.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 18772/2024
26.09.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ivane Rađenović, predsednika veća, Vladislave Milićević i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miljan Milićević, advokat iz ..., protiv tuženog Društvo za trgovinu, usluge i proizvodnju „Anker Ing“ DOO Niš, koga zastupa punomoćnik Sava Stojiljković, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1877/24 od 12.06.2024. godine, u sednici održanoj 26.09.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1877/24 od 12.06.2024. godine u delu kojim je odbijena žalba tužioca i potvrđeno rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke presude Osnovnog suda u Leskovcu P 2286/23 od 11.12.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 2286/23 od 11.12.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženog da mu naknadi nematerijalnu štetu za pretrpljeni strah u iznosu od 180.000,00 dinara i za umanjenje životne aktivnosti u iznosu od 120.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženog da mu na ime naknade materijalne štete za oštećene lične stvari isplati iznos od 6.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana veštačenja 11.02.2020. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1877/24 od 12.06.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena navedena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju pobijajući je u delu odluke o troškovima postupka.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 420. stav 1. ZPP je propisano da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Prema odredbi stava 2. ovog člana revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.
Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema stavu 2. istog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni dug.
Prema tome, pod glavnim zahtevom u smislu navedenog člana podrazumeva se zahtev stranke zbog koga se postupak vodi, dok se sporednim traženjem smatraju zahtevi stranke koji se ističu povodom ili sa glavnim zahtevom, odnosno potraživanja akcesorne prirode u odnosu na glavni zahtev. Sporedna traženja se uzimaju u obzir samo kada se traže kao glavno potraživanje i tada se prema tom potraživanju određuje vrednost predmeta spora.
U konkretnom slučaju revizija je izjavljena protiv pravnosnažne odluke o troškovima postupka, dakle protiv rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju koje ne čini glavni zahtev i kojim se postupak pravnosnažno ne okončava (jer se o zahtevu za naknadu troškova odlučuje u presudi ili rešenju kojim se okončava postupak na osnovu člana 163. stav 4. ZPP-a).
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Ivana Rađenović, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
