen materijal i u odnosu na okr. AA i u odnosu na krivično delo koje je obuhavaćeno odredbom člana 162. ZKP, te ovakav dokaz predstavlja slučajni nalaz koji se može koristiti u skladu sa navedenom odredbom ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Ostalim navodima zahteva, branilac osporava dokaznu snagu SPK presude, ističući navode odbrane okr. BB, a koji navodi su po stavu branioca suprotni zaključenom sporazumu o priznanju krivičnog dela, te isticanjem činjenica gde se ko od policijskih službenika - okrivljenih nalazio prilikom vršenja službenog zadatka, na koji način branilac polemiše sa činjeničnim navodima utvrđenim tokom postupka. Pored toga, branilac okrivljenog ističe kao spornu i naredbu sudije za prethodni postupak Višeg suda u Kragujevcu Str.kri 53/14 od 09.04.2014. godine kojom je naređena primena mere tajnog nadzora komunikacije prema AA, zbog osnovane sumnje na krivično delo primanje mita iz člana 367. KZ. Međutim, branilac ne ističe nezakonitost ovog dokaza, već polemiše sa istim, ističući da se navedena naredba ne odnosi na kritične događaje za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, te da navedena naredba nije bila od uticaja u ovom krivičnom postupku, na koji način odbrana i ovim navodima polemiše sa utvrđenim činjeničnim stanjem tokom krivičnog postupka u smislu člana 440. ZKP.

Pored toga branilac okrivljenog ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Međutim, kako povrede odredbe člana 440. ZKP i člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP kao i člana 460. ZKP na koji ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti, ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda pobrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni sud u ocenu ovih povreda nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti ocenio neosnovanim i, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković