.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 11302/2023
15.11.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd, protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik advokat Jelena Stanković iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 317/23 od 26.01.2023. godine, u sednici održanoj 15.11.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 317/23 od 26.01.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 317/23 od 26.01.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P 2163/2022 od 02.11.2022. godine, stavom prvim izreke, ukinuto je rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Nišu Iv 218/09 od 12.10.2009. godine (sada spisi Iv 20979/10), u celosti. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan je tuženi da tužiocu na ime duga isplati pojedinačne iznose određene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 8.265,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Nišu Gž 317/23 od 26.01.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.
Prema odredbi člana 404. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11...18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.
Pobijanom pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu čiji je pravni osnov dug, tako što je tužbeni zahtev tužioca usvojen. O ovom pravu tužioca i visini tužbenog zahteva nižestepeni sudovi su odlučili primenom odgovarajućih odredaba materijalnog prava zbog čega nema potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti radi ujednačavanja sudske prakse te nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP zbog čega je doneta odluka kao u stavu prvom izreke.
Revizijski navodi kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje nisu razlog za izjavljivanje posebne revizije, jer se posebna revizija može izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave tužilac je podneo 09.10.2009. godine. Vrednost predmeta spora je 55.807,35 dinara.
Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužene nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
