U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Bojane Paunović i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u prekršajnom predmetu okrivljenog AA, zbog prekršaja iz člana 333. stav 2. u vezi stava 1. tačka 9) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva Ptz.br. 751/24 od 03.12.2024. godine, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Prekršajnog suda u Kragujevcu 5Pr.br. 6009/22 od 19.08.2024. godine i Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenje u Kragujevcu I-116Prž.br. 21755/24 od 08.10.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 17.12.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

USVAJA SE kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva Ptz.br. 751/24 od 03.12.2024. godine pa se PREINAČUJU pravnosnažne presude Prekršajnog suda u Kragujevcu 5Pr.br. 6009/22 od 19.08.2024. godine i Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenje u Kragujevcu I-116Prž.br. 21755/24 od 08.10.2024. godine, tako što Vrhovni sud, na osnovu člana 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima, prema okrivljenom AA, zbog prekršaja iz člana 333. stav 2. u vezi stava 1. tačka 9) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i člana 332. stav 1. tačka 70) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, OBUSTAVLJA prekršajni postupak.

Troškovi prekršajnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prekršajnog suda u Kragujevcu 5Pr.br. 6009/22 od 19.08.2024. godine okrivljeni AA oglašen je odgovornim zbog prekršaja iz člana 333. stav 2. u vezi stava 1. tačka 9) ZOBS-a, za koje mu je sud prethodno utvrdio novčanu kaznu u iznosu od 8.000,00 dinara i dva kaznena poena i prekršaja iz člana 332. stav 1. tačka 70. ZOBS-a, za koje mu je sud prethodno utvrdio novčanu kaznu u iznosu od 10.000,00 dinara i dva kaznena poena, pa je osuđen na jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 18.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini sud će, na osnovu člana 315. Zakona o prekršajima posebnim rešenjem odlučiti o načinu izvršenja neplaćene novčane kazne i izrečena su mu jedinstvena četiri kaznena poena koja će se evidentirati po pravnosnažnosti presude. Odlučeno je o troškovima prekršajnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenje u Kragujevcu I-116Prž.br. 21755/24 od 08.10.2024. godine u stavu prvom usvojena je žalba branioca okrivljenog i rešenje Prekršajnog suda u Kragujevcu 5Pr.br. 6009/22 od 05.09.2024. godine, preinačeno tako što se žalba branioca okrivljenog izjavljena na presudu Prekršajnog suda u Kragujevcu 5Pr.br. 6009/22 od 19.08.2024. godine smatra blagovremenom. U stavu drugom odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Prekršajnog suda u Kragujevcu 5Pr.br. 6009/22 od 19.08.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ptz.br. 751/24 dana 03.12.2024. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude preinači, tako što će prema okrivljenom AA za prekršaj iz člana 333. stav 2. u vezi stava 1. tačka 9) ZOBS-a i prekršaja iz člana 332. stav 1. tačka 70) ZOBS-a obustaviti prekršajni postupak i odlučiti da troškovi postupka padnu na teret budžetskih sredstava suda.

Na sednici veća o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima, obavestio Vrhovnog javnog tužioca, Vrhovni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Osnovano se podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima, jer je prilikom donošenja presude prvostepeni sud povredio pravo na odbranu okrivljenog, koju povredu nije otklonio ni drugostepeni sud, a što je bilo od uticaja na donošenje zakonitih i pravilnih presuda.

Osim toga, osnovano javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva u zahtevu navodi i da je u odnosu na prekršaje, za koji je okrivljeni oglašen odgovornim, a koji su učinjeni dana 11.10.2022. godine u smislu člana 84. stav 7. u vezi stava 1. Zakona o prekršajima istekom dana 11.10.2024. godine nastupila apsolutna zastarelost vođenja prekršajnog postupka.

Iz spisa predmeta proizlazi da je prvostepeni sud na zapisniku saslušao okrivljenog na sve okolnosti prekršaja koji mu se stavljaju na teret, da je negirao izvršenje prekršaja, da je sud zatim u dokaznom postupku u svojstvu svedoka saslušao oštećenog BB koji je neposredno uočio prekršaj okrivljenog o čemu se detaljno izjašnjavao na zapisniku od 10.07.2024. godine opisujući radnje okrivljenog koje su dovele do činjenja prekršaja, da je prekršajni sud zatim doneo presudu dana 19.08.2024. godine kojom je okrivljenog oglasio odgovornim za navedene prekršaje.

U razlozima za svoju odluku sud je naveo da nije prihvatio odbranu okrivljenog, već je istu ocenio kao očigledno datu radi izbegavanja prekršajne odgovornosti za predmetne prekršaje i da navode odbrane okrivljenog da nije osetio da je bilo koga udario, a da jeste stao bi i sačekao da se uviđaj završi, da je otišao sa lica mesta jer nikoga nije udario i da oštećenja auta nije bilo zbog kritične prilike, već je bilo nekih godinu dana pre ovog događaja i da je branik tom prilikom oštećen, nije prihvatio jer su apsolutno netačni i protivrečni svim izvedenim pisanim dokazima, kao i iskazima saslušanih svedoka VV i oštećenog BB koji je bio očevidac događaja čijem iskazu je sud poklonio veru i koji je prethodno bio upozoren na posledice davanja lažnog iskaza i koji je naveo da je kritičnom prilikom bio parkiran na betonskom proširenju sa leve strane kolovoza ulice ... kod broja .. sa čeonom stranom vozila usmerenom ka kolovozu ulice ..., te naveo da se nalazio preko puta i da je jasno video da je ovde okrivljeni AA upravljao putničkim vozilom i kretao se ulicom ... smerom od ulica ... ka raskrsnici sa ulicom ... i koji je dolaskom na navedenu raskrsnicu zaustavio vozilo, a zatim je otpočeo radnju kretanja vozilom unazad, a da se prethodno nije uverio da takvu radnju može da otpočne i na taj način je svojim zadnjim desnim delom vozila udario u zadnji levi ugao njegovog vozila, i on je jasno video da je udario u njegovo vozilo te je nastavio svoje kretanje i nije se zaustavio dok je on pokušavao da ga zaustavi, ali se on nije obazirao na to, već je nastavio svoje kretanje, te je sud ovakvu izjavu oštećenog prihvatio jer je istu ocenio kao jasnu, nedvosmislenu i uverljivu, te mu je poklonio punu veru, a koja izjava je u saglasnosti sa ostalim izvedenim dokazima (strana 4 stav tri obrazloženja presude). Sud je nadalje naveo u razlozima presude da je sve ovo potkrepljeno i pisanim dokazima i to skicom lica mesta, fotodokumentacijom o oštećenju vozila, zapisnikom o izvršenoj kontroli učesnika u saobraćaju i zapisnikom o izvršenom uviđaju saobraćajne nezgode (strana 4 stav četiri obrazloženja presude).

Prvostepeni prekršajni sud je na osnovu prevashodno izjave svedoka oštećenog BB koji je bio očevidac i koji je prijavio prekršaje nakon čega je i sproveden uviđaj utvrdio prekršajnu odgovornost okrivljenog.

Međutim, prekršajni sud uopšte okrivljenog nije upoznao sa izjavom svedoka oštećenog BB kao dokazom koji ga tereti, pa bilo na način da je pozvao okrivljenog da se izjasni na izjavu svedoka oštećenog, ili pak da tu izjavu kao dokaz dostavi okrivljenom na izjašnjenje, već je mimo te svoje obaveze doneo presudu koja okrivljenog tereti upravo na temelju tog dokaza – izjava svedoka oštećenog BB.

Odredbom člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da se pre donošenja odluke, okrivljenom mora dati mogućnost da se izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve činjenice i dokaze koji mu idu u korist, osim u slučajevima predviđenim zakonom.

Na ovaj način prvostepeni prekršajni sud je učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima povređujući pravo okrivljenog na odbranu, što je uticalo na zakonitu i pravilnu odluku.

Pored iznetog, iz spisa predmeta proizlazi da je branilac okrivljenog u svojoj žalbi isticao povredu prava na odbranu i to da su svedoci BB i VV saslušani pred sudom pri čemu ni okrivljeni ni branilac nisu pozvani prilikom saslušanja tih svedoka uz tvrdnju da se presuda zasniva na lažnom iskazu saslušanog svedoka BB. Ovakve navode drugostepeni sud je odbio kao neosnovane ističući da Zakon o prekršajima ne propisuje obavezu pozivanja okrivljenog i branioca prilikom saslušanja svedoka, niti je određivanje pretresa predviđena kao obavezna procesna radnja u prekršajnom postupku, već se ta radnja određuje po potrebi. Drugostepeni prekršajni sud iako to nije bilo istaknuto u žalbi, ne komentariše, niti uočava povredu prava na odbranu okrivljenog u smislu odredbe člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima, usled nedostavljanja dokaza – izjave svedoka oštećenog na upoznavanje, a na kojoj izjavi je i zasnovana odluka suda čineći i sam bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka kao i prvostepeni prekršajni sud.

Iz iznetih razloga, nalazeći da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka, na koju se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva, Vrhovni sud nalazi da bi pobijane presude trebalo ukinuti i predmet vratiti na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.

Međutim, okrivljeni AA je prekršaje za koje je oglašen odgovornim učinio dana 11.10.2022. godine, pa je istekom dana 11.10.2024. godine nastupila apsolutna zastarelost vođenja prekršajnog postupka, u smislu člana 84. stav 7. u vezi stava 1. Zakona o prekršajima.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da se prekršajni postupak ne može pokrenuti ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen, a odredbom stava 7. istog člana propisano je da prekršajno gonjenje zastareva u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost gonjenja.

Zastarelost pokretanja i vođenja prekršajnog postupka računa se od dana učinjenog prekršaja, pa je kako je već navedeno, u konkretnom slučaju zastarelost nastupila istekom dana 11.10.2024. godine, na šta se u zahtevu javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva takođe osnovano ukazuje, iz kojih razloga je Vrhovni sud preinačio pobijane presude tako što je prekršajni postupak protiv okrivljenog AA obustavio na osnovu člana 287. stav 4. u vezi člana 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima.

Vrhovni sud je, shodno navedenom, na osnovu člana 141. stav 2. Zakona o prekršajima odlučio da troškovi prekršajnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 286. stav 1. i člana 287. stav 4. u vezi člana 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković